Devojke su ponos Srbije!

Uobičajeno nedeljno prepodne, kako to rekoše neki novinari tokom trajanja „Parade ponosa“ je završeno mnogo bolje nego što sam mogao i da sanjam. Za većinu nas, koji su pretkle dve decenije proveli u Beogradu, nedeljno prepodne se i može okarakterisati kao uobičajeno jer su borna kola i do zuba naoružani pripadnici žandarmerije na žalost postali deo našeg folklora. Na kraju, srećan što se nisu desile nemile scene iz prethodnih godina i što smo konačno omogućili „legendarnu Paradu“, okrenuo sam se dešavanjima koje naš narod čine srećnim i ponosnim. Naravno da su u pitanju sportisti. Ovoga puta, košarkašice i obojkašice.

Posle 12 sušnih godina stigli smo na Svetsko prvenstvo u košarci. Naravno, da smo na papiru miljama daleko od uloge favorita i konkurenta za medalju. Ali posle duela sa Angolom i SAD, jasno je da devojke koje vodi Marina Maljković nikome neće istaći belu zastavu, dok ih na parketu ne uveri da je stvarno bolji od njih. Angolu smo pregazili, a protiv Amerikanki, koje već decenijama dominiraju planetom, prikazali igru za ponos i neizmernu sreću. Uspeli smo da pariramo do početka poslednje deonice, kada su velika želja, umor i fizička dominacija Amerikanki došle do izražaja. Plasman u drugi krug je obezbeđen, a posle duela sa Kinom, saznaćemo ko nam je rival u osmini finala. Nama je iskreno svejedno, ali postavlja se pitanje da li je posle prikazanog u duelu sa SAD, svejedno selekcijama kojima preti duel sa nama. Idemo devojke, vi ste već sada opravdali očekivanja ljubitelja košarke u Srbiji. Na početku ste zacrtale cilj – plasman u Rio. Sudeći po prikazanom Brazil je bliži nego što se mnogima čini. Ja vas vidim u zemlji kafe, sambe i karnevala.

Isto važi i za odbojkašice. Redom su padale Turska, Bugarska, Kamerun, Kanada a onda je stigao derbi i okršaj sa Brazilom. Bio je to meč za istinske zaljubljenike u sport. Atomska obojka, borba za svaku loptu na terenu, poeni za koje su devojke dobijale ovacije na otvorenoj sceni. Nijanse su odlučivale, a one su ovog puta bile na strani strašnog Brazila, najvećeg favorita na šampionatu. Nama slede dueli sa Holandijom, SAD i Rusijom. Biće stravično teško izboriti se za jedno od tri mesta koje vode u treću rundu takmičenja. Srbija je uz Vas. Pokazali ste da imate srce u junaka. Samo vam malo sreće nedostaje, a sreća će valjda biti na vašoj strani, jer bi trebalo da prati hrabre.

I tako ponosan na naše košarkašice i odbojkašice, otišao sam na spavanje. Jutro je već bilo „uobičajeno“. Trebalo je da donesem odluku da li sam za to da me rebnu 30% od plate ili da narednih nekoliko meseci živim od minimalca. Na moju i na žalost zaposlenih u Srbiji, danas je slobodan dan na oba šampionata. 

Izdržite prijatelji do sutra!!!!

Stigao je cirkus!!!

Stigao je cirkus u naš grad. Nedaleko od našeg stana na Dunavskom keju, stacionirana je mini scena, predviđena uglavnom za zabavu dece. Mada i odrasli vole cirkus. Svakog dana kao nekada kada sam bio mali, slušam ozvučenje sa kola koje poziva ljude da posete, kako oni tvrde jedan od najboljih cirkusa na svetu. Međutim, ne vidim gužvu na ulazu. Ne čuje se graja dece. Što zbog jako lošeg vremena, što zbog toga što mi cirkus imamo svaki dan, pa nas pitome domaće životinje, žongleri i tete na trapezu, nešto baš i ne privlače, kao nekada.

Kod nas je cirkus non stop. Svugde. Na ulici, u autobusu, na TV-u. Ali mi smo se već navikli, pa kada vidimo nešto što bi građanima civilizovanih država paralo oči i uši, mi kao kompjuter izbrišemo taj podatak. Ako nas mozak pita da li smo sigurno, mi kažemo delete bre. Nedaleko od pomenutog cirkusa i stana u kojem živim u jednoj od najprometnijih ulica u Beograda je pre nešto više od meseca dana propao asfalt. Bolje reći napravila se ogromna rupa. Na svu sreću nije bilo stradalih.Ja sam pomislio da je u pitanju svetsko čudo, ali nije. Loš i zastareo beton, prometna ulica, velike padavine, slabe odvodne cevi. Verovao sam da će „splet nesretnih okolnosti“ biti otklonjen predanošću i marljivim radom. Ali ne. Rupa je još uvek tu, vreme prolazi, gužve su u ovom delu gradu postale nesnosne. Radnika ima koliko god hoćete ali se rešenje na nazire.

Ušao sam u lift  sa penzionerom i prosvetnim radnikom, a ja iz državnog preduzeća. Eto prilike za divan razgovor:

-Je li momci. Kako ste prošli sa ovim smanjivanjem plata. Ja se radujem ove već nekoliko dana, s obzirom da imam manje od 20 hiljada penziju pa me nisu dirali – naravno ironično je naglasio penzioner.

-Ja se sve nadam da je neko spinovanje u medijima. Pa već su mi uzeli 20%, ako me ponovo rebnu gotov sam – rekao je  prosvetni radnik i nastavio: - Ali šta mi možemo da očekujemo u državi u kojoj đaci procenjuju koliko su znali i koju ocenu treba da dobiju, a onda roditelji dolaze u školu da brane njihova prava, vređaju i napadaju prosvetne radnike. Ako ne dobijete batine dobro ste prošli.

Cirkus se nastavlja. Nedaleko od one ulice gde radnici kopaju li kopaju, ali očigledno bez efekta, sve stoji. Okolo jednog džipa, veliki broj policijskih automobila i jedan poluraspali gradski autobous. U prvi mah sam pomislio da je u pitanju hapšenje nekog biznisimena ili kriminalca, ali ponovo sam bio u zabludi. Od prodavačice sa kioska sam dobio ekskluzivne informacije.

-Bruka i sramota. Ovaj čika koji vozi autobus je malo ogrebao ovog u džipu. Ovaj nije hteo da se dogovori oko plaćanja, nego tražio policiju. Vidi molim te koliko ih je došlo. Da sam ih ja zvala i rekla da je u pitanju pljačka, stigli bi za nekih pola sata do sat. Ovaj je bre sigurno neki njihov čim se ovoliko trude oko njega. A ovom jadno i umornom čiki iz autobusa će sada dodatno da oduzmu od plate, ako ne dobije i otkaz. Kakvi smo to ljudi postali?

Autobusi su posebna priča. Za dva dana, dve stravične situacije. Jedan se zakucao u banderu, a drugi gotovo poukao na pola. Naravno da su krivi zaposleni i penzioneri koji ne plaćaju karte. Da plaćaju bili bi kao Japanci. U međuvremenu, poznati kao veliki avanturisti, oni koji plaćaju hrabro ulaze u autobuse pa šta im bog da.

A kakvi smo stvarno videćemo u nedelju. „Stručnjaci“ iz bezbedonosnih struktura su došli da zaključka da su se stekli uslovi da se u Srbiji, Beogradu organizuje „Parada ponosa“. Iskreno, već sada se plašim svega šta će se dešavati u nedelju. Pa preko noći su osvanuli preteći grafiti u strogom centru grada. Pa ako su se stekli uslovi za „Paradu“ što niste sprečili pisanje grafita. Kako ćete tek sprečiti hiljade boraca protiv „Parade“ da naprave haos u gredu, veliku štetu i materijalne troškove u situaciji kada smanjujete čak i penzije, da ne bismo otišli u bankrot. Usput, sindikat policije je najavio da je spreman da stupi u štrajk dva dana pre „Parade“ zbog teške ekonomske situacije.  Pa šta će bre nama cirkus. Džaba su oni ljudi i dolazili kod nas.

Istovremeno, u „otvorenom i iskrenom razgovoru“ ponudili smo se da koliko možemo pomognemo u borbi protiv islamske grupe IDIL, koja je zauzela pola Sirije i pola Iraka. Amerikanci koji su do pre otprilike mesec dana, šakom i kapom darivali i podržavali IDIL u Siriji, a sada ih „rokaju“ iz svog raspoloživog vazdušnog arsenala, se oduševili. Sada su uvereni da imaju sigurnog partnera na putu ka pobedi u globalnom ratu (čitaj čistoj borbi za naftu i derivate).

A  onda se umalo nisam šlogirao, kada sam pročitao da jedna agencija za zaštitu građana postavlja pitanje državi šta će biti sa zaposlenima koji su u prethodnom periodu uz subvenciju iste te države poverovali da će biti bolje i uzeli stambene kredite. U čijem je interesu da ogroman broj ljudi ostane bez stanova, država bez uloženih sredstava, a banke sa lošim plasmanima kredita?

Jedva čekam odgovor! Ako ga ikada dobijemo!

Bolesni Srbi?!

 

Novčana kazna, zatvaranje stadiona, oduzimanje bodova, izbacivanje iz evropskih takmičenja na period od godinu dana, možda i više – spisak je kaznenih mera koje sleduju za ono što su neodgovorni navijači Partizana uradili na meču sa Totenhemom. Šta će „fina gospoda“ iz UEFA da odluče znaćemo početkom oktobra. Čelnicima Partizana ostaje da sačuvaju onih 100 hiljada evra koje su dobili posle osvojenog boda sa timom iz Londona i da se nadaju da će im neki evrić ostati i posle kazne UEFA. Znam da mi Srbi nismo omiljeni u ovoj organizaciji, ali stvarno bi bilo nenormalno da nas izbace iz Evrope zbog transparenta. Mada, s druge strane treba uzeti u obzir činjenicu da su navijači Partizana uvredili Jevreje, a to nikako nije dobro, jer su oni baš osetljivi. Prateći svetsku politiku u poslednjim decenijama, najgore je kada uvrediš Jevreje, jer ako sam ja dobro shvatio oni su najgore prošli u Drugom svetskom ratu i sada imaju pravo da rade šta hoće, a niko ne sme mrko da ih pogleda a kamoli kritikuje. Onda na scenu stupaju njihove lobi grupe, koji se kao orlušine obruše na vas. Jedino se plašim da navijače Partizana ne proglase nacistima, pa da ih za kaznu sve pošalju u koncentracioni logor. S druge strane, kako se ponašaju naši navijači, mislim da bi to moglo da bude uvedeno kao neka vrste vaspitne mere. Naravno, nisam mislio na logore, ali neko volontiranje na gradilištima ili poplavljenim područjima bi dobro došlo. Vlada i država bi sigurno oberučke prihvatili ove ideje.  Što se UEFA tiče oni sigurno neće uzeti i razmatranje činjenicu da su upravo Srbi najviše stradali, kako u Prvom tako i u Drugom svetskom ratu. Brat bratu kao Jevreji.

Dodatno loša vest za Partizan je činjenica da je sudija bio iz Izraela. Mogu da zamislim kakav će izveštaj proslediti evropskim fudbalskim zvaničnicima. I tako je dobra igra Partizana i odličan rezultat protiv tima koji vredi negde oko 200 miliona evra i za kojeg uglavnom navijaju Jevreji iz Londona, pao u senku zaista nepotrebnog transparenta. Partizan se naravno ogradio od ovog slučaja, a ponašanje engleskih medija je skandalozno. Tiražni „San“ je objavio naslov „Bolesni Srbi“. Mi stvarno jesmo bolesni, kada dozvoljavamo da nam se dešava sve što nam se dešava u državi, ali ko ste bre vi da držite predavanja o ponašanju navijača na tribinima. Pa upravo ste vi Englezi stvorili huligansko ponašanje na tribinama. Kada ste dobili po ušima od Evrope i Margaret Tačer, ponašate se kao devojčice na stadionima, ali zato se zgrožavate ponašanjem navijača na ostalim stadionima. Dvostruki standardi u Britaniji kao i uvek. Mi Srbi smo uvek krivi za sve. Niko nam nije kriv za to. Trebali smo na vreme da postavimo standarde i da se ponašamo u skladu sa istim.  Nismo to uradli, kada je trebalo. Sada je kasno. A bili smo u ekipi koja je bila pobednik posle oba svetska rata, a posle nas je uglavnom ista ta ekipa bombardovala brutalno. Gde smo pogrešili, pitanje je sad?

U međuvremenu, počeli smo da ispravljamo greške iz prošlosti. Spletom “nesretnih okolnosti” došli smo jako blizu bankrota. Lideri koji su nas vodili u proteklim decenijama nisu ništa krivi. Krivu su penzioneri i radnici. Doduše penzioneri ni mi još uvek nismo svesni kakve su mere uvedene. Očekuje se da prvi udar usledi u novembru. Tek tada će narod shvatiti šta se dešava. Non stop se neko poziva na grčki scenario. Kažu izbegli smo ga. S druge strane, lider levičarske Grčke partije Siriza, popularni Cipras (na slici) koji bi lako mogao da dobije na izborima tvrdi da će raskinuti sve ugovore sa “spasiocima” – MMF, EU i ECB. Tvrdi da je sve što se dešava velika laž, pravan za bogaćenje moćnih.

-Ma to priča sam zbog izbora – reče jedan od mojih prijatelja

A šta ako ne priča. A šta ako je grčki scenario izmišljen da bi se jeftino stiglo da svega što ova zemlja slavne tradicije i ugleda poseduje.  Nas uveravaju da nije tako. Podršku merama Vlade dala je i stranka penzionera PUPS. Kažu da nije lepo, ali da je tako moralo. Ja i  dalje ne mogu da nađem opravdanje za to. Pa što su ljudi koji su decenijama krvavo radili, krivi za ekonomsku krizu u državi, a svi koji su nas vodili kao lideri u proteklih nekoliko decenija, uživaju u izobilju. Pa ko je ovde lud! Možda su oni Englezi sa početka priče u pravu, mi smo stvarno bolesni. Nije nije čudo da je bensedin najpopularniji lek u Srbiji. Kako je moguće da je premijer Mađarske, kontroverzni Orban ( na slici), za samo desetak dana izdao dekret u kojem nalaže stranim bankama da omoguće grejs period korisnicima kredita na period od godinu dana i da svima koji su kredit uzeli u švajcarskim francima isti prebace u evre. Ako to ne urade, mogu da idu na neko drugo tržište. E to se zove zaštita interesa građana i zemlje, a ne otimanja od plata, penzija i minulog rada. Usput kada izgovorim da nije normalno da mi uzimaju od plate, ni meni ni svim zaposlenima u Srbiji, o penzionerima da ne pričam, stiže odgovor koji vređa inteligenciju:

-Pa što se niste bunili dok su otimali iz vaše Kompanije?

Pa šta rade sve one institucije koje su zadužene za rad javnih i državnih preduzeća. Šta radi policija, šta radi NBS, ša rade svi oni ministri u Vladi, ako mi sa penzionerima treba da skrećemo pažnju na propadanje države. S obzirom da udar mera za spasavanje Srbije tek predstoji, da bensedin ne može da se kupuje više u apotekama bez recepta, kao žvake, na scenu su stupili mediji. Zima je, neće biti gasa a možda ni struje. Kada udarimo po penzijama i platama daj bre nešto narodu da se zanima. Tako je sada top tema postala koja je emisija gledanija i popularnija: “Pinkove zvezde” ili “Zvezde granda”.

Na kraju, naravno sport. Koristim priliku da se javno zahvalim Ani Ivanović što je osvojila turniru u Tokiju, pa sam mogao koliko toliko mirno da zaspim!

Spaseni smo!

SPASENI SMO! URA, URA, URA! A ja sam se baš uplašio da nam preti grčki scenario. Međutim, ništa od toga. Dugo čekane mere za ekonomski spas Srbije su konačno saopštene. Ako sam ja dobro razumeo, posle žestokih udara po penzijama i platama, uštedama na svim nivoima, otpuštanju neradnika kao i onih koji su zaposleni po partijskoj liniji, nama koji sačuvamo posao ostaje da radimo dvostruko ili trostruko više, za trostruko manja primanja, pa bi eventualno za dve, tri godine moglo da nam bude bolje. Usput, redovno moramo da plaćamo sve račune koje dobijamo, jer u suprotnom stižu izvršitelji koji plene pokretnu i nepokretnu imovinu. Finansijki stručnjaci kažu da su se ovakve mere jednostavno morale sprovesti, a sa tim se slaže i „širom sveta omiljeni„ MMF. Pojedinci hvale Vladu na hrabrosti da preuzme odgovornost i sprovede nepopularne mere u cilju spasavanja Srbije. Mene muči druga stvar. Neko mora da je kriv za situaciju u kojoj se nalazimo. Pa nismo dovde stigli spletom nesrećnih okolnosti. Neko je znači otimao ili se pogrešno zaduživao, ili previše trošio. Stvarno mi nije jasno da niko zbog toga ne odgovara.

Pa šta smo krivi penzioneri i mi radnici da sada sve puca po našim leđima. Već sam spomenuo one izvršitelje. Ako ja ne platim račun za telefon blokiraju mi platu i prete oduzimanjem imovine. Usput šalju velike momke, čisto da ne bude problema. To je verovatno  jedna od strategija za povećanje zaposlenosti u Srbiji. Smatram kao i većina mojih prijetalja da je neophodno naći ko je odgovoran za agoniju u kojoj se nalazimo i da se njima na vrata takođe pošalju izvršitelji. Pa red je valjda da i oni budu malo kažnjeni, a ne samo penzioneri i radnici. Pored toga krivcima za ovakvo stanje u zemlji sigurno ima dosta toga da se zapleni, kako pokretne, tako i nepokretne imovine. O blokadi računa i da na pričam, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Jedino razlog za zadovoljstvo imaju ljudi čije plate i penzije ne prelaze 25 hiljada dinara. Njima ništa neće biti oduzeto. Čitam i ne verujem. Stvarno mi nije jasno kako su ti ljudi živeli i do sada. Pa dok plate račune, ostaje im samo za hleb i mleko. Mleko ne svaki dan naravno. Od čega? A oni koji su nas doveli u ovakvu situaciju uživaju u životu. Bez odgovornosti, bez razmišljanja o tome da li će platiti neki račun ili ne. BRUKA I SRAMOTA!

Oduševljen činjenicom da smo krenuli ka ekonomskom oporavku i boljitku. Počeo sam da pratim utakmicu Partizan – Totenhem u prvom kolu grupne faze Lige Evrope. Iako po prirodi optimista, veliki ljubitelj domaćeg sporta, bio sam gotovo siguran da će Englezi lako stići do pobede. Da mi je neko pre početka meča ponudio 0:0, potpisao bih bez gledanja utakmice. Crno – beli su posle dugo, dugo vremena odigrali muški na evro sceni koja je jedino merilo kvaliteta. Nisu se uplašili objektivno mnogo bolje rivala. Borili su se kao lavovi i na kraju su ovacijama (takođe posle dugo dugo vremena) ispraćeni sa terena. Ambijent tokom utakmice pravi fudbalski, ali kod nas ne može bez problema. Iz ko zna kog razloga na jednom delu tribine se pojavio uvredljivi transparent, koji naravno nije promakao ljudima iz UEFA. Samim tim se uskoro na stadionu Partizana može očekivati faktura sa veoma malim rokom plaćanja. Ivršitelji su naravno kao zapete puške u slučaju ne regulisanja obevaza. To će klubu da legne kao „šamar budali“, s obzirom da je Partizan jedva skrpio neku crkavicu da isplati zaposlene na stadionu pre duela sa  Totenhemom, kako bi se meč uopšte odigrao. A taman su počeli radovi na promeni travnate podloge na stadionu gde će pored Partizana dosta mečeva igrati i reprezentacija.

Englezi su otišli tužni iz Beograda s obzirom da su bili veliki favoriti, ali kada su stigli u London, sigurno su bili srećni. Zašto? Jer je Velika Britanija, ostala Velika. Na referendumu u Škotskoj, građani su glasali da ostanu u Uniji u Kraljevstvu. Moram da priznam da sam bio malo zbunjen. Navikao sam da se referendumi, završvaju bolno. Praćeni ratovima, izbeglicama, suzama, duševnim i emotivnim bolovima. Ovoga puta, istorijsko izjašnjavanje Škota je prošlo rekao bih veličanstveno. Ostajemo u Velikoj Britaniji, tako je odlučio narod idemo, dalje. Poručio je premijer Salmond. Jedan od zagovornika otcepljenja, inače meni krajnje simpatičan političar, koji je još kao relativno mlad za vreme bombardovanja Srbije od strane NATO alijanse bio veliki protivnik takvog ponašanja. Ludila kako ga je on opisao.

Idem da spavam i da se psihički pripremim, da uz oduzeti minuli rad, uz smanjenje plate, uz sve račune koje treba da platim, sutra budem spreman da dam sve od sebe na putu ka ekonomskom ozdravljenju Srbije, iako ništa, ama baš ništa, kao ni većina građana ove zemlje, nisam kriv za situaciju u kojoj se nalazimo. I dalje mislim da smo bankrotirali. Volim Srbiju i voleo bih da vidim Beograd na vodi i srećne ljude u Srbiji. Iako sam po prirodi optmista, čak i utopista, iako se  ubeđujem da će sve biti kao treba, iskreno, nisam optimista!!!