Vrati se Miho, sve ti je oprošteno!

Vrati se Miho sve ti je oprošteno! Izvini, Miho! Nismo te Siniša Mihajloviću dobro razumeli. Nismo  shvatili da si insistirajući na tome da naši fudbaleri pevaju himnu, verovao da će to, uz eventualno dobre rezultate, stvoriti kult reprezentacije. Da ćemo svi postati jedno. Da smo ti poverovali, sada bi možda bili na Mondijalu. Kada je Miha insistirao da se peva himna, u početku je dobio podršku. Kada nije krenulo u kvalifikacijama sve je bilo u redu sem himne. Mediji su našli i prikladan naziv za našu reprezentaciju „Dobrovoljno pevačko društvo“. Mahom su svi bili na strani Adema Ljajića koji nije hteo da peva himnu. Usledila je eliminacija, Miha je otišao u Sampdoriju, a mi sada imamo v.d. selektora Drulovića, koji je u amanet dobio podmlađenu i dobro selektiranu reprezentaciju, kadru da igra na rezultat, jer se samo to računa na kraju. Na žalost, to sam shvatio tek gledajući utakmicu Meksiko – Hrvatska.

Oči mi je otvorila, a ko drugi do majka. Završeno je pevanje himni, kada usledi komentar:

 

-Sine moj dobiće Meksiko sigurno.

-Zašto? Bio sam nepoverljiv jer moja majka nije poznavalac fudbala.

-Kako zašto? Pa da li si video kako oni pevaju himnu. Sve se ori. Pevaju i navijači, onako iz duše. Cela klupa. Peva čak i onaj debeli (selektor Meksika Herera). Tačno se vidi da su motivisani do neba. Jedva čekaju da počne meč pa da pokažu šta znaju. Pored toga, mnogo su mlađi od Hrvata. Oni mi deluju nekako uplašeno.

E kako se ne sjurih u kladionicu pa da uzmem neki dinar. Sve što je majka procenila, tako se i desilo. Hrvati pomalo zbunjeni, opterećni značajem utakmice, donekle uplašeni. S druge strane, Meksikanci kao zapete puške. Čekali su priliku da nokautiraju rivala, i to se desilo u završnici. Rafalna paljba za 3:0 za erupciju oduševljenja na stadionu, za šok i nevericu među Hrvatima.

Dan posle meča nema milosti prema pulenima Nike Kovača. „Debakl generacije“, „Hrvatska potučena ide kući“, „Tužan oproštaj vatrenih“, „Meksiko nas razbio“, „Adios kockasti“, neki su od naslova na hrvatskim portalima i medijima. Za sada nema frontalnih napada na selektora Niku Kovača koji je poručio da ostaje selektor, ali je izvesno da će njegov rad biti detaljno analiziran kada Mandžukić i drugovi stignu kući.

Jedini koji se donekle srećan vraća iz Brazila je predsednik hrvatskog Saveza, Davor Šuker koji je u zemlji sambe, kafe i karnevala, bar prema navodima tabloidnih medija, pronašao ljubav svog života Severinu. „Prekrasna je i spolja i iz unutra“ poručio je nekada najbolji napadač planete.

Možda će zvučati čudno, ali mene selektor Meksika, Herera, ponašanjem i radom podseća na Mihu. Meksikanci nisu baš poznati kao disciplinovani igrači, ali Herera je uveo vojnu disciplinu u reprezentaciji. Igračima je zabranjeno da jedu ljutu meksikčku hranu, masna mesa. Svi moraju da se pridržavaju menija koji je, u saradnji sa saradicima, odredio Herera. Na terenu i na klupi se vidi da svi dišu kao jedan. Što se pevanja himne tiče, tu Herera nije imao problem, jer Meksikanci znaju da cene dres sa državnim grbom.

U međuvremenu mi smo sa „pažnjom“ pratili žreb za evrokupove. Vest dana je da smo „dobro prošli“. Ono što mene oduševljava je da mi svake godine „dobro prođemo“ a onda početak ligaške faze evrokupova. Partizanov rival je gotovo sigurno Toršavn sa Farskih Ostrva. E sada iskreno, ako ne mogu da prođu ekipu sa Farskih Ostrva, predlažem da odmah ostanu tamo i bave se ribaranjem. Bolje reći nošenjem mreža za ljude koji su profesionalci u ovom poslu. Vojvodina, Jagodina i Čukarički, igraju protiv Trencina iz Slovačke, Kluža iz Rumunije i Sent Hulije iz Andore. A plasmanu u narednu fazu jedino sa sigurnošću može da se nada Čukarički jer je ekipa Sent Hulije sastavljena od potpunih amatera. Iskreno, veliki sam pesimista iako nisam takav po prirodi. Stvarno bih bio iskreno iznenađenje kada bi se neka naša ekipa dokopala ligaškog dela Evrokupova. 

Misli mi se ponovo vratile na našu reprezentaciju, koju očekuju kvalifikacije za Evropsko prvenstvu u grupi sa Portugalom, Danskom, Albanijom i Jermenijom. Sa nama u grupi je i Francuska koja je briljirala na Mondijalu, ali se rezultati domaćina Evropskog šampionata neće računati u konačnom zbiru na tabeli. Ljubinko Drulović, v.d. selektora, vodio je selekciju na turneju uoči Svetskog prvenstva. Pobeda protiv Jamajke, remi sa Panamom i poraz od Brazila. To je učinak „orlova“. Mediji analiziraju ko će voditi selekciju u kvalifikacijama.

Ja bolje poznajem košarku, ali smatram da priliku treba dati Druloviću. Dugo godina je igrao za reprezentaciju. Osvojio je titulu prvaka Evrope na U17 šampionatu, a većina tih igrača sada brani boje seniorskog državnog tima. Dobro ih poznaje. Oni ga cene i poštuju. Dobro se razume sa starijim igračima koji su neophodni na putu ka smotri najboljih selekcija Starog kontinenta, bez kojeg je naš ionako ruiniran fudbal, uništen. U svakom slučaju smatram da nam sada eksperimenti ne trebaju.

Drulovića za selektora!

I tako razmišljam o Mondijalu, našoj selekciji i Evrokupovima, pa se razbudih u gradskom autobusu kojim sa krenuo na posao. To su oni što su nam poslali Japanci, hermetički zatvoren, a većina je bez klima jer mi to uredno održavamo na srpski način. U stvari nije me razbudila vrućina, nego vesela komunikacija dvojice drugara:

-E brate, jesi li čuo da Stiven Sigal dolazi u Beograd? 

-Što?

-Pa gostuje u Areni.

-A šta će on da radi tamo, majke ti?

-Pa on bre mentolu svira bluz. Ima bend.

-Ko će to majke ti da sluša?

-Otkuda ja znam, pa valjda ovi džezeri!!!!