Kraj balansiranja!!!

Balansirali smo na tankoj žici baš dugo. Šmekerski smo uspevali da igramo popularnu igru iz našeg detinjstva – „Između dve vatre“. Za one koje ne znaju, to je igra sa loptom u kojoj nastojite da vas drugar ili drugarica ne pogodi kako ne biste ostatak igre pratili sa strane. Bili smo uzorni domaćini. U goste su nam dolazili sa svih strana sveta. Vladimir Putin je gotovo kampovao u našem glavnom gradu, a ostali visoki zvaničnici Vlade i velikog biznisa su nam obećavali kule i gradove. Priredili smo im i spektakularnu vojnu paradu. Predstavnici EU su nas hvalili na sva usta i često dolazili da vide kao napredujemo u reformama. Sa setom se sećam posete francuskog premijera Manuela Valsa. Baš smo bili ushićeni, a bogami i on. Ketrin Ešton je u međuvremenu tokom pregovora oko normalizacije odnosa Beograda i Prištine, postala zaljubljenik u našu zemlju. Leteli smo danima na krilima zmaja. Premijer Kećijang je otvorio most koji povezuje Zemun i Borču. Mi smo podržavali Amere u borbi protiv IDIL-a i nudli pomoć, a oni nam se od srca zahvaljivali. Preuzeli smo predsedavanje OEBS-om, sa zadatkom da utičemo na smirivanje ratne situacije u Ukrajini. Kao savetnike angažovali smo širom sveta poznate političare Dominika Stros Kana, Tonija Blera i Franka Fratinija. Baš smo bili šmekeri. Ali to vreme je na našu žalost prošlo. Bolji poznavaoci poličkih prilika u svetu naglašavaju da je samo bilo pitanje dana kada će se to desiti.

Kuvalo se danima, a onda je napad krenuo sa svih strana. Prvo je TV kanal Russia Today opalila po „braći Srbima“. Uz sliku porušenih mostova i nastradalih civila tokom NATO bombardovanja postavljaju pitanje kako je moguće da Toni Bler (udarna pesnica napada) bude savetnik Srbima. Ruku na srce „braća Rusi“ su upravo. Stvarno koako je moguće da od svih uglednih političara širom planete mi izaberemo Blera koji je danima poručiovao da će nas udariti jako i da kamen na kemnu neće ostati?! Nedugo zatim, Rusi nas pitaju zašto pregovrama sa Amerima oko gasa. Oglasili su se i „drugari“ iz EU. Kažu da je baš lepo što mi hoćemo u „EU porodicu“ i da oni jedva čekaju da mi ispunimo nekih milion uslova pa da nas prigrabe u toplo naručje.  Ali pre tog grljenja, za početak bi mi trebali da uvedemo sankcije Rusiji, zbog dešavanja u Ukrajini i ako nam nije neki problem priznamo da je Kosovo nezavisno. Što bi rekao naš narod „Gde svi Turci tu i mali Mujo“. Oglasile su se i SAD, koje su sve samo nisu „mali Mujo“. I to se nije oglasio bilo  ko, nego  državni sekretar Džon Keri.

„Srbija je na liniji vatre između Moskve i Vašingtona“ – rekao je Keri. Doduše Keri je pored Srbije spomenuo još Kosovo, Crnu Goru, Makedoniju, Gruziju, Moldaviju.

Pa šta je sad? Ostao je zbunjen narod u Srbiji. Pa bili smo više nego dobri. Pokazivali smo ljubav prema Rusiji, Kini, SAD i EU. Sve što su od nas tražili mi smo rekli OK nije problem.

Gde smo pogrešili? 

Pogrešili smo u tome, što nismo slušali savet koje su nam davali stariji ljudi – „Ne može

se sedeti na dve stolice“! 

Ma nemoj reći će mnogi. A kako je mogao Tito?

E na našu žalost period nesvrstanih je ostao negde tamo daleko.

Šta sad? Kako izabrati pravu stranu a ne pogrešiti? Iskreno, čini mi se da to i nije nekakav veliki problem. Za koju god stranu da se opredelimo dobićemo kao i do sada, veliko ništa. Obrni okreni, za sve ove godine balansiranja jedina opipljiva stvar koju smo dobili je most koji povezuje Zemun i Borču (uradili ga Kinezi). Rusi su nam obećavali blagodet od života. Samo da se malo strpimo pa kad krene Južni tok ima bog da nas vidi. Amerikanci nam sada obećavaju gas umesto Rusa.  Kažu da su uljani škriljci čudo! U međuvremenu su nas dva puta onako muški ispalili za Železaru Smederevo. Prvo US Stil pa Esmark. Evropljani nam obećavaju investicije svaki put kada dođu kod nas ili sretnu predstavnike naše vlasti u inostranstvo. A šta smo dobili? Dobili smo 1,2 milijarde evra za ugovor iz predostrožnosti sa MMF-of. I vrapci na grani znaju da ako pipnemo bar jedan evro od pomenute sume ima da im vratimo bar dvostruko.

S obzirom da se savetniku Dominiku Stros Kanu (bivšem predsedniku MMF-a) trenutno sudi zbog seksualnog napastvovanja i organizovanju orgija, a da Franko Fratini verovatno nije u Beogradu, nama Srbima omiljena politčka figura, Toni Bler je popričao sa našim ministrima. O čemu, niko se ne izjašavanja. Kažu bilo je to predavanje ili ti savetovanje uz kaficu. Na pitanje šta imate da pričate sa čovekom koji se od srca borio za bombardovanje Srbije, naši ministri lakonski odgovaraju: „Pa šta i Žak Širak (bivši predsednik Francuske) se zalagao za bombardovanje pa je posle bio među prvima koji je došao u Srbiju“.

Što se mene tiče, lakše bi mi palo da je savetovanje organizovao Domik Stros Kan. To bi bilo i zanimljivo. Uveren sam da čovek koji ne može da poceni šta znači mnogo orgijati, da li je jednom mesečno mnogo? (postavio pitanje na suđenju) ima mnogo više da nam kaže od Blera. Bez obzira na to šta će se dešavati u narednom periodu i za koju stranu ćemo se opredeliti jer moramo, angažovanje Tonija Blera je atak na inteligenciju i uvreda za sve nevine žrtve NATO bombardovanja.

Oterajte ga. Ne vređajte nas!!!

Blago tebi Ćiriću!!!

Na žalost svih onih koji veruju da će sa naš klupski fudbal vratiti na staze stare slave, zimska pauza je završena. Počeo je drugi deo šampinata Srbije u kojem ćemo dobiti odgovor na četiri pitanje: ko je šampion, ko je osvojio Kup, ko će u Evropu, a ko u niži rang takmičenja. Malo me muči što mnogo ljudi oko mene na sva četiri pitanja odgovora prilično jasno – Koga bre to zanima!!!  Tokom pomenute pauze nismo se dosađivali, naprotiv. Pratili smo izborne kampanje i izbore u taborima večitih rivala. U Crvenoj zvezdi je pobedio Svetozar Mijailović, a u Partizanu Zoran Popović. Kako to obično biva tokom izbornih kampanja i posle njih, novimenovani predsednici su sa svojim timovima obećavali kule i gradove. Najavili su saniranje astronomskih dugova, rekli su da neće biti rasprodaje igrača, obećali unapređenje rada mlađih selekcija, dovođenje pojačanja, stvaranje ekipa koje će imati šta da kažu i u Evropi, kao nekada davno. Ako se sećate one fine priče sa svadbi koje se odnose na jadac i gladac, zaključite samo koji deo je pripao onima koji su poverovali u priču iz izborne kampanje.

Za samo 90 minuta igre plus zaostavno vreme, sve se srušilo kao kula od karata i brže. NavijačiPartizana su već posle 30 sekundi utakmice sa Voždovcem počeli da skandiraju „Uprava napolje“, „Uprava napolje“. Zašto? Pa zato što su čelnici kluba umesto svežeg kapitala kojeg su najavili par dana pre početka šampionata prodali Petra Škuletića i Danka Lazovića. Mladi Pantić će otići na kraju sezone kada mu ističe ugovor, s obzirom da tokom zimskog prelaznog roka nije dobio zeleno svetlo da ode u Čelzi (čitaj pozajmicu i Vitese). Istovremeno dan pre utakmice sa Voždovcem objavljen je iznos duga – oko 14 miliona evra. Da ludilo bude veće u medijima se oglasio i član iz bivše uprave Ratomir Babić koji kaže da je novom rukovodstvu ostavljen dug od 12 miliona evra pa se čudi kako se sada povećao. Čitam i ne verujem šta čitam. Pa ko je napravio taj dug? Ko će da odgovora zbog toga što se igrači prodaju bud zašto da bi se platila struja i plate za zaposlene. Gde odoše svi ti milioni? Pitam se ja kao i većina onih koji navijaju za Partizan.

Ko zna, možda bi zvižduci i povici „Uprava napolje“ prestali da su crno-beli opravdali ulogu favorita protiv gradskog rivala, što bi frazeri rekli protiv tradicionalno neugodnog Voždovca. Partizan je dva puta vodio, ali na kraju žestoko jurio jedan bod, do kojeg su stigli posle prekršaja Šaponjića i auto gola Stanimirovića u 85. minutu – 3:3.

https://www.youtube.com/watch?v=6eZ9Dbwt1-0

Svi koji prate dešavanja u domaćem fudbalu, ostali su u čudu da posle ovog meča nije usledio uobičajeni rat saopštenjima sa sve zahtevom da predsednik FSS Tomislav Karadžić napusti ovu funkciju. Mada bi realno i mogao s obzriom da su i stariji ljubitelji fudbala zaboravili kada smo bili na nekom velikom takmičenju. Umesto toga, sportski direktor Dragan Ćirić je najavio a zatim i zvanično potvrdio da odlazi iz Partizana.

„Raditi u Partizanu istovremeno znači raditi u srpskom fudbalu koji je pun nelogičnosti, ličnih interesa i neraščišćenih računa. Imao sam puno vere i želje, ali na žalost to nije dovoljno da bi se radilo u situaciju u kojoj se nalazi naš fudbal. Uvek ću biti uz Partizan“, rekao je Ćirić. 

 

Priliku da kazne kiks Partizana i smanje zaostatak na samo četiri boda imali su fudbaleri aktuelnog šampiona Srbije. Zvezda je stigla u Niš puna optimizma. Verovali su da kreće legendarno crveno –belo proleće. Optimisti su bili i navijači koji su samo dan ranije u Nišu proslavili osvajanje Kupa „Radivoja Koraća“. Na kraju 0:0, ili kako to kažu novinski izveštaji „Duplo golo“. Posle svega viđenog, čak je ekipa iz Niša imala više razloga da žali s obzirom da je u prvom poluvremenu imala dva sjajne prilike koje je neutralisao novi kapiten golman Predrag Rajković. Ko je kriv za kiks? Trener, igrači, novo rukovodstvo koje je kao i u Partizanu obećavalo kule i gradove. Ma ne, kriv je loš teren. Inače da je bio nešto bolji pa to bi prištalo na terenu od maestralnih poteza. Uveren sam u to.

https://www.youtube.com/watch?v=xBYX0AXyzV4

Ovde nije kraj prilično tužne priče o našem fudbala. Zvuči neverovatno ali je istinito, fudbaleru Novog Pazara, Žarku Udovičiću navijači ovog kluba, ako uopšte tako mogu da se nazovu, pretili su smrću zbog promašenog penala na meču sa Radom u Beogradu! Udovičić je odmah zatražio raskid ugovora. Baš čudno! 

Možda je Udovičić trebao da sačeka malo pa da završi kao nesrećni Andres Eskobar koji je zbog autogola na Mondijalu u SAD 1994. godine ubijen u Kolumbiji.

Borite se lavovi!!!

Robin Hud ili Hari Poter i dalje traje dilema. Aleksisa Ciprasa premijera Grčke i njegovu ekipu koja je ušla u rat sa moćnim silama Evrope (čitaj Nemačkom, Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom) i dalje prate na svakom koraku. Čeka se svaki znak fleksibilnosti u odnosu na finansijske poverioce, da se veselo uzvikne: -Evi ih pali su. Pa ne mogu oni protiv Angele Merkel! Jasno je da se Grci nalaze u teškoj poziciji. Jasno je da protiv sebe imaju aždaje koji kontrolišu sve evropske zemlje, ali je isto tako jasno da su vratili nadu, da se bore kao lavovi i ja im držim palčeve iz sve snage. I njima i Pablu Iglesijasu, lideru španske levičarske partije Podemos koja se zalaže za iste principe kao i Siriza.

Svi su sa nestrpljenjem očekivali pregovore u Briselu, gde je levičarske ideje branio Janis Varufakis ministar finansija. Čovek koji je napustio mesto profesora na Univerzitetu u Teksasu kako bi pomogao prijatelju Aleksisu i svojim sunarodnicima da se spasu mera štednje, koje Grčku vode u humaniranu katastrofu. Preplanuli Helen koji je u međuvremenu postao sex simbol na društevim mrežama, pokazao je karakter pobednika. Prvo je odbio da potpiše dokument koji bi značio nastavak politike koju je vodila prethodna vlada (čist ultimatum) a zatim je dobio produženje od četiri meseca, kako bi Grci našli rešenje za krizu u kojoj su se našli.

„Skinuli smo ludačku košulju koju nam je stavila predhodna vlada sa stranim poveriocima“, poručio je Varufakis.

Radikalni levičari nisu po razmišljaju daleko od utopista kojima ja pripadam. Svim srcem sam uz Ciprasa i Varufasika, ali je isto tako jasno da ovaj duel Davida i Golijata, teško može da dobije David. Međutim, toplinu u duši svima kojima smetaju ultimatumi i politika po principu štapa i šargarepe koja je nama i te kako dobro poznata, donosi činjenica da ima neko ko je spreman da se bori. Siriza i Podemos su postali omiljene partije u jednom delu Evrope, a kost u grlu u drugom. Poznati levičar Aleksandar Vulin, trenutno ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja više puta se pohvalio da je veliki prijatelj sa Ciprasom i da dele iste, lavičarke ideje. Čitam i ne verujem šta čitam. 

Pa ako delite iste ideje, kako je moguće da je usvoje Zakon o radu koji je u potpunoj suprotnosti sa svim onim što priča i za šta se zalaže Cipras. Kako je moguće da se usvoji predlog da ljudi koji primaju socijalnu pomoć, istu moraju da zarade čišćenjem snega, spašavanjem ljudi iz poplava ili sličnim laganim poslovima. Kako je moguće da je oduzet minuli rad i smanjene penzije. Kako je moguće da se nastavlja sa smanjivanjem plata i otpuštanjem radnika. To nisu levičarski principi, zato i dobijamo pohvale od onih protiv koji se Siriza i Podemos bore kao lavovi. Imali smo i mi spasioca iz SAD, ali ideje Lazara Krstića da se plate smanje do niova da svi radimo volenterski nisu prošle u početku. Sada idemo ka tome. Znam da sam subjektivan, ali Lazar bi definitvno mogao da ode na neko od predavanja koje drži profesor Janis Varufakis!

Već pomenuta Angela Merkel nastavlja sa standardnom politikom – štap i šargarepa. Za Grke je predvidela štap ali oni nisu baš raspoloženi da prihvate takav stav, naprotiv. Šargarepa je za Ukrajince. Pod plaštom žene koja se bori za slobodu, Angela nastoji da zaustavi rat u Ukrajini. Rat koji su kao i većinu ostalih širom planete izazvali upravo EU i SAD, ultimatumom ili EU ili Rusija. I šta sad? Rusi nisu mali kao mi ili neke arapske zemlje pa da ih lako dovedeš u red. Rusi su ojačali o hoće da se bore za svoje. Ukrajinci su očigledno izgubili partiju pokera u koju su ušli. Umesto blagostanja, svima sa trga Majdan na kojem je srušen tadašnji predsednik Janukovič, nudi se da se pomire sa činjenicom da je Krim ruski, i da će oblast Donbas kad – tad biti nezavisna. Nije to sve, nude im se i krediti pod povoljnim uslovima (isto kao i Grcima) i oružje ako žele da se bore do istrebljenja. Stižu naravno i mirovni planovi Minsk 1, Minsk 2... Sve neodoljivo podseća na staru Jugoslaviju. Strašno i tužno. 

U priču se uključio i Hašim Tači. Premijer Kosova je stigao u posetu Turskoj i odande poručio da će Kosovo tužiti Srbiju zbog genocida u periodu od 1998. do 1999. godine. Kaže Tači da to može da se ralizuje s obzirom da Kosovo nije primljeno u UN, a svi znaju da se to desilo. Tači, lider OVK paravojne jedinice koja je činila monstruzne zločine uključujući i trgovinu organima preti tužbama u Evropi koja se poziva na tradicionalne vrednosti. Čovek kojeg su drugari nazvali „Zmija“. Bože zašto. Usput mi moramo da pregovoramo sa njim o normalizaciji odnosa između Srba i Albanaca, Albanaca koji beže sa Kosova glavom bez obzira. Dok ovo pišem čujem pesmu Marije Šerifović pod radnim nazivom „Mrš“. 

https://www.youtube.com/watch?v=WIN6NEeaeNk

Nekada smo i mi bili zemlja koja se hvalila da je uvek na strani Davida. Golijata nismo voleli. Posle svega što nam se desilo u proteklim decenijama stiglo nas je stanje koje je teško opisati. Uvedene su brutalne mere štednje, radnici se otpuštaju, ukida se minuli rad, smanjuju se penzije, investitori beže od nas kao đavo od krsta. Ne možemo ništa da prodamo od preduzeća, a što kažu pametni ljudi, kada sve prodamo šta ćemo onda. Američki Esmark nas je ispalio za Železaru u Smederevu kao malu decu. Međutim, nema ni najave od Sirize ili Podemosa. Oni koji i maštaju o tome se gledaju kao da su potpuno poludeli, a savet koji dobijaju je uglavnom isti : „Ćuti bre, vidi kakvo je vreme došlo. Može da bude i gore“.  S druge strane oni koji se deklarišu da zastupaju politiku pomenutih levičarskih partija, radi kao da su od detinjstva išli u školu Angele Merkel.

Uveren sam da i dalje ima mnogo ljudi koji maštaju o tome da možemo da budemo uređena zemlja a da pri tome ne moramo da zavisimo ni od Rusije, ni od Kine, ni od EU i SAD, predlažem da navijaju za Sirizu i Podemos. 

BORITE SE LAVOVI!!!

Kalimero je bio u pravu!

To je nepravda, govorio je Kalimero junak legendarnog crtanog filma. U veoma kratkom vremenskom periodu mnogo sjajnih sportista i istaknutih sportskih ličnosti se setilo simpatičnog Kalimera. Na Vama je da procenite da li su ljudi u nastavku ove priče u pravu ili su samo iskoristili simpatičnog Kalimera. Zvuči pomalo neverovatno ali je istinito. S obzirom da Košarkaški savez BiH nije želeo da nominuje jednu od najboljih košarkašica svih vremena, Raziju Mujanović za ulazak u Evropsku kuću slavnih u Barseloni, to je uradio Košarkaški savez Distrikta Brčko. 

Podsećanja radi od igrača sa prostora BiH jedino je legendarni Mirza Delibašić ušao u Kuću slavnih. Razija Mujanović je imala blistavu igračku karijeru. Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojila je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1998. godine u Seulu i srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu 1990. godine u Maleziji. Bila je to najbolja generacija u istoriji naše ženske košarke, a ljubitelji magične igre pod obručima se sa setom sećaju tima koji je sa klupe vodio legendarni Milan Ciga Vasojević: Vangelovska, Lakić, Lelas, Vild, Kvesić, Nakić, Golić, Dornik, Mujanović, Bajkuša, Arbutina, Milošević. Razija Mujanović je sa ekipom Jedinstva iz Tutle stigla do titule prvaka Evrope 1989. godine (vidi link) . Stigla je i do WNBA lige gde je igrala za Detroit. Oni koji su imali priliku da gledaju ovu generaciju na čelu sa Razijom Mujanović, Danirom Nakić i Anđelijom Arbutinom, nemaju nikakvu dilemu. Razija Mujanović je zaslužila da bude primljena u Kuću slavnih.

https://www.youtube.com/watch?v=Z4nkukDuyq0&feature=related

Nedugo zatim, to je nepravda i znamo koliko boli, rekao je Duško Vujošević trener Partizana posle pobede njegov tima na gostovanju Ciboni u Zagrebu.

“Ciboni koja predstalja instituciju hrvatske košarke želim da se što pre oporavi i stabilizuje. Smatram da Cibona mora da ima drugačiji tretman od države i grada. To se u Srbiji dešava nama. Znam koliko je to nepravedno i koliko nepravda boli”.

Ostajemo u crno – belom taboru. Trener fudbalera Marko Nikolić je doduše diplomatski odlučio da se pozove na Kalimera. Nije baš rekao da je nepravda, ali ljudi koji prate fudbal pitaju se - a šta je drugo? U pauzi između dva dela šampionata došlo je do promene kompletnog rukovodstva Partizana. Stigao je novi predsednik Zoran Popović koji je najavio vraćanje dugova, stabilizaciju, stvaranje tima za Evropu. Samo nekoliko dana pre početka šampionata, Nikolić u odbranu titule kreće bez Škuletića (otišao u Rusiju) i Lazovića (otišao u Kinu) koji su bili duša i telo Partizana. Pored toga mladi Danilo Pantić neće igrati u drugom delu sezone jer mu čelnici kluba nisu dali da ode u Čelzi, a zatim na pozajmicu u Vitese. I on tvrdi da je Kalimero bio u pravu!!! A šta da radi Nikolić. Ako ne stigne do titule on će biti isključivi krivac. Deo odgovornosti će naravno past i na igrače, a čelnici će se izvući. 

 

Oni koji prate Svetski šampionat u skijanju koji se održava u američkom Biver Kriku smatraju da bi i tamo Kalimero imao šta da kaže. Ljubimac domaćih navijača, Bode Miler, legenda svetskog skijanja, čovek kojeg zbog načina života, za koji kaže da je rock and roll, vole i cene širom planete, doživeo je nepravdu. Iskusni as je želeo da karijeru završio sa medaljama na svom bunjištu, na terenima na kojima je odrastao. Kažu da život piše drame i u pravu su. Miler je već na startu šampionata doživeo težak pad, odmah je operisan zbog teške povrede i veliko je pitanje da li će se vratiti na stazu.

“Ne mogu svi šampioni karijeru da završe sa medaljom na grudima. Takav je život. Ako je ovo bila moja poslednja trka u karijeri nije mi žao. Podrška koju sam dobio posle teškog pada mi dokazuje da je sve što sam radio na ski stazama vredelo. Život je rock and roll. Pokušaću da se vratim” rekao je Bode Miler.

https://www.youtube.com/watch?v=Rm-hXnXvUBM

E moj Kalimero, svaka ti je bila kao Njegoševa!