Kada bi svi bili kao Nataša...

Bio je je to dan za pamćenje. Dan, koji će ostati upisan u istoriji košarke u Srbiji, u istoriji svetske košarke. Tačnije rečeno biće  to primer koji bi mogao da se uvrsti i u obavezni školski program ne samo u Srbiji. Da deca širom planete nauče kako volja i želja donose uspeh, kako se postaje heroj. U ovom slučaju heroina. Ko je heroina koja je proslavila Srbiju u proteklih nekoliko dana? Krenimo redom.

Rođena je 20. maja 1994. godine u sportskoj porodici. Otac je bio rukometaš, a majka Natalija Bacanović košarkašica koja je 1979. godine osvojili titulu prvaka Evrope sa Crvenom zvezdom. Crveno-bele su u velikom finalu pobedile BSE iz Budimpešte sa 97:62. Krv nije voda kažu stariji ljudi, koji su uglavnom u pravu iako mi mislimo suprotno. Devojka iz ove priče je počela da se bavi magičnom igrom pod obručima. Branila je boje Partizana, Voždovca, Crvene zvezde u kojoj je majka ostavila dubok trag.  Ogroman talenat i potencijal nije promakao oku skautima iz Evrope. Devojka koja je osvojila bronzanu medalju na Evropskom šampionatu za devojke do 18 godina, slovila je za jednu od najtalentovanijih na Starom kontinentu. Odlučila je da prihvati ponudu i preseli se u mađarski Đer. Bio je to mesec jun. Nedugo zatim, usledila je tragedija koja je potresla sve normalne ljude na planeti a ne samo one koji prate košarku. Na putu ka Šopronu, u septembru mesecu, gde je trebalo da se odigra meč domaćeg šampionata, usledio je stravičan udes. Poginuli su trener Akoš Fuzi i generalni menadžer kluba Peter Tapodi. Devojka o kojoj pričamo, u cvetu mladosti, Nataša Kovačević, morala je da prstane na amputaciju noge od kolena na dole.

Od starijih ljudi sam čuo i da je košarka škola života. Nauči te da poštuješ probleme ali da se boriš sa njima. U situaciji kada bi mnogi digli ruke i upali u depresiju, žalili nad tužnom sudbinom koja ih je zadesila, Nataša je rekla ne. Veliko NE! Hoću da se borim i hoću da se vratim na parket. Malo je bilo onih koji su verovali u to. Ali, Nataša je uspela. Heroina Srbija je za samo dve godine od stravične nesreće i gubitka dela noge, uspela u onome što je želela. U sredu 11. novembra 2015. godine odigrala je meč za Crvenu zvezdu protiv Studenta iz Niša i postigla je pet poena. 

Impresioniran ovim podvigom, oduševljen sam ujutro krenuo ka kiosku gde kupujem novine, uveren da će na svim naslovnim stranama biti devojka koja je ostvarila nemoguće. Devojka koja  bi u mnogim normalnijim zemljama bila tretirana u najmanju ruku kao legendarna Jovanka Orleanka. Naravno da sam pratio mnogobrojne svetske portale koje su ogromnu pažnju posvetili podvigu koji je napravila Nataša. I tako srećan stigoh do kioska a tamo šok. Jedino je „Sportski žurnal“ na naslovnoj strani imao Natašu. Čak je i „Sport“ odlučio da pažnju posveti Gordanu Petriću koji je pričao šta treba promeniti u Partizanu...

Ostale naslovne strane su bile kao što smo i navikli. Premijer je bio nosilac glavnih vesti. Ljudima kojima je država oduzela 20 odsto plate biće povećana za dva,tri odsto. Maksimalno četiri. Srebrenici ćemo da doniramo pet miliona evra jer smo uštedeli. Šešelj ratuje sa Sorajom i Šavijom, inače poznatim starletama... Kakva je situacija u Siriji, da li vode Rusi ili IDIL... Crna hronika kao iz noćne more, kao iz filmova „Strah u ulici Brestova“...Ko se pomirio na estradnoj sceni, da li je na Farmi bilo seksa ili ne...

Tužan sam krenuo na posao. Baš tužan. Devojka je za dve godina, uspela da napravi nešto neverovatno. Još uvek klinka, krenula je na utakmicu. Ostala je bez noge od kolena na dole. Za samo dve godine uspela, je da se vrati na parket i da odigrao utakmicu za Crvenu zvezdu.

„Kao da se ništa nije desilo. Iz Zvezde sam otišla u Đer, tamo se desilo šta se desilo, sada sam ponovo u crveno – belom dresu na parketu. Život sam vratila na početak“ rekla je Nataša Kovačević.

Nataša bi u normalnim zemljama trebalo da bude primer svim roditeljima, deca ti trebalo da se ugledaju na herorinu Natašu Kovačević a ne na... Neću imena da spominjem da ne bih ni na koji način ukaljao lik i delo devojke koja će ostati zlatnim slovima upisana u istoriji Srbije!!!