Pažljivo ližite

Dosta vam je  fudbala. Smara vas zelena trava i momci koji se bore za titulu šampiona planete. Odlučili ste da pogledate neki film, a na našim mnogobrojnim TV kanalima ima ih mnogo i baš su dobri. Ali naoružajte se strpljenjem. Za razliku od fudbala gde nema reklama, ovde ih ima koliko hoćete. U jednom trenutku zaboravite i šta ste gledali. Pazite samo da ne utonete u san. Ali, nema veze s obzirom da su stručnjaci koji prave promociju za pojedine proizvode dostigli nivo da jednostavno ne verujete šta gledate.

Sladoled. Svi ga volimo. Posebno smo bili zaljubljeni u ovaj proizvod kada smo bili deca. Ali sada je to potpuno drugačije, bar sa aspekta marketinških stručnjaka. Reklame za sladoled uglavnom počinju sa sloganom pažljivo ližite. Istovremeno, da bi TV reklama imala što jači odjek, na bilbordima po gradu postavite dve super ribe uglavnom polugole. Ako vam to nije dovoljno, stižu novi bilbordi u kojima devojka gleda u sladoled na štapiću kao na osvarenje svojih najvećih seksualnih fantazija. Imamo i porodični sladoled. E za to nam je potrebna dobra žurka i mnogo para. Momci i devojke na nekom balu, druže se, đuskaju, uživaju. A onda se jedna od devojaka povuče u sobu. Valjda je usamljena pomislih ja. Ali nije. Stiže tip sa porodičnim sladoledom. Ona prebacuju nogu preko noge kao Šeron Ston u filmu „Niske strasti“ a on pada na kolena ispred nje sa sve sladoledom. Brate mili, pa sladoled najviše vole deca. Imali neko normalan i sposoban da napravi reklamu za jedan divan proizvod. Ovako uskoro možemo da očekujemo da deca i pored sve slatkosti neće jesti sladoled jer će im se zgaditi, s obzirom da nisu dostigli nivo da imaju seksualne fantazije. Ja se u poslednje vreme plašim da kupim rumenka. Sve vreme razmišljam kako će regovati teta ispred frižidera. Da ne skoči na mene...

Ako ne volite sladoled tu su sokići, blago rečeno sumnjivog kvaliteta. Može „bući bući“, može „Džoji“. Reklama da se uplašiš. Klinac se trese uz poruku „protresi se uz mehuriće“. Gledanje ove reklame dovodi do pitanja ko je bre ovde lud. Klinac se trese dok drži flašicu soka, jer je uključen na veš mašinu, koju drži njegova baba. Brate mili, pa taj sok kupuju deca. Otkud znate da neko dete neće pokušati da se priključi na veš mašinu da oseti te vaše mehuriće koji dovode do ludila....

Ako hoćete na more, morate u Dis. To je naša velika radnja sa povoljnim cenama. Devojčica pita roditelje, da li će ove godine ići na more. Majka joj kaže da pita tatu. Tata kaže idemo pravac Dis, posle toga pravac more. Svaki mili dan gledam informacije u eksluzivnim cenama u Disu. Te paprika 100 dinara, te pašteta 40, te neko meso 300 dinara. Gledam i razmišljam, šta se snama desilo. Pre pet, šest godina su glavne reklame bile da uzimamo stambene kredite u bankama, a sada da štedimo na pašteti. Otišli smo u kur...

Ako neko i pomisli da grešim, pogledajte reklamu „Jednog dana rešio moj deda da mi kupi sve što meni treba“. Ima i nastavak ova reklama. Deda je uzeo kredit da kupi plišane lutke, trotinet, bicikl, kolače... Jasno, udaramo na penzionere jer niko drugi u ovoj držav ( ne računajući poštene građane koji su štedeći na toplom obroku i prevozu stekli milone) ne može ni da pomisli na kredit i pozajmice jer živi od danas do sutra. Da ne bude zabune. Nije penzionerima dobro. Oni su svoje pošteno zaradili ali s obzirom da u poslednje vreme penzija leže redovno eto prilike, da deda kupi sve što deci treba, na kredit, jer roditelji ne mogu. Strašno!

Vreme je posle svega za pivo i vraćanje na Mondijal. Lav – Jelen 1:0. Stručnjaci za marketing iz Lava su napravili toplju ljudsku priču. Ekipa je sa sela i mnogo se vole. Raduju se svaki put kada se vide, i tada se osećaju kapo lavovi. Nije im problem da prelaze i mnogo kilometara da bi se videli. Ekipa iz Jelena smorila za sve pare. Te koliko je hmelja potrošeno, te koliko ljudske snage, te koliko buradi, te koliko ljubavi... Reklame traje taman toliko da zaspete. Nikakvu energiju u poruku nema. Shvatili su to „jelenci“ brzo pa sada furaju neke klince koji piju ono pivo sa ukusima. Oš jagodu, oš limiun, a može i grejp.

Ako hoćete na more imali, nemali para samo nemojte u Bečiće. Tako sam shvatio reklamu u kojoj dvoje mladih žele da na rate odu na Rodos. Ćale im kaže šta fali Bečićima a oni ga isključe na mute kao na daljinskom. Čudi me da Crna Gora nije reagovala na ovu blago rečeno nekorektnu reklamu.

Ali nije sve tako crno. Taman kada sam hteo da zaspim pojavi se moja banka kojoj već godinama plaćam stambeni kredit. Ja u šoku. Da ne veruješ rođeni sve može. Šta god da pitaš može. A onda odeš tamo i pitaš može li, a oni umru od smeha.

I kada pomisliš da si u zoni sumraka, prebaciš na fudbal a tamo vrhunska reklama za „Adidas“ sa porukom All or Nothing.

Znalci iz Singapura

Holandija je na volšeban način eliminisala Meksiko, dok je mala Kostarika stigla do najvećeg uspeha u istoriji pobedom nad Grčkom. Vratićemo se posle na ove duele, jer je iznenada vest dana postala Hrvatska, iako su puleni Nike Kovača odavno napustili Brazil. Naime, portali širom planete su preneli vest koju je objavio ugledni nemački Der Spiegel. Vest glasi da je utakmica Hrvatska – Kamerun nameštena!

Spiegel navodi da im se pre meča javio Vilson Raj Perumal (na slici), Singapurac, koji je rekao da će meč biti završen rezultatom 4:0, a da će Kamerun u prvom poluvremenu dobiti crveni karton. Tako je i bilo! Perumal koji tvrdi da je Kamerun namestio sve utakmice u grupi, jer nisu dobili željene premije, nije nepoznat lik u fudbalu, s obzirom da je šest puta hapšen zbog nameštanja utakmica. Perumal je naveo da Kamerun u svom timu ima „sedam trulih jabuka“ misleći na igrače koji su nameštali utakmice. Treba napomenuti da je Singapur raj za ilegalne kladionice, koje godišnje obranu miljirade i milijarde evra. Možete da se kladite na sve i svašta i to bez limita.

FIFA će ovaj slučaj sigurno istražiti, s obzirom da su u Brazil poslali specijalni tim koji treba da vodi borbu protiv nameštanja. Mada bi im bolje bilo da pohapse skoro sve sudije sa Mondijala i vrate i kući na neku dodatnu obuku.

S druge strane, sigurno bi pomislio da je u pitanju još jedna obična glupost da mi na pamet nije pao jedan od najboljih drugara sa kojim sa pratio finale Lige šampiona.

-Pa ovo je sve namešteno. Dobiće Real sigurno – tvrdio je dok je na semaforu pisalo 1:0 za Atletiko iz Madrida.

Meč se polako bližio kraju.

-Još 15 minuta, jel? E sada će da jave iz Singapura, puštaj bre taj gol!

Par minuta kasnije Ramos 1:1.

-E šta sam vam rekao. A sada će lepo da ih razvale. Singapurci su čudo!

Istog tog drugara sretnem nešto kasnije dok sam pešačio pored Dunava. Pitam ga, igraš li kladionicu?.

-Ubiše me ovi iz Singapura. Da ne veruješ. Odigram da će Dos Santos dati prvi gol na meču protiv Kameruna. On postigne dva i oba ponište.  Da ne poveruješ?

- Pa šta da nisu ovi iz Singapura to sredili?

-Ma jok, ti si!

Daj neki fiks za večeras. Ako hoćeš dođi da gledamo zajedno.

-Igraj da će Hunteral dati gol protiv Meksika!

-Kakav bre Huntelar, pa on neće ni igrati.

-Ući će u drugom poluvremenu i tres.

Nismo odigrali ni ja ni on. Meč završen 2:1 za Holandiju, u zaostavnom vremenu Huntelar pogodio sa bele tačke.

Inače ponovo je u centru pažnje bio sudija, iako je utakmica bila odlična. Portugalac Proensa prvo nije svirao penal nad Robenom u prvom poluvremenu koji je bio čist kao suza, da bi na belu tačku pokazao, rekao bih posle simuliranja Robena.

-Uzvinjavam se ljubiteljima fudbala što sam simulirao penal u prvom poluvremenu. Drugi je postojao. Neću to više raditi – rekao je Roben posle meča. Mediji su požurili da ga pohvale a ja sam siguran da se Roben ustvari rugao sudijama.

Utakmicu sam pratio sa drugarima inače vrhunskim poznavaocima fudbala. Dogovorismo se da odigramo po 100 dinara na tačan rezultat. Taman kada je počela kladionica, stiže neočekivano, još jedan drugar koji inače nije ljubitelj fudbala, ali se pravi da jeste.

-Reci brate, šta tipuješ?

-2:1 za Holandiju, ali nemam mnogo vremena. Ne znam da li ću ostati do kraja.

Ipak je ostao. Huntelar postiže gol sa bele tačke:

-E baš vam hvala. Zovite me ponovo kada budete gledali, reče on, uze 500 dinara (kaže taman za burek i jogurt sutra)  i ode.

A mi stručnjaci nastavili sa analizom.

Kostarika i Grčka su smorili za sve pare. Loša i dosadana utakmica do besvesti. Na kraju drama, izjednačenje i to bi bilo to. Produžeci katastrofa. Da sam ja sudio meč, prekinuo bi duel i odmah stavio loptu na belu tačku, pa kom obojci kom opanci. Tako je i bilo. Na žalost, ja sam zaspao 15 minuta pre kraja, pa nisam gledao odlučujuće trenutke i istorijski uspeh Kostarike.

Nema veze nije ni ovaj dečak na slici...

U subotu je počeo ramazan. Kakve to veze ima sa fudbalom. Ima, ima. Svi znate da u tom periodu muslimani poste od izlaska do zalaska sunca. Trener Vahid Halilhodžić sa svojim momcima večeras napada Nemačku. U kakvom stanju su njegovi igrači i da li će gladni na teren, ostaje nejasno.

-Svaki od igrača će sam doneti odluku šta treba da radi – rekao je Vaha, iako su mediji u Alžiru apelovali na igrače da ne poste, jer će im Alah to oprostiti s obzirom da su na Svetskom prvenstvu...

Mene drugar podsteti na Libijca Mohameda Zabiju koji je kao veliko pojačanje stigao u Partizan. Odigrao čovek par pripremnih utakmice, postigao nekoliko golova a onda počeo ramazan. On odlučio da posti, usukao se, pa su crno-beli više razmišljali o tome da ne završi na Urgentnom centru nego o tome da pomogne ekipi na terenu. Usukao se doduše i tadašnji trener Partizana Miodrag Ješić koji nije znao šta će sa Zabijom sve do raskida ugovora.

Srbija do svemira!

Nismo učestvovali na Evropskom prvenstvu, a nismo ni na Svetskom. Ako ovako nastavimo ko zna kada ćemo ponovo imati priliku da navijamo za našu reprezentaciju na nekom velikom takmičenju. Nama problemi ne trebaju, mi ih sami stvaramo. Ako je Mondijal ostao samo san, jer smo želeli da podmladimo reprezentaciju i stvorimo tim koji  igra na rezultat, ponašanje čelnika Saveza u proteklih desetak dana je potpuno nerazumljivo. Siniša Mihajlović je zadatak ostvario. Napravio je novu, mladu i talentovanu reprezentaciju. S obzirom da je ostao bez plasmana u Brazilu, napustio je reprezentaciju i otišao u Sampdoriju. Odluka je bila da v.d. selektora bude Ljubinko Drulović. Momak koji je dugi niz godina igrao u dresu sa državnim grbom. Trener koji je iskoristio priliku koju je dobio. Osvojio je Evropsko prvenstvo za igrače do 17 godina. Većina tih igrača su sada nosioci igre u seniroskoj selekciji. Cene i vole Drulovića. Vole ga i stariji igrači. Ljubitelji fudbala u Srbiji, a ima ih mnogo, mahom su za to da Drulović vodi reprezentaciju u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, ali „omiljeni“ lik u našem fudbalu Tole Karadžić deluje zamišljeno i zabrinuto.

Obavio je razgovor sa Drulovićem, umesto promocije, usledilo je saopštenje da je Drulović talentovan trener, da voli reprezentaciju i da ima perspektivu, ali da je neiskusan. Karadžić je naglasio da ne treba žuriti sa odlukom, da Drulović ostaje kandidat ali... Dan kasnije, Karadžić nastavlja sa traženjem selektora, ali sada ima jasne kriterijume.

Pod jedan, ako selektor bude stranac mora da voli Srbiju i Beograd. Pod dva, za njega, vođenje mlade reprezentacije mora da bude izazov.

Ja se oduševio. Pa ima li boljih kriterijuma za izbor selektora. Alo bre, a gde je uslov da se izbori mesto na Evropskom šampionatu. Možda sam ja lud što to očekujem, kao i mnogi zaljubljenici u fudbal. Ako plasman na EP nije prioritet, onda smatram da treba malo proširiti kriterijume. Recimo, selektor ako je stranac mora da voli ćevape, sarmu i domaću rakiju. Mora da bude redovan posetilac svih koncerata narodne muzike. Splavovi se podrazumevaju.  Ako nam se, ne daj Bože, dese ponovo poplave mora da bude volonter na branama. Naravno da mora da priča hvalospeve o novoj Vladi Srbije. Svideo mi se jedan komentar na društvenim mrežama, u kojem se predlaže da novi selektor bude sada već bivši košarkaš Partizana, Žofri Lovernj. Realno gledano, on stvarno zadovoljava sve kriterijume. Stranac je i to Francuz. Voli Srbiju, obožava Beograd, a siguran sam da bi voleo da bude selektor fudbalske reprezentacije naše zemlje. To bi stvarno bio izazov. S druge strane, ako smenite Drulovića i dovedete stranca ili nekog iskusnijeg trenera, Vi ćete, gospodo iz Saveza, biti direktno odgovorni za eventualni neuspeh u kvalifikacijama, što ste sjajno izbegli u prethodna dva ciklusa. Srbija hoće Drulovića, veruje u njega. Zašto vi sumnjate u fudbalsko znanje Srba?

Ništa doduše nije bolje ni u okruženju. Pojedini navijači u Bosni i Hercegovini smatraju da su eliminisani jer Safet Sušić nedovoljno veruje u Alaha. Hrvati koji su od Nika Kovača pravili mega zvezdu, sada su spremni da ga bace u blato jer nije stigao do osmine finala. Stvarno ne znam šta su Hrvati očekivali, titulu prvaka?!

Odigrani su prvi mečevi osmine finala. Brazil se na penale provukao protiv Čilea, a Kolumbija demolirala Urugvaj. Bez Suareza.  Ako čita moj blog, jedan od najboljih golgetera planete je  utakmicu verovatno pratio sa glodalicom. Žao mi je Čilea, ali mi je žao i Marlen Dol, sada već poznate porno glumice iz ove zemlje. Imala je seks 12 sati (posle pobede nad Australijom), pa 16 sat (posle pobede nad Španijom) i i taman kada je bila spremna na 24 sata seksa (dva puta po 12 sati, od 10 ujutro do 10 uveče, pa sutra ponovo) kako je najavila, planove joj pokvare Pinjila i Hara. Mada je mnogo kumovao i golman Cezar. Ko zna možda je potajno zaljubljen u Marlen Dol, pa nije hteo da se devojka muči. Šta je - tu je. Marlen Dol mora da smisli novu akciju. Možda da dočeka reprezentaciju na aerodromu pa da ih sve „opali“ onako drugarski. Prvo Pinjilu i Haru. Takav je red.

Kada već spomenuh Suareza, stvarno mi je teško i da pomislim kroz šta prolazi ovaj momak. Tačno je da je pogrešio, ali je kazna stvarno brutalna. Alo bre, četiri meseca ne sme da uđe na stadion. Pa šta ako je ugrizao Kijelinija? Pa šta ako je to treći put u karijeri? Pa nije nikome slomio nogu, a i to se dešava u fudbalu. Kada sam mislio da mu pomoći nema, oglasio se Nikola Maduro predsednik Venecuele, naslednik Uga Čaveza?! Kaže da je u pitanju zavera u FIFA. Kaže da su Suareza kaznili jer je kući poslao Italijane i Engleze. Mnogi će sada reći, evo još jedne teorije zavere, ali kada se malo bolje zamislite, nije Maduro lud.

Fudbalere Holandije četiri pobede dele od puta u svemir. Dobro ste pročitali. Tačno toliko pobeda treba Holanđanima da postanu prvaci sveta, a onda će ih firma SXC, koja u svojoj turističkoj ponudi ima i put u svemir, poslati da se malo opuste. Inače, ako nekoga zanima, cena je 70 hiljada evra. Verujem po osobi i verujem bez PDV-a.

Možda bi naši čelnici Saveza mogli da se časte ovakvim putem, ako prebrodimo grupu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, sa Portugalom, Albanijom, Danskom i Jermenijom. Ja mislim da je to OK! Pored toga zašto ne angažovati nekog trenera iz Holandije, koji voli Srbiju, Beograd, ćevape, rakiju? Pa posle svi po bocu rakije i pravac svemir.

Srbija do svemira!

Glodalica za Suareza

Završena je prva faza Mondijala. U osmini finala snage će odmeriti: Brazil – Čile, Kolumbija – Urugvaj, Francuska – Nigerija, Nemačka – Alžir, Holandija – Meksiko, Kostarika – Čile, Argentina – Švajcarska i Belgija – SAD. Da je neko pre početka šampionata prognozirao ovakav epilog ili bi ga proglasili potpunim laikom ili bi uzeo ogromne pare na kladionici. Gubitnici Mondijala: Španija, Italija, Engleska, Portugalija, Rusija. Dobitnici: Kostarika, Čile, Alžir, SAD.

Bez ikakve dileme uspeh koji je ostvarila Kostarika ravan je osvajanju Mondijala, tako da jednog šampiona već imamo. Reprezentacija koja je posle žreba  svrstana u „grupu smrti“ uspela je da nadigra Urugvaj, pobedi Italiju, remizira sa Engleskom i kao prvoplasirana ode u osminu finala! Njihov meč sa Čilem će pored malih ekrana pratiti Italijani i Englezi. Italijani i Englezi koji su prepotentno i nadobudno stigli u Brazil. Danima sa analiziralo ko je veći šmeker i ko je bolje izgledao kada je izlazio iz aviona. Italijani sa fensi frizurama, naravno naočare za sunce obavezne. Englezi onako ležerni, sjajno obučeni, a nadrkanog pogleda. Čisto da uteraju strah u kosti rivalima. Tek pred prvu utakmicu se neko setio da proveri da li su Kostarikanci uopšte stigli u Brazil. Jesu? E super.

Zato je sport sjajna stvar. Ne pobeđuju uvek ime, firmirana odela, naočare i mrki pogledi.

Čileanci su u nezgodnu situaciju doveli zemljakinju Marlen Dol, inače porno glumicu. Marlen je u želji da na čudan način podrži svoje fudbalere, ponudila 10 sati besplatnog seksa sa zainteresovanima ukoliko Čile dobije Australiju. Dobili su. Marlen je podigla ulog na 16 sati ako dobiju Španiju. Dobili su. Šta je tu je. Marlen sada nudi 24 sata seksa ako Čile dobije Brazil, s obzirom da je mogla malo da odmori posle pobede Holandije nad Čileom. Znaju se i termini. Odmah posle meča od 10 ujutro do 10 uveče, pa mala pauza, pa sutra opet. Eto. Ja stvarno ne znam kontakt telefon, ali ako je neko zanteresovan neka se malo potrudi.

Brazilci takođe nemaju mira uoči ovog duela jer je još uvek pod znakom pitanja da li će igrati Neimar. Mladi Brazilac je posle meča sa Kamerunom, skinuo dres, a malo i šorts. Ležerno je pokazao deo donjeg veša sa nazivom firme koja ga proizvodi. Pomislio je da to niko neće ni primetiti. Ako si mlad, nisi glup. Pa ovo je Mondijal, snima se svaki pedalj terena. Vidi se kako je neko trepnuo na meču, a ne nešto drugo. FIFA će odrediti kaznu. Ako bude suspendovan, treba ga naterati da sa sve firmiranim gaćicama, ili još bolje gologuz, trči po Brazilu.

Alžir je došao u Brazil da uči. Imamo mladu i neiskusnu ekipu. Autsajderi smo u grupi ali nismo poneli belu zastavu. Rivali će na terenu morati da nas ubede da su bolji, poručio je Vahid Halilhodžić, selektor Alžira, bivši fudbaler Veleža i reprezentacije Jugoslavije. Afrikanci su sve što je trebalo, naučili za tili čas, pa sada čekaju duel sa Nemcima u osmini finala. U meču odluke osvojili su bod protiv Rusije. Zbornaja povela i pomislila da je to to. E pa nije. Vahid Halilhodžić u beloj košulji i sivom odelu, komanduje pored aut linije. Pretrčao je čini mi se više od pola igrača Rusije. S druge strane, legendarni Fabio Kapelo, obučen kao porno zvezda, mirno je pratio utakmicu sve dok njegovi momci nisu doživeli klasičan nokaut. Tek tada je ustao i pokušao da izvrši pritisak na sudije, što mu nije uspelo, pa je njih okrivio za neuspeh na Mondijalu. To nije u redu. Fabio, nisi mogao da pobediš Belgiju, Južnu Koreju i Alžir. Pakuj se i kreni kući sa svim zvezdama u timu. Čudi me da ranije nisi reagovao na igru svog tima. Šta si čekao. Pa imao si dva sata na ruci????

Luis Suarez je dobro prošao. Mogao je da dobije doživotnu zabranu zbog trećeg  velikog i nedopustivog incidenta u karijeri. Verovatno ne treba podsećati da je posle Ivanovića i Bakala, Suarez ujeo i Kijelinija. Ovoga puta se čak nije ni izvinio. Tvrdio je da je naleteo glavom na igrača Italije. Sram te bre bilo, pa milionski auditorijum je gledao meč. FIFA je reagovala munjevito. Devet utakmica zabrane igranja za reprezentaciju i četiri meseca van svih fudbalskih aktivnosti. Zabranjeno mu je da uđe na bilo koji stadion do oktobra.

Ali, Luise nema razloga za brigu. Dobio sam sjajnu ideju od devojke koja baš i ne voli fudbal.

-Odlično. Treba mu kupiti glodalicu za decu. Da se lepo navikava sada dok ne igra fudbal. Ako vidi da ne može bez nje, možda neku malu da nosi i na terenu pa kada se iznervira ili naljuti, gricne malo glodalicu i miran je.

CR7, ili ti Kristijano Rolando je promenio tri frizure na tri utakmice. Dao je jedan gol i sada polako pakuje kofere da krene kući, gde u miru i tišini može da se maže kremama i testira nove gelove za kosu. Pa tako lep da sedne uz TV ekran i navija za Amerikance koji će bez ikakve dileme uskoro postati fudbalska veleseila. Iako im je puno trebalo da shvate šta je soccer uopšte.

Kad jaganjci utihnu

Kad jaganjci utihnu. Kultni film koji je režirao Jonathan Demmea 1991. godine, kombinacija trilera i horora od kojeg se ledi krv u žilama, a pored toga garantovano ne spavate mirno par dana. Jodie Foster kao inspektor FBI i Antony Hopkins kao Hanibal Lektor (ljudužder–kanibal, serijski ubica) su odradili maestralne uloge. Sigurno se sada pitate imam li pametnija posla od priče o filmu iz 1991. godine kada je u toku Mondijal, kada Srbija vodi bespoštedni rat sa narko kartelima. 

Krenimo redom.Negde u isto vreme kada je snimljen film, iz sve snage sam navijao za Majka Tajsona. Bokser koji je krenuo sa dna, bio maloletni delikvent, kriminalac, uspeo je uz pomoć entuzijaste u svetu boksa, legendarnog trenera Kusa Damate, da se izvuče iz ponora u koji je upao i da postane šampion sveta. Dečkić koji nije imao ni za hleb, postao je milioner. Džet set. Ali, teško je boriti se sa slavom. Posle burnog braka sa Robin Givens, usledio je raspad sistema. Optužen je, pa osudjen zbog silovanja. Izašao je iz zatvora, vratio se u ring. Bolje da nije. U meču koji je proglašen jednim od najvažnijih u istoriji ovog sporta snage su odmerili Tajson i Holifild. Naravno da sam iz sve snage navijao za Tajsona. Bio sam ubeđen da „čeličnog Majka“ ništa ne može da zaustavi. Usledio je šok, veći od gledanja Hanibala Lektora. Moj ljubimac je u nemoći odgrizao uvo Ivanderu Holifildu, pred milionskim auditorijumom.

 

Mnogo godina kasnije, o  Tajsonu je snimljen film. To sam i očekivao, ali ni u snu nisam mogao da zamislim da će to biti autobiografska priča u kojoj će glavne teme biti silovanje i kidanje uva, čime su neverovatni uspesi u ringu pali u zapećak. Tajson naravno ima objašnjenje, koje deluje kao da dete iz vrtića objašnjava kako se posvađao sa drugarom:

- On je mene udarao glavom a to nije dozvoljeno. Sudija nije reagovao. Bio sam baš besan. Želeo sam da ga ubijem, ponizim. Morao sam da mu nanesem bol – reče Tajson.
Pa što ga brate nisi nokautirao ili ti njega udario glavom, nego odlučio da mu „pojedeš“ uvo. Zbog tebe nisam spavao nekoliko dana. I sada kada se setim te scene prođu me žmarci.

Taman kada sam zaboravio Tajsona, na scenu se pojavio Luis Suarez. Fudbaler iz Urugvaja, napadač od kojeg se protivničkim defanzivcima ledi krva u žilama. Do nedavno je to bilo zbog njegovog umeća a sada zbog nastojanja da postane glumac ukoliko neko odluči da Hanibala Lektora prebaci na sportske terene. 

Rođen je 24. januara 1987. godine i u dosadašnjoj karijeri je branio boje Nacionala, Groningena, Ajaksa i Liverpula. Stadnardni je reprezentativac svoje zemlje. Pažnju na sebe je skrenuo daleke 2006. kada je u dresu Groningena na stadionu Partizana postigao svoj prvenac u Evrokupovima. Čak je i komentator RTS-a procenio da je Suarez za 15 minuta koliko je proveo na terenu pokazao više od svih igrača Groningena. Karijera je krenula uzlaznom putanjom. Usledila je selidba u Ajaks. Golovi su se nizali kao na filmskoj traci sve do 2010. godine kada je usledio prvi veliki incident. Veliki derbi holandskog šampionata okršaj Ajaksa i PSV-a, obeležio je Suarez koji je na terenu ujeo Otmana Bakala. Dobio je sedam utakmica zabrane igranja, uz naravno izvinjenje zbog stravične greške koju je napravio.

Mladost, ludost. Rekli bi mnogi. Suarez se smirio, preselio se u Liverpul, a zatim je zver u njemu proradila prošle godine kada je za ruku ujeo našeg Branislava Ivanovića u duelu Liverpul – Čelzi. Kazna je bila gotovo ista kao i ona 2010. Osam utakmica zabrane igranja. Suarezovo izvinjenje je normalno usledilo odmah.

Mladost, ludost. Rekli bi mnogi. Međutim, posle meča Italija – Urugvaj na Svetskom šampionatu, slobodno se može odbaciti prefiks mladost. Suarez je sjajan fudbaler ali on definitvno nije normalan. Bližio se kraj utakmice na sefamoru je pisalo 0:0, a to je odgovoralo Italijanima. Suarez je odlučio da bes iskali na Kijeliniju kojeg je ujeo za rame.

Pokušao sam objašnjenje da potražim od psihologa, koji imaju različite stavove, ali svi se uglavnom slažu da takvo ponašanje potiče iz detinjstva. E sada, da li su Suarezu krali igračke, da li je želeo da ispolji dodatnu ljubav prema nekome, da li je u pitanju nekontrolisani bes, teško je proceniti... U svakom slučaju sumnjam da je Suarez želeo da ispolji ljubav prema Bakalu, Ivanoviću i Suarezu, ali je naučio lekciju od strane psihologa koji naglašavaju da je jako bitno da se posle takvog ponašanja izvinite osobi kojoj ste naneli bol.

Najbolje obrazloženje koje sam pročitao jeste da je u pitanju nedostatak ljubavi u dečijim danima. Nedovoljna pažnja, koja kod dece izaziva bes i ljutnju, koju ne mogu da kanališu. U ovom tekstu se navodi da kod ovakve dece, slična ponašanja možemo očekivati i u ostalom periodu života, naročito u situacijama kada ta osoba oseti neki bes ili nepravdu. Suarez je ulavnom napadao u mečevima u kojima je njegov tim gubio...

Znam da će u toku dana, Suareza mediji da razapnu na kolac. Tražiće se žestoka kazna, izbacivanje sa Mondijala. Suareza će proglasiti monstrumom, analiziraće se da li je normalan... Ja mislim da Luisu Suarezu treba pomoći. Fudbalskim kvaliteta je to zaslužio.

U trenutku kada sam mislio da završim ovaj tekst pojavila se vest koja je više za rubriku verovali ili ne. Norvežanin Tomas Siversen je na dan početka Mondijala uplatio tiket i kladio se da će Suares nekoga ujesti na šampionatu. Uplatio je oko 3 evra a kvota je bila 175.

Vrati se Miho, sve ti je oprošteno!

Vrati se Miho sve ti je oprošteno! Izvini, Miho! Nismo te Siniša Mihajloviću dobro razumeli. Nismo  shvatili da si insistirajući na tome da naši fudbaleri pevaju himnu, verovao da će to, uz eventualno dobre rezultate, stvoriti kult reprezentacije. Da ćemo svi postati jedno. Da smo ti poverovali, sada bi možda bili na Mondijalu. Kada je Miha insistirao da se peva himna, u početku je dobio podršku. Kada nije krenulo u kvalifikacijama sve je bilo u redu sem himne. Mediji su našli i prikladan naziv za našu reprezentaciju „Dobrovoljno pevačko društvo“. Mahom su svi bili na strani Adema Ljajića koji nije hteo da peva himnu. Usledila je eliminacija, Miha je otišao u Sampdoriju, a mi sada imamo v.d. selektora Drulovića, koji je u amanet dobio podmlađenu i dobro selektiranu reprezentaciju, kadru da igra na rezultat, jer se samo to računa na kraju. Na žalost, to sam shvatio tek gledajući utakmicu Meksiko – Hrvatska.

Oči mi je otvorila, a ko drugi do majka. Završeno je pevanje himni, kada usledi komentar:

 

-Sine moj dobiće Meksiko sigurno.

-Zašto? Bio sam nepoverljiv jer moja majka nije poznavalac fudbala.

-Kako zašto? Pa da li si video kako oni pevaju himnu. Sve se ori. Pevaju i navijači, onako iz duše. Cela klupa. Peva čak i onaj debeli (selektor Meksika Herera). Tačno se vidi da su motivisani do neba. Jedva čekaju da počne meč pa da pokažu šta znaju. Pored toga, mnogo su mlađi od Hrvata. Oni mi deluju nekako uplašeno.

E kako se ne sjurih u kladionicu pa da uzmem neki dinar. Sve što je majka procenila, tako se i desilo. Hrvati pomalo zbunjeni, opterećni značajem utakmice, donekle uplašeni. S druge strane, Meksikanci kao zapete puške. Čekali su priliku da nokautiraju rivala, i to se desilo u završnici. Rafalna paljba za 3:0 za erupciju oduševljenja na stadionu, za šok i nevericu među Hrvatima.

Dan posle meča nema milosti prema pulenima Nike Kovača. „Debakl generacije“, „Hrvatska potučena ide kući“, „Tužan oproštaj vatrenih“, „Meksiko nas razbio“, „Adios kockasti“, neki su od naslova na hrvatskim portalima i medijima. Za sada nema frontalnih napada na selektora Niku Kovača koji je poručio da ostaje selektor, ali je izvesno da će njegov rad biti detaljno analiziran kada Mandžukić i drugovi stignu kući.

Jedini koji se donekle srećan vraća iz Brazila je predsednik hrvatskog Saveza, Davor Šuker koji je u zemlji sambe, kafe i karnevala, bar prema navodima tabloidnih medija, pronašao ljubav svog života Severinu. „Prekrasna je i spolja i iz unutra“ poručio je nekada najbolji napadač planete.

Možda će zvučati čudno, ali mene selektor Meksika, Herera, ponašanjem i radom podseća na Mihu. Meksikanci nisu baš poznati kao disciplinovani igrači, ali Herera je uveo vojnu disciplinu u reprezentaciji. Igračima je zabranjeno da jedu ljutu meksikčku hranu, masna mesa. Svi moraju da se pridržavaju menija koji je, u saradnji sa saradicima, odredio Herera. Na terenu i na klupi se vidi da svi dišu kao jedan. Što se pevanja himne tiče, tu Herera nije imao problem, jer Meksikanci znaju da cene dres sa državnim grbom.

U međuvremenu mi smo sa „pažnjom“ pratili žreb za evrokupove. Vest dana je da smo „dobro prošli“. Ono što mene oduševljava je da mi svake godine „dobro prođemo“ a onda početak ligaške faze evrokupova. Partizanov rival je gotovo sigurno Toršavn sa Farskih Ostrva. E sada iskreno, ako ne mogu da prođu ekipu sa Farskih Ostrva, predlažem da odmah ostanu tamo i bave se ribaranjem. Bolje reći nošenjem mreža za ljude koji su profesionalci u ovom poslu. Vojvodina, Jagodina i Čukarički, igraju protiv Trencina iz Slovačke, Kluža iz Rumunije i Sent Hulije iz Andore. A plasmanu u narednu fazu jedino sa sigurnošću može da se nada Čukarički jer je ekipa Sent Hulije sastavljena od potpunih amatera. Iskreno, veliki sam pesimista iako nisam takav po prirodi. Stvarno bih bio iskreno iznenađenje kada bi se neka naša ekipa dokopala ligaškog dela Evrokupova. 

Misli mi se ponovo vratile na našu reprezentaciju, koju očekuju kvalifikacije za Evropsko prvenstvu u grupi sa Portugalom, Danskom, Albanijom i Jermenijom. Sa nama u grupi je i Francuska koja je briljirala na Mondijalu, ali se rezultati domaćina Evropskog šampionata neće računati u konačnom zbiru na tabeli. Ljubinko Drulović, v.d. selektora, vodio je selekciju na turneju uoči Svetskog prvenstva. Pobeda protiv Jamajke, remi sa Panamom i poraz od Brazila. To je učinak „orlova“. Mediji analiziraju ko će voditi selekciju u kvalifikacijama.

Ja bolje poznajem košarku, ali smatram da priliku treba dati Druloviću. Dugo godina je igrao za reprezentaciju. Osvojio je titulu prvaka Evrope na U17 šampionatu, a većina tih igrača sada brani boje seniorskog državnog tima. Dobro ih poznaje. Oni ga cene i poštuju. Dobro se razume sa starijim igračima koji su neophodni na putu ka smotri najboljih selekcija Starog kontinenta, bez kojeg je naš ionako ruiniran fudbal, uništen. U svakom slučaju smatram da nam sada eksperimenti ne trebaju.

Drulovića za selektora!

I tako razmišljam o Mondijalu, našoj selekciji i Evrokupovima, pa se razbudih u gradskom autobusu kojim sa krenuo na posao. To su oni što su nam poslali Japanci, hermetički zatvoren, a većina je bez klima jer mi to uredno održavamo na srpski način. U stvari nije me razbudila vrućina, nego vesela komunikacija dvojice drugara:

-E brate, jesi li čuo da Stiven Sigal dolazi u Beograd?  

-Što?

-Pa gostuje u Areni.

-A šta će on da radi tamo, majke ti?

-Pa on bre mentolu svira bluz. Ima bend.

-Ko će to majke ti da sluša?

-Otkuda ja znam, pa valjda ovi džezeri!!!!

Sećate li se vaterpola?

Sećate se vaterpola? To je onaj sport kada snažni momci u vodi pokušavaju da postignu gol. Jeste, isti onaj sport koji smo pomno pratili godinama unazad i ko zna koliko puta plakali od sreće, zbog uspeha naših momaka, koji se gotovo nikada sa velikih takmičenja ne vraćaju bez medalje. U pravu ste. To su isti oni momci koji su nas činili beskrajno ponosnim u periodama velikih kriza i silnih problema koje smo imali i koji ne prestaju. Razlog zbog čega ovo pišem je nemar većine srpskih medija. Napravio sam mini anktetu i verujte mi da samo istinski zaljubljenici u sport znaju da je u nedelju završena Svetska liga u vaterpolu i da je Srbija osvojila zlatnu medalju, posle maestralne partije i više nego ubedljive pobede nad Mađarima. Za razliku od nas, u Crnoj Gori veličaju uspeh svojih momaka koji su stigli do bronzanog odličja. Da nije bilo Sport kluba i pojedinih poratala, ni ovo malo ljubitelja sporta ne bi znalo da je jedan od najtrofejnijih sportova u našoj zemlji bogatiji za novu medalju. Ponosni su bili naši momci dok su na pobedničkom tronu u Dubajiu pevali himnu. Pojedinim igračima se skoro pojavila i suza.

Znam da će mnogi sada reći da je to viša sila. Jednostavno igra se Mondijal, drama je u policiji, smenjuju se načelnici, velika je borba protiv narko kartela, ljudi su na odmorima, treba provući Zakon o radu. Ipak, smatram da odnos prema našim vaterpolistima nije korektan. Pa zar je toliko teško početi dnevnik ili na naslovnim stranama naših novina, objaviti vest da smo osvojili tron u prestižnom takmičenju. Zar ovaj napaćeni narod u Srbiji nije zaslužio da bar malo bude srećan, da mu dan počne koliko toliko lepo. Umesto toga, oči nam izbiše mafijaši, crna hronika, lideri na političkoj sceni. Pa zar su oni vredniji i važniji od momaka koji godinama unazad krvare za ovu zemlju.

Tačno je da je u pitanju komercijalno takmičenje. Tačno je da su osvojili 100 hiljada dolara, ali je isto tako tačno da su zaslužili mnogo, mnogo više. Država treba da se stidi i kada pričamo o vaterpolu. Radnički, Crvena zvezda i Partizan dostojno brane ugled naše zemlje širom Evrope. Zvezda je bila šampion Evrope, Radnički je osvojio Ligu Evrope i aktuelni je vicešampion Evrope, dok je Partizan sa najmlađim timom u Evropi bio učesnik finalnog turnira, na kojem je deklasirao finansijski moćni Pro Reko. Za uzvrat od države nisu dobili gotovo ništa. Imaju problema i da se prevezu na mesto gde treba da odigraju utakmicu.

Smatram da nije u redu da se naših vaterpolista setimo samo uoči Olimpijskih igara, Svetskog i Evropskog prvenstva, bez obzira na to što je Mondijal ipak, najveći sportski događaj. Veći čak i od Olimpijskih igara. Međutim, nemamo mnogo sfera gde smo uspešni, gde smo najbolji na svetu. Ajmo to da negujemo, jer će to biti primer da napredujemo u svakom smislu, a ne da tapkamo u mestu i iz godine u godinu, od izbora do izbora, da pričamo i istim stvarima koje se ne rešavaju.

Zato sa moje tačke gledišta veliku zahvalnost dugujemo: Gojku Pijetloviću, Mandiću, Gociću, Ranđeloviću, Ćuku, Dušku Pijetloviću , Nikiću, Markoviću, Rađenu, Filipoviću, Prlainoviću, Stefanu Mitrović, Branislavu Mitroviću i  selektoru Saviću. Na putu ka zlatu redom su padali: Kina (12:5), Crna Gora (14:5), Brazil (12:4), Kanada (16:11), Australija (12:5) i u finalu Mađari (10:6).

Novu priliku za iskupljenje prema momcima koji su ponos i dika Srbije, mediji i ljubitelji sporta će imati od 14. do 27. jula kada je na programu Evropsko prvenstvo u vaterpolu. “Delfini” su u grupi sa Hrvatskom, Španijom, Nemačkom, Francuskom i domaćinom šampionata Mađarskom. Za one koji su zaboravili, aktuelni šampioni Svetske lige  brane zlatnu medalju u Budimpešti. 

Nastavlja se “žurka” u Crvenoj zvezdi. Tim koji je posle šest godina vladavine Partizana stigao do titule, kratko je slavio ostvareni uspeh. Brzo je stigla informacija da je UEFA izbacila Zvezdu iz Evrope što je dovelo do tektonskih poremaćaja. Prvo je smenjen generalni sekretar Miodrag Zečević, pa je “tamo neki” Džaja podneo neopozivu ostavku. Stigao je Zvezdan Terzić i ponudio Džaji mesto savetnika. Za sada još uvek nema odgovora da li je čovek koji je Zvezdu doveo do trona Evrope spreman da se prihvati “tako odgovornog posla”. Trener Stojanović koji je osvojio titulu je smenjen. Obrazloženje je više nego logično.

“Stanojević se umorio i potrošio” reče v.d. generalnog sekretara Terzić. Odmah zatim je u creveno- beli tabor stigao Nenad Lalatović jer je “Zvezdaš i jer forsira napadački stil igre” – završio je Terzić.

I dok su sređivali redove za novu sezonu, “žurku” je prekinula vest da je igrač Zvezde Dauda uhapšen na beogradskom aerodromu. Krenuo čovek da se malo odmori u Crnu Goru, a onda je shvatio da on u stvari ne sme da napušta zemlju jer boravišna viza u njegovom pasošu nije validna. Dauda je proveo pet sati u pritvoru a kaznu je platio iz svog džepa (pišu mediji). Posle se još i ljuti. Pa šta ti je bre Dauda em je nedelja, em je Mondijal. Ko će sada da se cima i da tebe vadi iz zatvora?

Na Mondijalu ludilo. Iskreno kada sam video raspored utakmica u nedelju, pomislih au kakvo smaranje, kad ono greška. Belgija dobila Rusiju u poslednjim minutama, Alžir demolirao Južnu Koreju, a Kristijano Rolando i drugovi u šestom minutu zaostavnog vremena izjednačili protiv SAD i vratili povratne karte za Portugal.

Ponovo sam ljubomoran na Hrvate. Na svim portalima i svim medijama je počelo odbrojavanje. Euforiju koja vlada teško je opisati. Iskreno, čudim se da nije objavljen ponedeljak kao neradni dan. Svi čekaju duel sa Meksikom koji je za Hrvate biti ili ne biti za plasman u nokaut fazu takmičenja. Index HR je objavio zanimljivu fotografiju u kojoj najavljuje da su na meniju Hrvata za večeras meksičke žabice. 

Da li će baš biti tako ostaje da se vidi.

Južno voće u Srbiji

Kako se bliži kraj grupne faze takmičenja na Svetskom prvenstvu, utakmice su sve luđe i luđe. Iznenađenja se smenjuju kao na filmskoj traci, favoriti padaju iz dana u dan. Po planu, guraju Francuzi. Gledam utakmicu sa Švajcarskom i ne verujem šta vidim. Rezultat je 3:0 za Galske petlove i promašen penal a tek je poluvreme. Odlučih da malo promenim kanal i pogledam dnevnik, da vidim šta se još dešava u svetu i kod nas. A ono, brate mili, spektakl...

Smenjeni svi načelnici policije jer se nisu dovoljno uključili u borbu sa narko kartelima i dilerima droge u Srbiji. Zamislih se malo!? Pa zar nismo imali Gromove 1,2,3,4? Bile su to spektakularne akcije, kao filmski serijali o Rokiju i Rambu. Istovremeno, jasno je stavljeno do znanja da "gospodin" Šarić i "gospodin" Čume neće upravljati državom. Ponovo sam zbunjen... Jel to znači da su do sada upravljali? Direktor  policije ostaje na mestu na kojem je bio, ali ne zato što je to zaslužio, nego što je izabran na konkursu. I dalje sam zbunjen. Ali kakve to veze ima. Vesti idu dalje. Papaja, Mango, Banana. Ako ste mislili da je u pitanju uvoz egzotičnog voća, prevarili ste se. Radi se o „momcima“ koji rade sa drogom. Neko je iz policije, neko iz narko kartela a neko uspešni biznismen. Obradovala me vest da će to biti rešeno jako brzo. Sada sam poptuno miran i ne brinem za budućnost naše dece. Sledi eksluzivni intervju sa ženom iz SAD, koja je astronaut. Priča o svojim iskustvima, naglašava da joj je najlepše bilo kada je sa Rusima putovala u svemir. Kaže da kada napustite zemlju nema razlike između nacija i država. Sjajno. Ajmo svi u svemir da živimo ko ljudi. Jedino je ona Amerikanka malo tužna jer nije videla vanzemaljce. Ajde molim te. Sve smo mi naivni. I da si ih videla sumnjam da bi nam rekla. 

Dobro je. Prebacih kanal da vidim ima li još nešto dok Francuzi deru Švajcarce. Evo ga! Ivan Ivanović u studio doveo Dušana Kecmana i Jana Veselog. Bivši igrači Partizana. Ostao sam u šoku. Otkud oni kod Ivana, voditelja koji je posle osvojene titule fudbalera Crvene zvezde, gotovo sve njih doveo u studio. Bio je srećan kao malo dete. Objašnjene je logično. Kecman je organizovao oproštajnu utakmicu u humanitarne svrhe. Ivan to podržava iz sve snage. E sada, što nije dozvolio Jeleni Karleuši da ga ošiša u humaniranom šou programu kod njega, a u pitanju su bile poplave, nema veze. Kada smo već kod poplava, vest iz Obrenovca glasi: 36 dana posle stravične nepogode Obrenovac se i dalje bori sa smećem i otpadom. Da čovek ne poveruje. Čekam naredne vesti da vidim da su zakazali volonteri i gradjani. Ko bi drugi?

Finalna serija košarkaškog plej-ofa u Srbiji je završena iako to nisam očekivao posle prvog meča, zbog kojeg nam se smeje cela Evrope. Partizan je osvojio 13-tu uzastopnu titulu i to pred Zvezdinim navijačima. Da čovek ne poveruje da nije bilo tuče, sukoba, okršaja navijača. Ipak, da sve baš ne bude sjajno, pobrinuli su se izgrednici iz crveno-belog tabora. I pored toga što je meč bez dileme bio visokog rizika, i pored ogromnog broja policajaca, „par“ navijača je uspelo da uđe na teren i otme pehar namenjen košarkašima Partizana. Nisu ga vratili do početka ceremonije, pa su se crno-beli zadovoljili nekim malim peharom. Super. Ajde neka je završeno, a svi koji volimo košarku se nadamo da će u budućnosti okršaji Partizana i Zvezde, ličiti na one koje gledamo u Španiji kada koplja ukrste Barselona i Real.

Žao mi je Bosanaca. Ljubitelji fudbala u Srbiji su mahom bili uz pulene Safeta Sušića. Međutim, posle očekivanog poraza od Argentine (iako su igrali sjajno) usledio je neočekivani od Nigerije. Možda bi epilog bio drugačiji da stručnjaci sa Novog Zelanda, koji se razumeju u fubal baš, baš, nisu poništili čist pogodak Edina Džeka. Sudije su brat, bratu katastrofa i o tome FIFA mora da vodi računa u narednom periodu. Nisu baš sve sudije loše. Milorad Mažić je ponovo bio sjajan. Bez greške je odradio meč Argentina – Iran. E sada, što je Mesi u zaostavnom vremenu doneo pobedu Golijatu protiv Davida, šta da se radi. Iran je defitnivno zasliužio bod ako ne i više.

Ipak, junak dana je Sali Minturi. Ne zbog činenice da je Gana sa Nemcima odigrala 2:2, a vodila sa 2:1, nego zbog toga što je iskoristio priliku da poseti siromašni i ekonomski unesrećeni deo Brazila. Posle autograma i rukovanja, suočen sa svim onim što je video, Muntari se uhvatio za džep i delio pare siromašnim brazilcima.

Svaka ti čast Muntari. Ti si za sada uz Kostarikance i Čileance junak Mondijala. Mada ja i dalje navijam za Mažića. Idemo Milorade do finala!