Crveno svetlo je upaljeno već duže vreme, ali
se navijači, Savezi i organi reda i mira u regionu ne obaziru na to. Što bi
rekla „Ceca nacionale“ mi se svi ponašamo u skladu sa pesmom „Prođi samnom krou
crveno“. Nemoćno sležu ramenima oni što treba da zavedu red, u grudi junačke se
udaraju onii što izazivaju nerede, crvene oni koji vole fudbal. UEFA će
izbaciti klubove i reprezentacije Hrvatske, Srbije i Crne Gore, poručio je Ivan
Ćurković. Ćurković je dugo godina u fudbalu, branio je za Velež, Partizan,
reprezentaciju, bivši je predsednik Partizana i Olimpijskog komiteta Srbije i
Crne Gore radio je sa UEFA i FIFA, ali je za ovu priču mnogo važnije da je
branio u Sent Etjenu gde je igrao sa Mišelom Platinijem. Predsednik UEFA i
Ćurković su veliki prijatelji, pa poruku koju je poslao Ćurković treba shvatiti
maksimalno ozbiljno, mada je svima jasno da je samo pitanje dana kada će se to
desiti, s obzirom da smo odavno na izlaznim vratima Evrope.
Srbija će utakmicu protiv Jermenije igrati bez
prisustva gledalaca, ista sudbina čeka Hrvate protiv Italijana i Crnogorce
protiv Lihtenštajna. Normalnima je se jasno. Gledajući sa sportske strane
izbeacivanje iz Evrope bi najviše pogodio Hrvate s obzirom da su oni postali
gotovo redovni učesnici velikih takmičenja, a usput mogu da se pohvale da
njihovi klubovi učestvuju u Ligi Evrope u proteklih nekoliko godina uz
sporadična učešća Dinama u Ligi šampiona. Mnogi će u regionu reći da bi to
možda bilo i dobro. Posebno u Srbiji i Crnoj Gori. Klubovi su već duže vreme
moneta za potkusurivanje i raduju se kao mala deca ako kojim slučajem preskoče
kvalifikacije za Ligu Evrope (vidi link), a i to se dešava jako, jako retko. O
Ligi šampiona sanjaju samo oni koji i dalje žive u nekom dalekom prošlom
vremenu kada su Partizan i Crvena zvezda bili brendovi čiji su se imena sa
poštovanjem izgovarala na Starom kontinentu. Iskreni navijači su već i
zaboravili kada je Srbija učestvovala na nekom velikom takmičenju, a šanse Crne
Gore realno gledano nisu velike. 
Što se Srbije tiče svi koji prate dešavanja u
našem fudbalu, slažu se da smo dotakli dno. Derbi je nekada bio svetkovina a
sada je najčešće vest dana da nije bilo strašnih incidenata i
povređenih...Naravno da bi svima bilo žao zbog mlađih selekcija koje beleže
dobre rezultate, ali i njih uništimo brzo. Suočeni su finansijskim kolapsom,
najčešće ih klubovi prodaju čim blesnu na nekom takmičenju i čim stigne iole
normalna ponuda. Odlaze u strane klubove kao deca, a tamo niko nema strpljenja
da oni steknu iskustvo i prorade, jer rezultate morate da imate odmah. Samo
najjači uspevaju da opstanu, ali i oni u dresu sa državnim grbom deluju kao da
ih je neko naterao da izađu na teren.
Možda bi bilo pametno da primenimo recept
Engleza posle stravičnih dešavanja na Hejselu. Oni su samo odlučili da istupe
iz svih evrospkih takmičenja dok ne srede situaciju sa huliganima i dok ne dođu
u situaciju da ne crvene pred svetom. Uspeli su. Šta iako mi ne uspemo? Ništa,
umesto da ulažemo u fudbal koji i pored svih ulaganja grca u dugovima,
preusmerimo sredstva na ostale sportove u kojima sa daleko manje ulaganja
možemo da se borimo za evropske i svetske titule. A fudbal ćemo kao i do sada
gledati na malim ekranima...
Нема коментара:
Постави коментар