Da
li snovi postaju java. Da li se ostvaruje. Ako verujete u to iskreno iz dubine
duše, da! Najbolji primer su naše košarkašice. Igrale su sjajno u mlađim
selekcijama. Osvajale su medalje na velikim takmičenjima. Ali pamti se samo
seniorska konkurencija! Imale su san i viziju. Borile su se da san postana java
i uspele. Pokazale su korakter i timski duh. Nisu klonule duhom kada su na Evropskom
prvenstvu pre dve godine ostale bez medalje posle poraza od Turske u borbi za
bronzu. Nisu klonule duhom ni kada su ih sudije pokrale na prošlom Svetskom
šammpionatu, takođe protiv Turske. Ovoga puta domaćin Mundobasketa je slavio u
četvrtfinalu. Naš san je plasman na Olimpijske igre u Brazil i uradićemo sve
što je u našoj moći da stignemo do cilja, poručile su izabranice Marine
Maljković pre početka priprema za Evropsko prvenstvo.
Naravno odmah su se oglasili kritičari, koji su
procenili da je neraelno očekivati osvajanje zlatne medalje. Tvrdili su da je
to utopija i da Srbija treba da teži osvajanju petog mesta koje donosi dodatne kvalifikacije,
pa eventualno da se nadamo da stignemo do Brazila, mada ni to nije realno,
smatrali su kritičari i dobri poznavaoci prilika u ženskoj košarci. Naravno o
kritičari barataju argumentima, pa su tvrdili da je poslednja medalja osvojena
na Evropskom prvenstvu u Tel Avivu 1991. godine, malo pre raspada stare
Jugoslavije.
Pripremni period je odrađen besprekorno. Danijela
Pejdž je obukla dres sa državnim grbom, a mnogi smatraju da je to bio izuzetno
važan potez. Mada je bilo i onih koji su se pitali šta će nam Amerikanka u
sastavu Srbije? Danijela se borila svim srcem, pa su mnogi znali da kažu da je
veća Srpkinja od ostalih Srpkinja u timu. Mada nije tako. Devojke su bile
jedinstvene, a sve što se dešavalo od početka priprema do osvajanja zlatne
medalje, koji su mnogi smatrali nerealnim snom, samo pokazuje šta pravi
kolektiv može da uradi. Košarkašica Srbije nema u vrhu lista najboljih
strelaca, skakača, asistenata, ali one imaju zlato i vizu za Rio. San je postao
java.
Odlične igre i dobri rezultati i pripremon periodu
dale su našim devojkama za pravo da sanjaju o pobedničkom plesu na Evropskom
prvenstvu. Nisu se plašile da to objave na društvenim mrežama, a mnogi su se čudili,
pa čak i smejali pripremama za slavlje, u konkurenciji sa silama kakve su
Francuska, Španija, Turska, Rusija... Ali polako, važno je verovati. Naš narod
kaže ko se zadnji smeje najslađe se smeje!
Bez pompe i euforije su krenule na Evropski šampionat.
Poruka koja im je dala snaga na početku šampionata, glasila je: Idete na EP kao
princeze a vratićete se ka kraljice. Malo je bilo onih koji su verovali u
ovakav epilog. Dizala se Srbija i padala. Krenulo je dobro. Pobeđene su
Letonija, Britanija i Hrvatska a zatim je usledio težak poraz od Rusije. Rat
nerava protiv Slovačke dobijen je poenima Sonje Petrović sa zvukom sirene.
Porazi od Španije i Litvanije nas nisu zaustavili na putu ka četvrtfinalu. Na
red je došao megdan sa Turskom. Uloga favorita je bila u rukama selekcija koja
je strašno zadužila Srbiju u proteklom periodu. Usledio je meč za pamćenje i
velika pobeda, pobeda koja je donela mesto u dodatnim kvalifikacijama za
Olimpijske igre i priliku da se borimo za medalju.
San je sve bliži bio javi, a želja samim tim sve veća.
„Glava, samo glava nam donosi pobedu. Bez euforije, ko
je najbolji“ pitala je Marina a devojke u glas odgovarale „Srbija“!!!
Srbija je u dramatičnoj završnici pobedila Belorusiju.
U tom trenutku je bilo jasno da je psihološka prednost na strani devojaka
Marine Maljković. Sa ludačkom energijom koju poseduju (tako je to opisala
Marina) motivisane do neba da stignu do cilja. Uspele su. Na pleća su bacili
Francusku. San je postao java. Srbija će igrati na Olimpijskim igrama u Brazilu.
Tek tada se Sdrbija probudila. Tek tada je pobegla od uobičajene inače veoma
teške svakodnevnice. Istog dana vaterpolisti su osvojili Svetsku ligu u vaterpolu,
ali to je nama normalno. Pa ko će drugi da osvoji? Možete da čujete komentare
dok pričate sa drugarima i prijateljima. Pa što u drugim oblastima nije normalno
da budemo stalno na vrhu? Ali vratimo se košarkašicama, koje su postale
heroine. Princeze su postalje kraljice.
Usledio je pobednički ples. Niko se više nije smejao,
naprotiv!!!
Slede
Olimpijske igre. Baš bih voleo da se napravi anketa sa pitanjem da li devojke koje
vodi Marina Maljković mogu da ponove uspeh jedne od najboljih generacija u
istoriji košarke u Jugoslaviji koja je pod komandom Milana Cige Vasojevića
stigla do srebra na Olimpijskim igrama u Sidneju.
Ludačka
energija, vera u san i želja da se ostvari, postaje java! Bravo devojke!
Нема коментара:
Постави коментар