Izgubljeni u prevodu!

Stigla je nova moda u svetu. Uveli su je političari. Kao ljudi koji moraju da vode računa o budućnosti svojih zemalja i građana koji su ih izabrali, prinuđeni su da gotovo svakodnevno putuju planetom, sastaju se sa kolegama, pričaju, rešavaju značajne probleme i što je najgore spavaju u skupim hotelskim sobama koje naravno plaćaju isti oni građani koji su ih izabrali. Pa ko će drugi? Ne putuju političara zato što se njima putuje, nego baš zbog tih građana, koji za raziliku od poličara imaju privilegiju da spavaju u svojim krevetima, a ne u nekim tamo hotelčinama sa pet zvezdica. Pored toga, pošto je na sceni ponovo hladnoratovska retorika, često su prinuđeni da donose teške odluke i daju jake izjave kako se ne bi zamerili svojim mecenama, onima koji su u gepolitičkoj hijerarhiji iznad njih. A ove mecene vole da se zabavljaju i gledaju kako se njihovi potčinjeni znoje na pres konferencijama na kojima stoje jedan pored drugog a očima ne mogu da se vide.

Te pres konferencije su posebno zabavne i nije ni čudo što ih mecene vole. Zvuči neverovatno ali je istinito. Posle ovakvih bilateralnih sastanaka najčešće možete da čujete gotovo identične izjave. Ništa se ne razumemo, ne slažemo se ni po jednom jedinom pitanju, imamo brdo problema ispred nas, ali nastavićemo da pričamo. Normalan čovek uvek postavi pitanje o čemu majke ti. Pa to je isto kao da vatreni navijač Partizana i vatreni navijač Crvene zvezde, uđu u bilateralni razgovor sa idejom da jedan drugog ubede da pređu u suparnički tabor. Da li verujete u takav epilog, pod pretpostavkom da ne postoji neki veliki finansijski interes...

Mecene brzo zaborave potčinjene. Čim se desi neki problem amnezija nastupa istog trenutka, sa sve gnušanjem zbog saradnje sa takvim ljudima. Najbolji primer je afera koja je potresla svetsku kuću fudbala FIFA. Uleteli momci iz FBI pohapsili čelnike ove organizacije zbog mita, korupcije, pranja novca (oko 100 miliona dolara). Svetski mediji su ostali u šoku, ali je u šoku bio predsednik FIFA Sep Blater koji iako ima 80 godina ne odustaje, pa sa nestrpljenjem čeka izbore kako bi se dokopao još jednog mandata. 

Legendarni Dijego Armando Maradona je Blatera nazvao doživotnim diktatorom i potpuno se slažem sa Pibeom. Pored toga, Blater je i licemer. Samo 24 sata posle izbijanja afere, sa gnušanjem je odbacio bilo kakvu mogućnopst da je on umešan u kriminalne radnje iako su uhapšeni njegovi najbliži saradnici. Jednog od njih je Sep predlagao za svog naslednika! Mecena je najavio da će odmah posle izbora, uveren da će bez problema pobediti jedinog kandidata  Ali Bin Al Husein, princa iz Jordana, odmah napraviti radikalne rezove i da će svi koji su učestvovali u kriminalnim radnjama biti doživotno udaljeni od fudbala. Da čovek ne poveruje. 

A šta bi sa hijerarhijskom odgovornošću. Pa zemljače ti si bio predsednik FIFA u tom peridu, a želiš i da nastaviš sa poslom. Iz našeg iskustva hijerarhijska odgovornost se podrazumeva. Ako si znao šta se dešava kriv si. Ako nisi, ponovo si kriv jer si morao da znaš šta se dešava. Kažu mi da sam naivan. Znam ja kako to sve funkcioniše, ali sve što se dešava u FIFA je uvreda za inteligenciju, uvreda za sve one koji prate fudbal. Ali da je fudbal jedini problem, gde bi nam bio kraj, vređaju nam inteligenciju svaki dan, na svim nivoima!!!

Vraćanje u detinjstvo!

Idealan dan za spavanje. Kiša pada ali onako po malo. Lepo je zahladilo iako je letnje vreme. Međutim, mora da se krene na posao iako je vikend. Autobusi polu prazni, a ono malo ljudi u njima uglavnom dremucka ne računajući tinejdžere koji su za novo mesto okupljanja i druženja izabrali velike tržne centre u Beogradu. Dok u glavi prebiram šta sve ima od sporta da se ubaci u medije, pažnju mi je skrenula jedna sitnica. Na zaštićenom delu od kiše nedaleko od mog posla ostavljen je strip Alan Ford. Gledam i ne verujem. U prvi mah sam pomislio da je u pitanju skrivena kamera. Sigurno neko želi da nas vrati u prošlost kada je ovaj strip bio nešto što se čuvalo iz broja u broj. Nešto što ste mogli da dobijete od drugara, ali da ga vratite odmah kada ga pročitate. Širom stare Jugoslavije postoje kolekcionari stripa Alana Forda, bez ikakve sumnje najboljeg stripa napravljenog ikada. Sjajni su bili Zagor, Blek, Kapetan Mark, Teks Viler, Kit Teler, Mister No, ali Alan Ford je bio nešto posebno. Prvi  broj je objavljen 1969. godine u Italiji, a Alana Forda i grupu TNT stvorili su  Luciano Secchi i Roberto Raviola. Glavnih junaka naša generacija se seti sa osmehom na licu: Broj 1, Šef, Alan Ford, Bob Rok, Jeremija, Sir Oliver, Grunt, Nosonja…

Naravno da sam uzeo strip. Idem ka poslu i čekam kada će da se pojave ovi iz skrivene kamere da im kažem koliko je nama kao klincima značio Alan Ford. Da im kažem da smo sedeli u sobi, držali kjnigu u rukama i kao učili, a u stvari čitali Alana Forda koji je bio u formatu idealnom da vas roditelji ne provale. Niko se nije pojavio? S obzirom da ulazim u redakciju, stavio sam strip u torbicu odlučan u nameri da ga sa zadovljstvom pročitam sutra ujutro uz prvu jutarnju kaficu. Da se bar malo vratim u detinjstvo. Međutim, povratak u detinjstvo je veliki izazov pa počinjem da čitam Alana Forda pod naslovom “Priče starih vremena” odmah kada sam došao kući, a utisak potpunog povratka u detinjstvo pojačava izbor za pesmu Evrovizije, jedina razlika je što me niko ne tera na spavanje i ne tera da bacim strip iz ruku i bacim se sa neku ozbiljnu knjigu ili domaće zadatke. Mada, i to sada nedostaje. Bilo je to divno vreme, kada ste trebali samo da učite i dobijete neke dobre ocene u školi...

Dok čitam strip do ušiju mi dopiru rezultati glasanja sa pesme Evrovizije. Dosta vremena je prošlo od kako sam poslednji put pratio ovo takmičenje, koje je u periodu mog detinjstva bilo kultno. Tada nismo imali pinkove zvezdice i zvezde, grandove zvezdice i zvezde, X faktore, ničije lice nam nije zvučalo poznato. Imali smo dva kanala i bili smo klinci. Pesma Evrovizije je bilo takmičenje vrhunskih pevača na kojima su između ostalih učestvovali ABA, Toto Kutunjo, Ana Oksa. Finale se čekalo u porodičnom okruženju i svi smo od srca navijali za naše predstavnike. Naše (čitaj Jugoslaviju). Imali smo tada i jednu pobedu. Grupa Riva je pobedila sa pesmom “Rock me” (vidi link). Svi smo bili ponosni. A posle je na finalu u Zagrebu, Tajči raspalila sa "Hadje da ludujemo ove noći". Svi smo navijali za Tajči!

https://www.youtube.com/watch?v=UW9Xbwn8kwo

Vremena su se promenila. Evrovizija sada imao spektakularniji izgled. U skladu sa svim promenama koje su se desile u Evropi sada na ovom takmičenju možemo da gledamo neke stvari koje kao klinci nismo mogli ni da zamislimo. Bolje reći gledali smo ih u cirkusu. Samim tim interesovanje se izgubilo, mada mi stariji i dalje volimo da bacimo pogled šta je bilo ko je pobedio. Stara Jugoslavije se raspala. Moja generacija se suočila sa životnim problemima, Alana Forda smo zaboravili, Evroviziju više ne pratimo. Nismo se nešto preterano obradovali ni kada je naša zemlja  pobedila sa pesmom “Molitva” koju je pevala Marija Šerifović. Imali smo priliku da organizujemo finale Evrovizije. Bili smo sjajni domaćini kao i uvek. Možda je kod mnogih gorak utisak zbog Evrovizije, ostao zbog dešavanja pred raspad SCG (čitaj referendum u Crnoj Gori), kada je posle mnogo bure zemlju u kojoj smo tada živeli predstavljala grupa No Name iz Crne Gore, a ne Flamingosi iz Srbije.

https://www.youtube.com/watch?v=yk1Ja40Ksk8

Voljom drugih i moćnijih, sada smo svi samostalni. Ali primetio sam da ljubav ne prestaje. Svi koji su pratili Evroviziju u Srbiji navijali su za Bojanu Stamenov (Srbija) i Kneza (Crna Gora). Glasanje: Crna gora 12 poena Srbiji, Srbija 12 poena Crnoj Gori….Pobedila je Švedska. Dečko je OK, scenski efekti vrhunski, ali svi bi mogli da posle finala poslušaju po mom mišljenju i po mišljenu mnogih drugara koje sam anketirao možda i najbolju pesmu u istoriji Evrovizije, koju je otpevao legendarni Toto Kutunjo. Moja generacija je imala sreću da prati baš to takmičenje, kada je Evrovizija bila u rangu Evropskog prvenstva u fudbalu. Znam da ne verujete, ali tako je bilo….

https://www.youtube.com/watch?v=eGlJyCXNu_M

Pročitao sam još jednom Alana Forda kojeg sam našao na ulici, poslušao još jednom Tota Kutunja i srećan, pun pozitivnih emocija krenuo na posao!!!

Zaigrali se ljudi!!!

Malo smo se zaigrali. Ustvari nismo mi nego ljudi koji odlučuju o sudbini planete, mi smo kolateralna šteta. Mi smo lutkarska predstava. Uveren sam da ima jako malo ljudi koji nikada nisu odigrali igricu na kompjuteru. Vremenom, kako je napredovala tehnologija, nepredovale su u igrice. Najpopularnije su one koje sulimiraju ratne situacije. Logično. Pa tu je tenzije najveća. Oglasili su se i psiholozi. Kažu da igrice izazivaju ovisnost sličnu onoj koju imaju ljudi koji koriste alkohol ili narkotike. U pravu su. Ali to su problemi koji mogu da se poprave lečenjem. Šta da radimo sa ljudima, koji donose odluke o sudbini planete. Oni strašno vole igrice, ali im je kompjuter dosadio pa su napravili ratni rijaliti program širom planete. Navučeni su. Ovisnici su. Ali neće da se leče. Zašto bi? Kako je počelo?

Možda grešim, ali se Balkan kao trusno područje, kao region poznat po etničkoj šarolikosti i po sukobima koji ne zastarevaju, pokazao kao plodno tle. Rasturanje Jugoslavije je prošlo kako se samo poželeti može za ljude koji rukovode planetom. Ajde da ih zovemo menadžerima biće nam lakše u daljoj priči. Sve je bilo isto kao na igrici. I ovde smo imali pozitivce i negativce, ali je prednost menadžera bila što su iste mogli da menjaju. Primera radi, Sloba Milošević je 1996. godine bio garant mira, a nekoliko godina kasnije ratni zločinac ravan Adolfu Hitleru. Isto važi za Sadama Huseina, Hosnija Mubaraka, Moamera Gadafija i mnoge druge... Rijaliti se polako bližio kraju. Igrica je bila bez energije. Malo su se menadžeri zabavljali menjanjem vlada i ljudi koji vode zemlju u regionu, ali se to pokazalo dosadnim. Menadžeri su krenuli dalje, ali su nastojali da ljudi kojima veruju ostanu na vlasti, kako bi igricu mogli da aktiviraju.

U cilju da igrica bude što zanimljivija, našli su sjajan teren. Igricu su nazvali „Arapsko proleće“. Kompilmenti i za tvorca ovog naziva. I Gebels bi mu čestitao. Usledilo je rušenje lidera Iraka, Jemena, Libije, Tunisa, Egipta... Igrica je delovala sjajno. Ali je u Siriji zabagovala. Pokušali su menadžeri da otklone kvar ali nije išlo. U silnom nastojanju da srede igricu i da je vrate u normalu, desilo se nešto što nisu očekivali. Iako su oni određivali ko je pozitivac, a ko negativac u igrici, preko noći su pozitvci postali negativci, formirali Islamsku državu, zauzeli ogromnu teritoriju, stekli ogromna finansijska sredstva i sada prete ljudima koji žive u zemljama odakle potiču menadžeri. Nećemo više da se igramo ovde, rekli su menadžeri. One koje smo postavili da vladaju neka rešavaju problem, a mi idemo dalje. Igri nikada kraja, zar ne? Možda za menadžere. S druge strane, predsednik Sirije koji je bio negativac u igrici sada treba da se bori protiv pozitivaca iz Islamske države. Pozitivac Mursi koji je pobedio na izborima u Egiptu je u međuvremenu osuđen na smrt, jer je vojska izvela državni udar. A joj teških li ljudi. Baš ne znaju da se igraju i zabavljaju rekli bi menadžeri. Mursi koji Mursi, pitaju se isti ti menadžeri?

Gde ćemo sada? Pitali su se. Ajmo ponovo u Evropu, tamo je bolje nego u Siriji, Libiji, Iraku i Avganistanu. Ukrajina! Može. Super. Pride dobijamo i Ruse u igrici. Matrica za igricu je ostala ista. Napravimo demonstracije. Srušimo predsednika, pa onda rat. Imamo pozitivce i negativce naravno. Onda se potpiše neki mirovni sporazum ali se igra ne prekida. Samo je pitanje trenutka kada će da eskalira, ili će menadžeri odlučiti da promene teren na kojem se igraju. Da im ne bi bilo dosadno i da bi imali više prostora za zabavu, menadžeri su pokrenuli zezanje i u Makedoniji. Sve je tu kao nekada. Teoristi, mitinzi, konramitinzi, etnička netrpeljivost, krađa na izborima, ko je za Rusiju ko za SAD... Verovatno su razmišljali po prinicipu – što da ne? Pa najbolje zezanje je bilo tu. Ko zna možda se ponovo sve zakuva pa da možemo da se igramo i zabavljamo do duboko u noć.  

U međuvremenu svesni da kopnene igrice mogu da smore u jednom trenutku menadžeri su razvili i nove igrice na moru. Ipak voda i plavetnilo malo odmaraju oči od Balkana i pustinje. Svi oni koji od igrica menadžera pokušavaju da pobegnu iz pustinje, moraju preko mora, e tu nastaje zezanje za menadžere. Nije ratna igrica ali je ipak zanimljiva. Ovu igru sigurno zovu Survivor ili preživljavanje.

Da li se pojedinim momentima osećata kao lutka u onim pozorišnim predstavama gde neko drugi mrda konac a vi radite sve što je potrebno da se zadovolje ljudi koji gledaju tu predstavu. Da li vam je dosadilo da negativci postaju pozitivci i obrnuto...

Fudbal vs roditelji vs menadžeri

Fudbalski šampionat Srbije se polako bliži kraju, a mnoge dileme su rešene. Partizan je šampion i igraće u kvalifikacijama za Ligu šampiona, dok će do Lige Evrope pokušati da se dokopaju Čukarički, Crvena zvezda i Vojvodina. U niži rang takmičenja idu Radnički 1923 i Donji Srem, a ostaje da se vidi ko će biti treći tim koji je ispao iz elitnog društva. U sredu je na programu finale Kupa a za trofej će se boriti Partizan i bez ikakve sumnje najprijatnije iznenađenje ove sezone Čukarički. Slažem sa sa ljudima koji posle svih razočaranje postavljaju pitanje – ko još prati domaći fudbal? Isto tako se slažem is a onima koji smatraju da je jedini privatni klub u Srbiji, već pomenuti Čukarički pravi primer i pravi put kojim treba da težimo ako želimo da naš klupski fudbal ikada vratimo na staze stare slave. Ovih dana čitam novine i pratim ponovo istu priču. Iz Partizana najvaljuju mesto u Ligi šampiona, a iz Zvezde tvrde das u pokradeni ali da imaju sjajan mladim tim koji će naredne sezone briljirati na evro sceni. Daj bože da tako bude, mada ne verujem. Jedino ćute iz Čukaričkog. Šta će ljudi, nemaju vremena za priču nego rade. Usput budi rečeno nisu baš nešto interesantni ni za medije, jer rade i ne pričaju. 

U jednom danu, sjajnu analizu situacije u srpskom a ujedno i svetskom fudbalu dali su legendarni kapiten Partizana i ljubimac navijača, Saša Ilić, i legendarni trener Žoze Murinjo. Sale je u subotu podigao je pehar namenjen najboljem u Srbiju uoči utakmice sa Novim Pazarom Istovremeno, Sale je saopštio da će još jednu godinu braniti boje Partizana. Mnogi bi očekivali euforično raspoloženje ali ga nema:

„Liga nam je daleko slabija nego što je to bio slučaj ranije. Vidite i sami. Nas nekoliko penzioneri i mnoštvo klinaca koji jedva čekaju da se presele u inostranstvo. Često im pričam da to ne treba da rade. Da naprave nešto u klubu u koji su ponikli da steknu iskustvo pa će ih više ceniti i platiti u inostranstvu. Međutim, mislim da me baš nešto i neslušaju“ rekao je Saša Ilić.

Jedan od najboljih igrača Srbije iako sebe tretira kao penzionera, ukazao je na još jedan problem koji muči naš fudbal.

„Kada sam ja počinjao, otac me je odveo na prvi trening, a posle toga mi je rekao znaš koji autobus ide na stadion. Sada je neko ludo vreme. Roditelji vrše pritisak na decu na trenere, menadžeri rade šta hoće. U moje vreme nisi mogao da odeš da treniraš ako nisi bio dobar u školi. Sada neko proceni da je dete talentovano u 12-oj godini i odmah ga prebacuju da uči vanredno kako bi mogao da trenira dva puta dnevno“, rekao je Ilić i nastavio: “Današnji klinci nemaju ni karakter. Dovoljno je da odigraju dve solidne utakmice i već su postal medijske zvezde. Tako se ne ostvaruju karijere o kojima oni maštaju”

Sa Ilićem se iako se sigurno nisu čuli složio i Žoze Murinjo. Čelsi je osvojio titulu šampiona u Engleskoj, ali Murinjo nije zadovoljan onim što gleda i onim što se dešava u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.

“"Znate li šta je najteža stvar u pravljenju igrača? Da ih odvojite od pohlepnih menadžera i roditelja i da im omogućite da se razvijaju svojim putem. Svi imaju nezdrav interes za novcem" rekao je Murinjo.

Da li se može naći neko rešenje za agoniju u kojoj se nalazi naš fudbal?. Lako mi je za Murinja on će se već nekako snaći, mada mu je svaka kao Njegoševa!!! Da li će se pojaviti neko ko će posle emotivnog istupa Saše Ilića pokušati da nešto uradi, da bi se ponovo kao nekada radovali velikim utakmicama večitih rivala na evro sceni!