Na pravom smo putu!!!

Bili smo marljivi i vredni. Bili smo strpljivi i to se isplatilo. Posle nekoliko decenija čekanja demokratija je konačno stigla u Srbiju, a politikanstvo je bačeno u zapećak. Radost, radost, sreća!!! Da sve ne bude idealno pobrinuli su se bezobrazni šverceri u gradskom prevozu. Ali ni to neće doveka trajati i to ćemo mi demokratski da rešimo. Neće tamo neke starije osobe ili još gore nezaposlene da se vozikaju po gradu za džabe. Možda nemaju da plate? Pa šta. Neka idu peške. Kontrolori su dobili pojačanje u vidu komunalnih policajaca, kojima na svu sreću nije dodeljeno vatreno oružje. Iz dana u dan, gledamo kako brutalno prebijaju po nekog od onih koji pokušavaju da dođu od tačke A do tačke B u glavnom gradu. Ruku na srce nekada se i komunalcima zalomi da natrče na nekog ko je spreman da se brani. Izvuku deblji kraj, a onda danima čitamo i slušamo kako su oni šverceri koji urušavaju budžet ove zemlje uz to bezobrazni i nasilni.

Bezobrazni i nasilni su i prosvetni radnici. Sram ih bre bilo. Nisu shvatili šta je interes države. Pa šta što su vam smanjene plate i što ne možete da sastavite kraj sa krajem. Morate bre da plaćate sve račune i da trpite dok nam ne bude bolje. Usput, ni slučajno ne smete na nastavi da pokažete da ste zabrinuti ili ne daj bože nemotivisani. Morate da stvarate i učite decu za budućnost, stručnjake koji će čim im se ukaže prilike spakovati kofere i otići iz Srbije glavom bez obzira! Usput su se drznuli da štrajkuju, a pri tome i vodom polili ministra prosvete Verbića (vidi link), koji ruku na srce zarađuje više od gotovo svih štrajkača, ali su i njegove obaveze i odgovornost veće. Ipak on vodi državu, a ne tamo neke časove sa decom! Da ne grešim dušu, Verbić je žrtveno jagnje što bi rekao naš narod, ali sam je to tražio. Niko ga nije terao, zar ne?

https://www.youtube.com/watch?v=XcR2uE4YwqU

  

Voja Šešelj se nedavno vratio iz Haga i najavio demonstracije povodom dana kada je počeo NATO napad na Srbiju. Rečeno mu je da ne može. Voja okupio svoje radikale pa izašao usred centra grada. Benzin, vatra. Gore zastave SAD, NATO, EU, Kosovo. Niko ne reaguje, niko da spreči miting koji je lako mogao da preraste u nasilje. Ja se ne razumem, ali sam gledao u partizanskim filmovima, da boca sa benzinom u kombinaciji sa malo platna i vatrom, može da postane eksplozivna naprava ili kako se to popularno zove molotovljev koktel. Ne želim da ulazim u analizu da li je trebalo paliti zastave ili nije, ali me je saopštenje MUP-a oduševilo. Kažu ljudi, nisu hteli da prekidaju miting iako je zabranjen zato što smo mi uređena demokratska država koja ne želi da se bavi sitnim politikanstvom. Jedini koji se zgrozio dešavanjima u Beogradu bio je u Srbiji omiljeni Aleksandar Vulin. Sećate se, to je onaj koji se bori da socijalna pomoć ne može da se dobije nego mora da se zaradi! Kao istaknutom socijalisti nije mu smetalo paljenje zastava i potencijalna opasnost od nasilja. Što bi? Pa nije zapaljena zastava Rusije. Ostao je u šoku da neko sme da se drzne da na brutalan način vređa premijera!?

Podsticaji za privlačanje investitora polako počinju da nam se obijaju o glavu. Dok je trajalo nije bilo loše, ali sve što je lepo ima kraj. Italijanska firma „Vali“ koja pripada lancu „Golden Lejdi“ sa sedištem u Mantovi, stigla je u Valjevo 2001. godine. Bila je to jedna od prvih grinflid investicija u našoj zemlji. Italijane su sigurno u tom periodu privukle i pogodnosti koje je naša Vlada davala svima koji ulože novac u našu zemlju (od 2 do 10 hiljada evra po radnom metu). S obzirom da su te benificije istekle, čelnici „Valija“ su se opredelili za „jedini logičan potez“. Okačili su spisak od 250 ljudi (uglavnom žena) koje od sredine aprila neće više morati da dolaze na posao. Razlog je više nego logičan. Pogađate u pitanju je ratni sukob u Ukrajini. Čelnici firme su objasnili da je pala tražnja za čarapama u ovom delu sveta, samim tim firma mora da razmišlja o svom poslovanju i trenutno su jedino rešenje otkazi. Kada prođe ratni vihor i kad Rusi i Ukrajinci ponovo navale na čarape, svi će biti vraćeni na posao. Što bi rekao naš narod ne lipši magarče do zelene trave!

Demokratski je rešen i problem u Partizanu. Čelnici kluba koji su stigli na vlast posle izbora koji su održani između dva dela sezone, prodali su napadače Partizana Škuletića i Lazovića (daleko najbolji u prvom delu sezone), a mladi Pantić (jako bitan šraf) nije u kombinaciji s obzirom da je odbio da potpiše novi ugovor i hteo je da ode u Čelzi. Trener Marko Nikolić koji je u prvom delu sezone stekao šest bodova prednosti, dobio je otkaz jer je kapital bez tri bitna igrača sveden na samo dva! Novi trener Zoran Milinković je obećao titulu. Usput kako to reče direktor kluba g-din Vazura odluka je doneta jednoglasno, 10 članova UO je bilo za a 2 protiv???

Blago nama!!!

Mesto gde muškarci plaču!

Ugodno nedeljno prepodne. Sunce sija, Dunavski kej prepun lepih i mladih ljudi koji su iskoristili slobadan dan da malo prošetaju pored reke, rekreiraju, prošetaju decu, nadišu svežeg vazduha, prikupe pozitvnu energiju za narednih pet radnih dana u kojima će se svako suočiti sa svojim problemima. I tako uživajući u Beogradu na vodi, odlučih kao po običaju da kupim novine. Bolje da nisam. Na naslovnoj strani moje omiljene novine, vest koja me je zabrinula. „Beograd na vodi“  je dobio konkurenciju. Investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emerita, Muhamed El Abar, odlučio je da pravi i „Kairo na vodi“. Gledam 3D prezentaciju, jako slična onoj iz Beograda, jedina razlika što su na Nilu planirali da naprave i kopiju Diznilenda koji će biti četiri puta veći od originalnog. Tu sam se malo smirio, jer će valjda ostati novca i za projekat o kojem sanjamo mi u Beogradu i Srbiji, s obzirom da nama Diznilend ne treba mi ga imamo svaki dan.

Pokušavajući da skrenem pažnju sa konkurencije koja nam stiže iz Egipta u strahu da se naš velelepni projekat možda neće realizovati kao što nije ni Južni tok, pažnju mi je skrenula jedna „lepa“ vest. Železara u Smederevu je spasena. Dobili smo posle javnog tendera tim menadžera iz Evrope koji će nas izvesti na pravi put. Što nismo uzeli neke naše stručnjake? Pa nemamo ih. Da ih imamo ne bismo raspisivali tender. Pa kako je Železara funkcionisali sve ove decenije? Ne znam! Momci i devojke koji dolaze kao spasioci tokom poplava koje su pogodile Srbiju ove godine, dobiće između 300 i 500 hiljada dolara mesečno. Ali to neće opteretiti poreske obveznike, ili ti nas obične građane, nego će ljudi zarađivati od profita koji budu ostvarivali u Smederevu. Radnici iz ovog i okolinih gradova jedino moraju da prionu i da rade vredno i marljivo kako bi naša Železara postala jedna od najuspešnijih u Evropi. U slučaju da se suoče sa nekim dugovima ili problemima, istim tim radnicima se kao i svim ostalim u Srbiji, nude sjajni krediti. Već mesec dana se vrti reklama u kojima dve banke nude nešto neverovatno! Uzmeš 100 hiljada dinara, a vratiš 110 ili 107, cifra varira jer postoje dve ponude. Kredit jeste povoljan za ljude koji na ovoj način žele da ostvare neki životni cilj i usput imaju sredstva da vraćaju pomenuti kredit, ali šta da radimo sa onima koji pomenuta cifra privlači da reše neke dugove, a pri tome pojma nemaju šta ih čeka sutra i od čega će vraćati 100 hiljada koje su dobili. Za onih deset ili sedam koliko će pripasti banci sigurno ne reazmišljaju o ovom trenutku. Usput budi rečeno, plašim se da oni koji imaju milione ne iskoriste i ovu situaciju za povoljno dobijanje kredita. Za njih važi pravilo, ako vrate vrate, ako ne šta da se radi! (vidi link).

https://www.youtube.com/watch?v=p3VLTBRDN7w

Istovremeno, u Beogradu je počeo Sajam automobila. Slogan je „Mesto gde muškarci plaču“. E sada mnogi su postavili pitanje zašto. Da li zbog sreće što je konačno krenuo Sajam pa sebi mogu da priušte novog ljubimca, ili zbog toga što mogu samo da gledaju nove modele i mlade promoterke, sa suzama u očima. Slogan je dobar jer pogađa obe grupe muške populacije. Onaj mali broj koji može da kupi sve nove modele sa sve promoterkama, i onaj veliki broj koji može samo da gleda i pati. Kakva je situacija u Srbiji kada je kupovina kola u pitanju najbolje ilustruje reklama koja sledi. Vrhunska je (vidi link).

https://www.youtube.com/watch?v=LTcGRyNSW-U

Usput slogan „Mesto gde muškarci plaču“ mogao bi da se primeni kao slogan za domaću ligu u fudbalu a bogami i za utakmice seniorske reprezentacije. Nedavno se oglasio i premijer Vučić koji je naglasio da igrači našeg trofejnog kluba imaju dve leve noge. Posle se preko društvenih mreža izvinjavao, ali ovoga puta stvarno nije trebao s obzirom da nije daleko od istine. Dok traje borba večitih rivala za titulu, koja realno gledano ne znači ništa jer će i jednu i drugu ekipu već na početku evropskih kvalifikacija počistiti neka moćna ekipa iz Rumunije, Bugarske, Azerbejdžana ili Jermenije, pratimo vesti na koje niko ne reaguje. Igraču u Novom Pazaru su uperili pištolj u glavu, u Nišu su otvoreno pretili jednom fudbaleru da će njegova porodica imati mnogo problema. Dok ovo pišem na pamet mi pade ideja da onim finim momcima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata predložima da umesto kopije Diznilenda, mi napravimo kopiju nekog „Divljeg zapada“ kada stvarno krene sa radom na projektu „Beograd na vodi“.

Od divnog nedeljnog prepodneva do mesta gde i muškarci plaču. Naravoučenije: ne kupujte novine i ne gledajte vesti!!!

Ako neće Tusk, neću ni ja!

Sledi nam više nego uzbudljiv mesec maj, ne toliko zbog praznika i otvaranja sezone kupanja na Jadranu, koliko zbog događaja koji svetski mediji nazivaju događajima stoleća. Prvi u nizu je okršaj Flojda Mejvejdera i Manu Pakjaa u Las Vegasu 2. maja. Momci će se boriti u ringu za titulu svetskog šampiona, a organizatori su izdvojili 300 miliona dolara da ih ubede da ukrste rukavice. Jadni organizatori, reći će mnogi. Međutim u SAD niko nije lud. Isti ti što su uložili tolike pare zaradiće bar deset puta toliko. Za sada se ne zna ko će uspeti da se dokopa ulaznica. Tribine su tri hiljade dolara, a ono što je mnogo bitnije pozicije oko ringa su od 100 hiljada pa na dalje.  Veliki sportski događaj biće uvertira za politički okršaj koji u pojedinim momentima ima više varnica u niskih udaraca nego što je to slučaj u psihološkom ratu koji trane između timova Flojda Mejvejdera i Manu Pakjaa. Mnogi će reći, prishološki rat nije isto što i hladni rat. U pravu su!!! Uveren sam da nikome ne bi palo na pamet da objavi da Manu ili Flojd umiru ako se slučajno ne pojave par dana u medijima. S druge strane, Putina su posle pet dana već sahranili, ali se Vladimir ipak pojavio na sastanku u Sankt Petersburgu. Da ludilu nema kraja, pobrinuli su se pojedini svetski mediji koji su angažovali stručnjaka za govor tela (šta god to bilo). Gospođa kaže da je Putin bio malo rumen i da joj je sumnjivo njegovo levo rame, nije u u skladu sa ponašenjem ostalog dela tela??? Ostao sam u čudu!

Samo sedam dana kasnije u Moskvi se slavi 70. godina od pobede nad fašizmom. „Raša tudej“ je objavila da je 68 država širom planete potvrdilo dolazak delegacija, uključujući i kontroverznog (mnogi tvrde diktatora nad diktatorima) Kim Džong Una iz Severne Koreje. Da li ćemo mi biti tamo? O bože naravno. Pa mi smo verovatno prvi pozvani s obzirom na vojnu paradu koju smo priredili ove godine i usput slavili dan pobede nad fašizmom nekoliko dana ranije kako bi se uklopili o gust raspored Vladimira Putina. Mi ćemo sigurno imati posebno mesto tokom proslave koja će obrni okreni biti propraćena kao i duel Pakjao i Mejvejder. Neće biti ringa i neće se plaćati astronomske cifre za ulaznice, ali će se svaki potez, svaki mig, svaki treptaj oko političara koji budu u Moskvi, pomno pratiti kao i duel između Pakjaa i Mejvejdera. Ko zna možda uvedu i usporene snimke da bi nam sve bilo mnogo jasnije za praćenje. Nas će sigurno da stave sa leve strane, kako bi pratili rame Vladimira Putina.

Oglasili su se i Nemci. Frau Angela Merkel je poručila da neće prisustvovati proslavi zbog sukoba u Ukrajini (da čovek ne poveruje) ali će dan kasnije doći u Rusiju kako bi položila cveće na grob neznanog junaka (da čovek ne poveruje drugi deo). Dobro, Angela neće da prisustvuje velikoj proslavi u Moskvi našla je neki svoj razlog ali će zbog dobrih odnosa sa planetom ipak dan kasnije doći u Rusiju, da ne ispadne da se opet budu nacizam, ne daj bože. S druge strane postavlja se pitanje da li su Britanci i Francuzi normalni? Dejvid Kamerun i Fransoa Oland su se solidarisali sa Merkelovom i sa Barakom Obamom, pa neće doći ni oni ( da čovek ne poveruje treći deo). Čitam i ne verujem. Pa ljudi vi ste učestvovali u jednoj od najvećih istorijskih pobeda, bili ste saveznici sa Rusima, Amerikancima, Srbima i mnogim drugima, a sada proslavu te velike pobede koju su ostvarili Vaši unuci devalvirate političkim i gepolitičkim interesima. Bruka i sramota. Tuga za sve ljude koji su život dali za pobedu nad fašizmom. Usput, da li je moguće da je 50 i nešto više godina dovoljno da saveznici u velikom ratu, postanu neprijatelji??? 

A onda sam se zaledio. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, objavio je da neće ići u Moskvu jer je besan zbog ponašanja Rusije prema Ukrajini ( da čovek ne poveruje četvrti deo). Tusk koji je već objavio kandidaturu za meseto generalnog sekretara UN (Ban Ki Mun napušta ovo mesto 2016. godine) već je počeo sa promotivnim aktivnostima. Gotovo sam siguran da se zaledila i Rusija kada je videla da Tusk neće doći. Da sam na mestu Rusa otkazao bih paradu dok Tusk ne proceni da je pravi momenat za istu. Došlo mi je da objavim negde da neću doći ni ja, ali je glupo, ipak me niko nije zvao, a verujem duboko da nije ni Tuska.

Zato je sport veličanstven i zato pametni ljudi kažu da ne treba mešati sport i politiku. Budite sigurni da će okršaj Manu Pakjaa i Flojda Mejvejdera biti okršaj do istrebljenja, okršaj koji će ličiti na ono što smo mogli da vidimo na filmovima o gladijatorima u Starom Rimu. Ali posle meča, obojica će se ponašati kako to i dolikuje meču koji je proglašen mečom stoleća. Ako nekom padne na pamet da obeležava ovaj dan budite sigurni da će oni dolaziti na tu svečanost.

Sport je uvek bio miljama ispred politike. Zato ću ja da pratim Flojda i Manua, a Vi koji vodite planet i koji odlučite u sudbini građana treba da se stidite svog ponašanja. Najbolji primer za rečeno je poruka državnog sekretara SAD, Džona Kerija: „Pregovaraćemo sa Asadom“. Sad ćeš da pregovaraš kada je više od 200 hiljada ljudi ubijeno, nekoliko miliona raseljeno a Siriju preuzela organizacija IDIL!!!

Vrati se Bogoljube, sve ti je oprošteno?!

Borimo se i dalje. Nećemo pustiti Železaru u Smederevu niz vodu nema tih para. Oni što smatraju da sve što se dešava oko nekadašnjeg giganta srpske privrede, počinje da liči na špansku seriju, nisu u pravu kažu stručnjaci i oni dobro obavešteni u sva dešavanja. Ali dilema ostaje, zar ne? Železaru je prvo kupio američki Ju Es Stil. Bilo je to lepo vreme, recimo. Železara je radila, Ju Es Stil bio sponzor fudbalskog kluba Smederevo koji je u tom periodu igrao zanačajnu ulogu u šampionatu Srbije. Čak je stigao i do Evrope. Dobro se i zarađivalo u tom periodu jer je vrednost čelika na svetskom tržištu bila na veoma visokom nivou. Kako to obično biva kriza je prvo udarila po sportu i radnicima. Kada je pala cena čelika, prvo je Ju Es Stil prekinuo da sponzoriše fudbalski klub zbog ušteda, zatim su smanjene plate, a vrlo brzo su Ameri napustili Smederevo. Lopta je prebačena u dvorište naše Vlade, kako to vole da kažu svetski mediji kakvi su recimo CNN i BBC. MI smo normalno prihvatili bačenu loptu, pa mi volimo sport, a lopta nam je omiljena, a nekada je bila i jedina igračka koju smo imali. Godinama smo finansirali Železaru tražeći rešenje. Da problem bude veći pobrinula se EU. Lepo su nam rekli da je super što mi pokušavamo da spasimo Železaru i da oni nas potpuno razumeju kao i uvek, ali da to nije po pravilima EU, pa stoga to možemo da radimo do februara, a posle toga da nađemo rešenje ili jednostavno ugasimo Železaru. Železaru koja je decenijama bila jedan od najvažnijih izvoznika čelika, toplo i hladno valjanih proizvoda od lima. Železaru od koje je živeo veliki deo Srbije. Šta ćemo sa radnicima, šta ćemo sa tim delom Srbije? Ma razumemo mi Vas i potpuno Vas podržavamo, ali pravila su pravila, rekoše nam iz EU!

Nismo sedeli skrštenih ruku. Raspisali smo tender i dobili desetak ponuda, od kojih je jedina valjanja i potpuno ispravna bila ona koju je dostavio američki „Esmark“, kompanija koju smo želeli i sa kojom smo se nekoliko meseci dogovarali da uzmu Železaru. Gde je tačno zapelo ostaće nejasno još dugo. Ameri imaju jednu, mi (čitaj mediji koji se ne mogu baš uzeti zdravo za gotovo) drugu priču. Od posla nije bilo ništa. Na našu veliku žalost. Sumnjam da se moćna Kompanija „Esmark“ mnogo potresla. Odlučili smo da primenimo varijantu B, C, D nazovite je kako hoćete. Raspisali smo tender za upravljanje Železarom? Javilo se pet kandidata. Holanđani, Austrijanci, Amerikanci (ponovo Esmark?),Nemci  i Šveđani. Čitajući medije i prateći situaciju mi navijamo za Slovake. Kako? Pa oni se nisu ni javili. Kako da navijamo za njih? I meni je to bilo zbunjujuće, ali jesu se javili Slovaci i to preko holandske Kompanije „HPK Inženjering“ koja je ispostava slovačke Kompanije iz Košica koju vodi biznismen Peter Kamaraš. Da sve bude još zanimljivije, Karamašu će u rukovođenju Železarom ako ponuda bude usvojena, pomagati Džon Gudiš (na slici), čovek koji je posle nekoliko decenija rada u poslovima sa čelikom i metalom otišao u penziju, kao potpredsednik Ju Es Stila i kao čovek koji je dugi niz godina vodio Železaru u Košicama zajedno sa Kamarašom.

Svi u Srbiji bi želeli da Železara opstane jer u suprotnom se postavlja pitanje kako će ovaj deo Srbije uopšte preživeti, pa smo se svi iskreno obradovali zbog ovolikog interesovanja ljudi da nam pomognu u teškom trenutku u kojem se nalazimo, ophrvani merama štednje, smanjivanjem plata i penzija i najavljenim otpuštanjima u javnom sektoru. I tako oduševljen zbog potencijalnog spasa Železare primetih koliko će nas koštati menadžerski tim u kooperaciji: Slovačka – SAD – Holandija. Za spas Železare, koju će pokušati da donese tim od 18 eksperata, moraćemo da izdvojimo 500.000 hiljada evra mesečno. Ili ti u prevodu 25.000 hiljada evra po osobi. Naravno mesečno! Ovo je ono što timu pripada fiksno, a dodatno se navode i neki varijabilni bonusi. Za tolike pare smo mogli da kupimo i Ronalda. Znam da on ne bi mnogo pomogao oko Železare ali lepo bi ga bilo videti u Smederevu!!!

Podsećanja radi Železare je nekada bila lider u izvozu čelika i gvožđa na evropsko tržište. Daleke 1946. godine neposredno posle Drugog svetskog rata zabeleženo je da je Železara prozvodila tada rekordnih 100.000 tona godišnje. Godine su prolazile, menjalo se vreme, menjalo se rukovodstvo. Sada smo stigli tu gde jesmo, ali svako normalan postavlja pitanje da li je moguće da u zemlji Srbiji koja je na planeti poznata kao izvoznik mozgova i pametnih ljudi, ne može da se nađe niko ko može da rukovodi Železarom i da je vrati na staze uspeha, ili moramo da dovedemo „Ronalda“ i ekipu pa šta nam bog da. Oni sa fiksnom zaradom od pola miliona mesečno i varijabilom, sigurno neće mnogo patiti ako ne ostvare cilj. Pokušali su, dali sve od sebe, ali kad ne ide, ne ide!!! Pa i Ronaldo je nedavno kada je udarila kriza rezultata u Realu, poručio da više neće da priča sa medijima do kraja sezone?!

I taman kada sam pomislio da smo bez rešenje, javio se Bogoljub Karić iz Moskve. U ekskluzivnom intervjuu poručuje: Spasiću Železaru. Dolazim u Srbiju ali nemojte da me hapsite! Sa sobom dovodim Lakšmija Mitala (na slici) najvećeg proizvođača čelika iz Indije i petog najbogatijeg čoveka planete. Naše porodice su u sjajnim odnosima! Nisam kriv za ono što me okrivljuju u Srbiji. Namestili su mi Dinkić i Koštunica. Vrati se Bogoljube da žurka bude prava, kao na Karnevalu u Riju. Pa sa Železarom šta bude biće!