Kolateralna šteta!

Premijer Rusije Vladimir Putin i predsednik Upravnog odbora Gasproma su prelomili. Projekat Južni tok je završen. Ruskom tandemu je dosadilo natezanje sa Evropskom unijom i SAD. Dugo su slušali priče da Južni tok nije u skladu sa standardima tržišne politike, da Rusi prave monopol, da preko gasa vrše pritisak na nedovoljno razvijene zemlje, uglavnom one iz jugoistočne Evrope. Kap u čaši je prelila odluka Bugara da ne dozvole izgradnju gasovoda preko svoje teritorije dok se ne usaglase ekonomski principi. Važi, rekli su Putin i Miler. Nemamo mi vremena da se zamajavamo sa vama koji ste nam uveli sankcije. Odosmo mi lepo da radimo sa Kinom i Turskom, a vi vidite šta hoćete. Usput ako se naljutimo ono baš, baš ima da zatvorimo ventile za gasovod preko Ukrajine pa ćete kao i 2009. godine da vidite šta je ciča zima. Dok mi budemo mlatili milione sa Kinezima i Turcima, a vi lepo zovite Amere pa proveriti dokle su stigli sa dobijanjem gasa iz uljnih škriljaca. Šta će biti sa Srbijom, zavapili su mediji i stručnjaci? Šta će biti sa planiranim milionima od tranzitne takse za gas, od nekoliko hiljada novih radnih mesta? Ništa. Opet smo ispali kolateralna šteta! A baš smo se primili da baš mi možemo da budemo balans između Istoka i Zapada. Kakvi utopisti. Furnije je mala maca. Ovo je igra kojoj mi nismo dorasli, ali treba vremena da shvatimo gde je naše mesto na šahovskoj tabli. Ni blizu kralja i kraljice.

Inače volim teorije zavere i često gledam takve filmove. Ali sada stvarno sumnjam da je u pitanju političko – marketinški gaf  Rusa. Isto tako, sumnjam da će sada Evropljani pasti na kolena i moliti Ruse da naprave Južni tok kako se ne bi smrzavali. Velike sile će pronaći već neko rešenje. Nisam ja uplašen za njihovu sudbinu. S druge strane većina ostalih zemalja koje zavise od ruskog gasa će biti moneta za potkusurivanje u hladnom ratu koji je prerastao u vrući tokom sukoba u Ukrajini. Bugari kao Bugari. Poklekli su pod pritiskom Evropljana. Oni su bili najslabija karika. Potpredsednik Vlade Tomislav Dončev je naglasio da je uveren da će sada EU nadoknaditi štetu koju trpe Bugari u cilju zaštite evropskih principa. Slatko sam se nasmejao. Dončev je ili naivan, ili se pravi naivan. Pa kako su prošli Gruzija (izgubila Južnu Osetiju i Abhaziju) i Ukrajina (ostala bez Krima) kada su slepo sledili interese velikih u ratu sa Rusijom.

Oglasila se i UEFA. Posle razgovora sa predstavnicima Albanije i Srbije, Komisija za žalbe, je zamolila iste da se lepo spakuju i u miru krenu kući. Nema informacija da li su dobili i po sendvič da im se nađe za usput. Kazne ostaju onakve kakve su, iako se mnogi slažu da UEFA gluplju odluku nije donela u istoriji (Srbija dobila sa 3:0, ali su joj  oduzeta tri boda). Poslednja instanca kojoj možemo da se obratimo je Sportski sud u Lozani. Smatram da je to čisto gubljenje vremene. Stara narodna izreka kaže „use i u svoje kljuse“. Nama ne ostaje ništa drugo. Moramo da se pomirimo sa činjenicom da smo ispali glupi i da sada imamo tri boda manje u odnosu na Albaniju koja je na poziciji broj tri koja donosi baraž mečeve za plasman na EP i da se nadamo da u nastavku kvalifikacija možemo da napravimo čudo. Šanse su nam male, ali sve dok postoje treba se boriti.

Zašto smo ispali glupi? Pa zato što smo kao ribe progutali udicu i uleteli na teren. Da su ljudi zaduženi za to (čitaj policija i redari) uspeli to da spreče, sada bi situacija bila dijametralno suprotna. Mi bi dobili meč sa 3:0, Albanci bi zbog terorističkog čina bili kažnjeni sa tri boda, a mi bi se od srca smejali što smo ih nadmudrili. Ovako, ostaje nam da se uzdamo u inat koji nam je jedna od glavni karakteristika. Ostaje nam da se nadamo da ćemo selekciju, čiji je premijer Edi Rama, mezimče SAD i NATO-a pobediti na njihovom terenu. To bi baš rastužilo prvog savetnika pomenutog Edi Rama, „blagotvornog“ i „miroljubljivog“ Britanca Tonija Blera.

Nisam osvetoljubljiv čovek. Nemam ništa protiv EU i SAD. Nisam fanatično zaljubljen u Rusiju. Ipak, boli me nepravda. Posebno na sportskim terenima. Još ako se umeša politike, e onda mi nije dobro. Zato čekam utakmicu u Albaniji. Znam da će mnogi po ko zna koji put reći da sam utopista kao već pomenuti Furnije, ali verujem da će inat uraditi svoje i da ćemo se iz zemlje koja mašta o „nečem velikom“ vratiti kao pobednici. Doživeli smo mnogo razočarenja, vreme je da se kocka okrene i da krene na bolje. Momci, ja verujem u Vas. Nemojte me razočarati. Mene su učila da pravda na kraju pobeđuje. Pa i većina Vas je odraslo uz takve filmove.

Vratite nas u detinjstvo! Albanija mora pasti. Idemo u baraž, pa posle šta bude!!!