Vrati se Bogoljube, sve ti je oprošteno?!

Borimo se i dalje. Nećemo pustiti Železaru u Smederevu niz vodu nema tih para. Oni što smatraju da sve što se dešava oko nekadašnjeg giganta srpske privrede, počinje da liči na špansku seriju, nisu u pravu kažu stručnjaci i oni dobro obavešteni u sva dešavanja. Ali dilema ostaje, zar ne? Železaru je prvo kupio američki Ju Es Stil. Bilo je to lepo vreme, recimo. Železara je radila, Ju Es Stil bio sponzor fudbalskog kluba Smederevo koji je u tom periodu igrao zanačajnu ulogu u šampionatu Srbije. Čak je stigao i do Evrope. Dobro se i zarađivalo u tom periodu jer je vrednost čelika na svetskom tržištu bila na veoma visokom nivou. Kako to obično biva kriza je prvo udarila po sportu i radnicima. Kada je pala cena čelika, prvo je Ju Es Stil prekinuo da sponzoriše fudbalski klub zbog ušteda, zatim su smanjene plate, a vrlo brzo su Ameri napustili Smederevo. Lopta je prebačena u dvorište naše Vlade, kako to vole da kažu svetski mediji kakvi su recimo CNN i BBC. MI smo normalno prihvatili bačenu loptu, pa mi volimo sport, a lopta nam je omiljena, a nekada je bila i jedina igračka koju smo imali. Godinama smo finansirali Železaru tražeći rešenje. Da problem bude veći pobrinula se EU. Lepo su nam rekli da je super što mi pokušavamo da spasimo Železaru i da oni nas potpuno razumeju kao i uvek, ali da to nije po pravilima EU, pa stoga to možemo da radimo do februara, a posle toga da nađemo rešenje ili jednostavno ugasimo Železaru. Železaru koja je decenijama bila jedan od najvažnijih izvoznika čelika, toplo i hladno valjanih proizvoda od lima. Železaru od koje je živeo veliki deo Srbije. Šta ćemo sa radnicima, šta ćemo sa tim delom Srbije? Ma razumemo mi Vas i potpuno Vas podržavamo, ali pravila su pravila, rekoše nam iz EU!

Nismo sedeli skrštenih ruku. Raspisali smo tender i dobili desetak ponuda, od kojih je jedina valjanja i potpuno ispravna bila ona koju je dostavio američki „Esmark“, kompanija koju smo želeli i sa kojom smo se nekoliko meseci dogovarali da uzmu Železaru. Gde je tačno zapelo ostaće nejasno još dugo. Ameri imaju jednu, mi (čitaj mediji koji se ne mogu baš uzeti zdravo za gotovo) drugu priču. Od posla nije bilo ništa. Na našu veliku žalost. Sumnjam da se moćna Kompanija „Esmark“ mnogo potresla. Odlučili smo da primenimo varijantu B, C, D nazovite je kako hoćete. Raspisali smo tender za upravljanje Železarom? Javilo se pet kandidata. Holanđani, Austrijanci, Amerikanci (ponovo Esmark?),Nemci  i Šveđani. Čitajući medije i prateći situaciju mi navijamo za Slovake. Kako? Pa oni se nisu ni javili. Kako da navijamo za njih? I meni je to bilo zbunjujuće, ali jesu se javili Slovaci i to preko holandske Kompanije „HPK Inženjering“ koja je ispostava slovačke Kompanije iz Košica koju vodi biznismen Peter Kamaraš. Da sve bude još zanimljivije, Karamašu će u rukovođenju Železarom ako ponuda bude usvojena, pomagati Džon Gudiš (na slici), čovek koji je posle nekoliko decenija rada u poslovima sa čelikom i metalom otišao u penziju, kao potpredsednik Ju Es Stila i kao čovek koji je dugi niz godina vodio Železaru u Košicama zajedno sa Kamarašom.

Svi u Srbiji bi želeli da Železara opstane jer u suprotnom se postavlja pitanje kako će ovaj deo Srbije uopšte preživeti, pa smo se svi iskreno obradovali zbog ovolikog interesovanja ljudi da nam pomognu u teškom trenutku u kojem se nalazimo, ophrvani merama štednje, smanjivanjem plata i penzija i najavljenim otpuštanjima u javnom sektoru. I tako oduševljen zbog potencijalnog spasa Železare primetih koliko će nas koštati menadžerski tim u kooperaciji: Slovačka – SAD – Holandija. Za spas Železare, koju će pokušati da donese tim od 18 eksperata, moraćemo da izdvojimo 500.000 hiljada evra mesečno. Ili ti u prevodu 25.000 hiljada evra po osobi. Naravno mesečno! Ovo je ono što timu pripada fiksno, a dodatno se navode i neki varijabilni bonusi. Za tolike pare smo mogli da kupimo i Ronalda. Znam da on ne bi mnogo pomogao oko Železare ali lepo bi ga bilo videti u Smederevu!!!

Podsećanja radi Železare je nekada bila lider u izvozu čelika i gvožđa na evropsko tržište. Daleke 1946. godine neposredno posle Drugog svetskog rata zabeleženo je da je Železara prozvodila tada rekordnih 100.000 tona godišnje. Godine su prolazile, menjalo se vreme, menjalo se rukovodstvo. Sada smo stigli tu gde jesmo, ali svako normalan postavlja pitanje da li je moguće da u zemlji Srbiji koja je na planeti poznata kao izvoznik mozgova i pametnih ljudi, ne može da se nađe niko ko može da rukovodi Železarom i da je vrati na staze uspeha, ili moramo da dovedemo „Ronalda“ i ekipu pa šta nam bog da. Oni sa fiksnom zaradom od pola miliona mesečno i varijabilom, sigurno neće mnogo patiti ako ne ostvare cilj. Pokušali su, dali sve od sebe, ali kad ne ide, ne ide!!! Pa i Ronaldo je nedavno kada je udarila kriza rezultata u Realu, poručio da više neće da priča sa medijima do kraja sezone?!

I taman kada sam pomislio da smo bez rešenje, javio se Bogoljub Karić iz Moskve. U ekskluzivnom intervjuu poručuje: Spasiću Železaru. Dolazim u Srbiju ali nemojte da me hapsite! Sa sobom dovodim Lakšmija Mitala (na slici) najvećeg proizvođača čelika iz Indije i petog najbogatijeg čoveka planete. Naše porodice su u sjajnim odnosima! Nisam kriv za ono što me okrivljuju u Srbiji. Namestili su mi Dinkić i Koštunica. Vrati se Bogoljube da žurka bude prava, kao na Karnevalu u Riju. Pa sa Železarom šta bude biće!