Verujte i san postaje java!

Da li snovi postaju java. Da li se ostvaruje. Ako verujete u to iskreno iz dubine duše, da! Najbolji primer su naše košarkašice. Igrale su sjajno u mlađim selekcijama. Osvajale su medalje na velikim takmičenjima. Ali pamti se samo seniorska konkurencija! Imale su san i viziju. Borile su se da san postana java i uspele. Pokazale su korakter i timski duh. Nisu klonule duhom kada su na Evropskom prvenstvu pre dve godine ostale bez medalje posle poraza od Turske u borbi za bronzu. Nisu klonule duhom ni kada su ih sudije pokrale na prošlom Svetskom šammpionatu, takođe protiv Turske. Ovoga puta domaćin Mundobasketa je slavio u četvrtfinalu. Naš san je plasman na Olimpijske igre u Brazil i uradićemo sve što je u našoj moći da stignemo do cilja, poručile su izabranice Marine Maljković pre početka priprema za Evropsko prvenstvo.

Naravno odmah su se oglasili kritičari, koji su procenili da je neraelno očekivati osvajanje zlatne medalje. Tvrdili su da je to utopija i da Srbija treba da teži osvajanju petog mesta koje donosi dodatne kvalifikacije, pa eventualno da se nadamo da stignemo do Brazila, mada ni to nije realno, smatrali su kritičari i dobri poznavaoci prilika u ženskoj košarci. Naravno o kritičari barataju argumentima, pa su tvrdili da je poslednja medalja osvojena na Evropskom prvenstvu u Tel Avivu 1991. godine, malo pre raspada stare Jugoslavije.

Pripremni period je odrađen besprekorno. Danijela Pejdž je obukla dres sa državnim grbom, a mnogi smatraju da je to bio izuzetno važan potez. Mada je bilo i onih koji su se pitali šta će nam Amerikanka u sastavu Srbije? Danijela se borila svim srcem, pa su mnogi znali da kažu da je veća Srpkinja od ostalih Srpkinja u timu. Mada nije tako. Devojke su bile jedinstvene, a sve što se dešavalo od početka priprema do osvajanja zlatne medalje, koji su mnogi smatrali nerealnim snom, samo pokazuje šta pravi kolektiv može da uradi. Košarkašica Srbije nema u vrhu lista najboljih strelaca, skakača, asistenata, ali one imaju zlato i vizu za Rio. San je postao java.

Odlične igre i dobri rezultati i pripremon periodu dale su našim devojkama za pravo da sanjaju o pobedničkom plesu na Evropskom prvenstvu. Nisu se plašile da to objave na društvenim mrežama, a mnogi su se čudili, pa čak i smejali pripremama za slavlje, u konkurenciji sa silama kakve su Francuska, Španija, Turska, Rusija... Ali polako, važno je verovati. Naš narod kaže ko se zadnji smeje najslađe se smeje!

https://www.youtube.com/watch?v=GYI5MIfS5Fk

Bez pompe i euforije su krenule na Evropski šampionat. Poruka koja im je dala snaga na početku šampionata, glasila je: Idete na EP kao princeze a vratićete se ka kraljice. Malo je bilo onih koji su verovali u ovakav epilog. Dizala se Srbija i padala. Krenulo je dobro. Pobeđene su Letonija, Britanija i Hrvatska a zatim je usledio težak poraz od Rusije. Rat nerava protiv Slovačke dobijen je poenima Sonje Petrović sa zvukom sirene. Porazi od Španije i Litvanije nas nisu zaustavili na putu ka četvrtfinalu. Na red je došao megdan sa Turskom. Uloga favorita je bila u rukama selekcija koja je strašno zadužila Srbiju u proteklom periodu. Usledio je meč za pamćenje i velika pobeda, pobeda koja je donela mesto u dodatnim kvalifikacijama za Olimpijske igre i priliku da se borimo za medalju.

https://www.youtube.com/watch?v=DdESJd6YZ2o

San je sve bliži bio javi, a želja samim tim sve veća. 

„Glava, samo glava nam donosi pobedu. Bez euforije, ko je najbolji“ pitala je Marina a devojke u glas odgovarale „Srbija“!!!

Srbija je u dramatičnoj završnici pobedila Belorusiju. U tom trenutku je bilo jasno da je psihološka prednost na strani devojaka Marine Maljković. Sa ludačkom energijom koju poseduju (tako je to opisala Marina) motivisane do neba da stignu do cilja. Uspele su. Na pleća su bacili Francusku. San je postao java. Srbija će igrati na Olimpijskim igrama u Brazilu. Tek tada se Sdrbija probudila. Tek tada je pobegla od uobičajene inače veoma teške svakodnevnice. Istog dana vaterpolisti su osvojili Svetsku ligu u vaterpolu, ali to je nama normalno. Pa ko će drugi da osvoji? Možete da čujete komentare dok pričate sa drugarima i prijateljima. Pa što u drugim oblastima nije normalno da budemo stalno na vrhu? Ali vratimo se košarkašicama, koje su postale heroine. Princeze su postalje kraljice.

Usledio je pobednički ples. Niko se više nije smejao, naprotiv!!!

https://www.youtube.com/watch?v=cvybqPmpX8U

Slede Olimpijske igre. Baš bih voleo da se napravi anketa sa pitanjem da li devojke koje vodi Marina Maljković mogu da ponove uspeh jedne od najboljih generacija u istoriji košarke u Jugoslaviji koja je pod komandom Milana Cige Vasojevića stigla do srebra na Olimpijskim igrama u Sidneju.

Ludačka energija, vera u san i želja da se ostvari, postaje java! Bravo devojke!

Dobro je, nismo ukleti!

Kao i svi ljubitelji fudbala u Srbiji često sebi postavljam ista pitanja. Šta se dešava sa našim fudbalom? Kako je moguće da u reprezentaciji imamo igrače koji u klubovima igraju kao lavovi a u dresu sa državnim grbom kao miševi?  Da li je moguće da ćemo posle Evropskog i Svetskog prvenstva propustiti još jednu smotru najboljih selekcija Starog kontinenta? Kako je moguće da odgovornost za neuspehe snose samo treneri? Ima li krivice među čelnicima Saveza? Naravno da kao ni ostali ljubitelji fudbala nisam uspeo da nađem odgovor na pitanja koja nas muče, ali na našu sreću i tome je došao kraj. Naime, mi smo ukleti! Ne nije u pitanju naslovna strana nekog tabloida ili procena nekog proroka, nego izjava predsednika Saveza, Tomislava Karadžića.

Stariji ljudi kažu da kada imate problem onda je najvažnije da ustanovite šta je uzrok, jer je to prvi korak ka rešavanju istog. Mi smo ustanovili uzrok i po svemu sudeći pronašli prave ljude za rešavanje, tačnije rečeno skidanje kletve. Drugačije se verovatno ne može objasniti činjenica da će naši fudbaleri do 20 godina igrati u finalu Svetskog šampionata na Novom Zelandu, a da su nešto stariji momci na otvaranju Evropskog prvenstva u Češkoj odigrali 1:1 sa Nemačkom posle sjajne igre.

https://www.youtube.com/watch?v=8llpatSxr3w

Srbija će u subotu rano ujutro biti na nogama a nervoza neće izostati. Nokte će sigurno girckati i čelnici Partizana zbog propusta, bolje reći gluposti koju su napravili. Naime, jednog od najboljih fudbalera na Mundijalitu, Andriju Živkovića, prodali su za 1,5 miliona evra agenciji koju vodi Pini Zahavi. Ovu vest je saopštio potpredsednik Partizana Milorad Vučelić uz konstataciju da je prodaju Živkovića odradila prethodna uprava. Gde će biser srpskog fudbala nastaviti karijeru za daleko, daleko veću cenu, to je sada manje važno, ali će zaista biti jako teško slušati kuknjavu večitih rivala oko para tokom naredne sezone. Pa normalno da nemate pare kada pravite ovakve greške. A što si Zvezdu stavio u isti koš sa Partizanom?. Pa i oni su istu grešku napravili sa Lukom Jovićem koji je zbog povrede propustio Mundijalito. Jedino se tokom finala neće nervirati Pini Zahavi jer je napravio sjajan posao.

https://www.youtube.com/watch?v=2hNIF5NEoQI

Šta da rade u međuvremenu navijači velitih rivala. Ništa, da gledaju utakmice i da se nadaju da će se nekada vratiti srećna vremena. Talenata imamo to nije problem i to su pokazali uspesi mlađih selekcija u protekloj deceniji, ali nemamo sistem rada niti vodimo domaćinsku politiku. Samim tim već možemo polako da počnemo da drhtimo jer se bliži žreb za Evrokupove. Znamo svi da ćemo posle žreba biti srećni, ali da ćemo već posle par utakmica u Evropi, ostati da se bijemo na domaćem bunjištu. Dok mi kupujemo Brazilce, Afrikance i ostale strance sumnjivog kvaliteta po preporuci ili na osnovu Youtube snimaka, talentovani klinci će donositi radost drugim evropskim klubovima.

Šta se sa talentovanim klincima desi kada dođu u seniorsku reprezentaciju pitanje je za podrobniju analizu. Vraćamo se na početak priče i na pitanje kako je moguće da u reprezentaciji imamo igrače koji u klubovima igraju kao lavovi a u dresu sa državnim grbom kao miševi. Pa svi ti lavovi su u mlađim selekcijama igrali maestralno za reprezentaciju?. Ko zna, možda je upravo taj maćehinski odnos prema njima u klubovima, kada su ih kao decu prodavali investicionim fondovima, uticao da stepen motivacije kada je država u pitanju bude na veoma niskom nivou.

Ostaje nam da se nadamo da se priča neće ponoviti, mada...

Hurem, Gaga, pivo i kobasice!

IDILA. Ne ne mislim sada na terorističku organizaciju koja je okrenula leđa prijateljima sa Zapada, pa zauzela pola Sirije, pola Iraka a krake širi i na ostale države u ovom trusnom regionu i preti Evropi, nego na geopolitičku situaciju na planeti. Sudeći po dešavanjima u Nemačkoj gde je u toku sastanak G7 (SAD, Kanada, Japan, Nemačka, Britanija, Francuska i Italija) sve ide svijim tokom. Ruse nisu zvali, jer je Putin diktator isti kao Hitler. Obama kaže da je idealan dan za pivo i kobasice, a uspet se razmatra ideja da Porošenko, predsednik Ukrajine dobije Nobelovu nagradu za mir. Realno gledano pa ko bi drugi. „Kralj čokolade“ i milijarder iz Ukrajine je toliko dobroga uradio u proteklom periodu. Šta ste rekli? Šest hiljada mrtvih, državni udar i rat koji se nastavlja. Pa kakve to veze ima, čovek koji je milijarde zaradio na čokoladi, sigurno voli mir. Tu je sve kriv onaj bezobrazni Putin. Zato ga nismo ni zvali.

Dok je Barak ugodno cirkao pivo i grickao kobaje da ga ne uhvati alkohol, a niko ga nije pitao zašto si brate prisluškivao našu kanecalarku Angelu Merkel, odgovor je dala gospođa Merkel. Kaže da su Nemačka i SAD u tako dobrim odnosima da to nije normalno. Što bi naš narod rekao kao nokat i meso. Pa zato je Obama i prisluškivao da ne propusti nešto od tolikog prijateljstva i zezanja koje vekovima postoji između Nemaca i Amerikanaca. A znate kako je vreme. Nisu mogli da se zezaju preko društvenih mreža, može to da navata onaj zli Putin, pa da se i on dobro provede.

Nas u Srbiji aktuelna situacije ne opterećuje. Mi i dalje furamo ideju u Istok i Zapad i Sever i Jug, pa ko da više. Građane je obradovala vest da je u Srbiju stigla Hurem. Koja Hurem? Pa bre Hurem, ona što je u vezi sa Sulejmanom i koju je opevala Severina (vidi link).

https://www.youtube.com/watch?v=4lHypet3OHA

Hurem ili ti Merjem Uzerli, uznemirila je građane Srbije. Pa da li je moguće da ona koja je toliko toga prošla su Sulejmanom u nekoliko hiljada epizoda a da nije uzela ni lekić za smirenje ni okusila alkohol u Srbiji sebi ne dolazi. Za desetak dana boravka dva puta je bila na infuziji. Šta ćete. Biće da je stres u pitanju. I taman kada je Hurem bila blizu da padne u očima građana Srbije stigla je Lejdi Gaga. Ajde hvala bogu. Konačno neko nenormalan, bar bi tako rekli mnogi. Gaga je bila Gaga. Pila, provodila se. Nije se mnogo obazirala na novinare, niti je neko mogao do dođe do nje. Šta će Gaga u Beogradu? Pa došla do podrži dečka koji snima horor film u Srbiji. Ajde sad, pitajte što horor u Srbiji ako smete. 

S obzirom da je do Gage teško doći novinari su našli lakši način. Gaga je bila i u striptiz baru, a tamo sagovornika za naslovnu stranu ima napretek. I tako na našu veliku radost jedna od strptizeta je dobila priliku da otvori dušu i kaže šta ima. Gaga je super. Nije škrta, dirala me je za grudi i guzu. Tu naravno nije kraj, intervju se nastavlja, pa tako saznah kao i mnogi čitaoci u Srbiji da bi gospođica skinula sve sa sebe za Čedu Jovanovića, ali ne bi za Aleksandra Vučića jer ne oseća pravu hemiju????!!!

I tako je stigla nedelja. Srbija se ugodno smestila u fotelje i čekala da Nole dobije onog Vavrinku sa smešnim šorcem koji se kupuju na pijaci u Zemunu. Ajde Nole. Pobedi pa da mirno odemo na spavanje uvereni da je sve u najboljem mogućem redu, da imamo o čemu da pričamo sutra na poslu i da se hvalimo kako smo nebeski narod kao nekada. Ali avaj. Pobedio je Vavrinka. Dan kasnije čudo i neverica. Traže se uzroci poraza. Beker je izgledao izgubljeno. Pa naravno jer je sedeo na 33 stepena nekoliko dana, sav se izobličio koliko je izgoreo. Nole nije imao žar u očima. Rolan Garos je proklet, neko je bacio čini. Ništa od toga nije tačno. Đoković je mrtav umoran od duela sa Nadalom i Marejom, naleteo na odmornog Vavrinku i to je to...

E jebiga Nole. Pa navikli smo da nam ti dođeš kao bensedin i da u ponedeljak ujutro krećemo u nove radne obaveze uvereni da smo nepobedivi kao ti. Suze koje si pustio posle poraza, ipak su nas nagnali da krenemo dalje. Ako možeš ti, možemo i mi!

Šalu na stranu. Iskreno sam želeo da Novak uzme Rolan Garos. To mu nedostaje. Teško mi je pao poraz od Vavrinke, ali dan kasnije sam shvatio da je to dobro. Zašto? Pa zato što je Nole čovek koji juri za ciljem. Kada izgubi cilj, to neće više biti taj Nole. Sa pet godina je rekao da će biti prvi na planeti i uspeo je. Da li neko sumnja da će Nole uzeti Rolan Garos.

 Ja ne!!!!