Vratili se Najn i Šnel!

Daleke 1953. godine Nemačka je bila u finansijskoj agoniji. Superiorna rasa, ideologija koju su propagirali Hitler i Gebels, grcala je u dugovima, u zemlji, koja je bila razorena i podeljena na Istočni i Zapadni deo. U Istočnom, ili ti bivšem DDR-u je u godini o kojoj govorimo počelo buđenje naroda kako to zovu svetski mediji. Štrajk je pokrenulo stotinjak građevinskih radnika zbog dodatnog smanjivanja plata. Za samo 24 sata na ulicama Berlina se pojavilo 100 hiljada ljudi koji su tražili smenu Vlade. U tom periodu, ljudi u Istočnoj Nemačkoj su imali mnogo problema da nabave osnovne namirnice, a struja se gasila u svim domaćinstvima kada padne mrak! Ustanak je brutalno ugušen a informacije su različite. Suma sumarum ubijeno je od 100 do 300 demonstranata. Što bi rekli ljudi, lako je stići do mira i blagostanja.

Nekako u isto vreme, lideri Zapadne Nemačke su očajnički tražili pomoć od SAD, Rusije, Velike Britanije i Francuske – zemalja koje su se vodile kao pobednice Drugog svetskog rata i koje su gotovo preko noći zaboravile ko su im bili saveznici a ko neprijatelji na putu ka pobedi. Nemci su tada kao i sada Grci tražili oprost dugova. Ogreših se o Grke. Grci su zaduženi pa traže oprost, a Nemci su tražili oprost za plaćanje monstruoznih zločina i stravičnih razaranja mnogih evropskih država, ili ti reparaciju. Pregovori su trajali više od godinu dana. Posle mnogo teških pregovora, potpisan je sporazum u Londonu, kojim se Nemačka oslobađa plaćanja obaveza prema zemljama koje je vojska Nemačke bukvalno uništila! A zatim kreće privredno čudo. Marljivi Nemci su za desetak godina udvostručili BDP, vrlo brzo postali svetska ekonomska sila, pa sada kao nekada ponovo zlostavljaju zemlje koje su uništavale tokom Drugog svetskog rata. Na svu sreću sada ne vojno nego ekonomoski, ali što bi mnogi rekli potpuno je svejedno da li te neko ubije puškom ili nemaštinom. 

Pitanje reparacije koja je decenijama bila tabu tema pokrenuo je na zgražavanje EU, a ko drugi do Aleksis Cipras. Zašto ko drugi? Pa zato što svi ostali lideri Evrope gledaju u Angelu Merkel kao u boga, a na Nemačku kao na drugu majku i svi nastoje da budu što marljiviji u realizaciji politike koju EU nameće Nemačka. Cipras je lud. Cipras je lažov i prodaje maglu. Slomiće njega Angela kao i ostale. Iluzorno je očekivati da uradi bilo šta – pišu svetski mediji. Niko ali baš niko, osim naše „Politike“ ne piše da je oprostom duga iz Londona, Grčka ostala bez oko 170 milijardi evra. Pa šta? Grci duguju sada oko 350 kažu svetski mediji. Ostao sam u šoku. Nemci su za vreme Drugog svetskog rata između ostalih zemalja uništili Grčku. Iz istorijskih arhiva dolazim do podataka da je od gladi umrlo više od 100 hiljada ljudi, u zloglasnom Aušvicu je ubijeno oko 50 hiljada grčkih Jevreja. Prilikom povlačanje iz Grčke u vazduh su dignuti svi mostovi u ovoj zemlji. O pljački umetničkih vrednosti je iluzorno govoriti. Da li im treba omogućiti oprost dugova kao i većini zemalja koje MMF malterira kao najgori zelenaš, pitanje je sad?

I posle svega, kada Grčka traži oprost dugova čuje se ono legendarno „Najn“ na koje smo svi kao mali navikli dok smo gledali ratne filmove. Da čovek ne poveruje! „Najn“ čeka i sve ostale zemlje iz Evrope koje pokušaju da se suprotstave Nemcima. Samo oni marljivi i oni poslušni mogu da očekuju pohvale. Priča je krenula od 1953. godine i velikih nemira u DDR-u zbog nemaštine, bede i smanjivanja plata. Zbog isključivanja struje kada padne mrak. Tada nije bilo milosti prema građanima Berlina. Nema je ni sada prema građanima Evrope. Grčka je kao i gotovo sve zemlje Evrope u dugovima i mora da pregovora sa poveriocima (kakav glup naziv za MMF, EU i ECB), ali milosti kao što je to bilo prema Nemačkoj 1953. godine nema. Sa globalnog, vrlo lako se odnos snaga na terenu spušta na lokalni nivo. Kako? Pa vlade zemalja koje su fascinirane Nemačkom, marljivo poručuju da nema oprosta dugova ni za građane koji su usled svakodnevnih problema došli u situaciju da ne mogu da plate nešto od nameta kojih ima koliko god hoćete, a da je štednja prioritet nad prioritetima.