Kompromis, reč koja po definiciji znači
uzajmano rešavanje sukoba dogovorom često se koristi u poslednje vreme ali svi
nekako glavom bez obzira beže od iste. Posle slavljeničke euforije zbog pobede
na izborima lideri Sireze su malo spustili loptu ali se i dalje bore kao
lavovi. Premijer Aleksis Cipras i ministar finansija Janis Varufakis, krenuli
su na turneju po evropskim metropolama sa stavom da su spremni na pregovore, da
ne beže od obaveza ali da traže kompromis u smislu otpisa dela duga i povoljnih
uslova za vođenje razgovora. Italija i Španija kao i mnoge druge zemlje
podržavaju Grke, ali šta to vredi kada najjača ekonomska sila Starog
kontinenta, Nemačka i ne pomišlja da popusti. Doduše i lideri ove zemlje
spominju kompromis kao rešenje, ali oni pod kompromisom podrazumevaju da Grci
pristanu na sve što im se stavi na sto. Možda ne znaju definiciju, to što oni
pričaju je ultimatum! 
Oni koji bolje poznaju istoriju i ekonomske prilike u
Evropi, čude sa kako su to Nemci za kratko vreme doživeli amneziju a s druge
strane postali sila. Gotovo preko noći su zaboravili da su 50-ih godina prošlog
veka na Međunarodnoj konferenciji u Londonu dobili oprost gotovo kompletnog
duga, što je bila osnova da sada budu ono što jesu. Usput, kada su poverioci
koji su odobrili oprost duga predložili da se dogovor revidira i da u tom
trenutku moćna Nemačka ipak isplati minimalno obeštećenje na račun reparacije
štete državama koja je Nemačka okupirala tokom Drugog svetskog rata,
uključujući i već pomenutu Grčku, Nemci su to decidirano odbili.Ljudski, zar
ne?
Moramo da nađemo kompromis povikali su u glas
Republikanci u SAD kada je predsednik Barak Obama najavio dodatno oporezivanje
najmoćnijih ljudi u državi uključujući i Kompanije kakve su „Dženeral elektrik“
i „Majkrosoft“ koji ne plaćaju porez u
SAD. Pokušao sam da nađem šta predlažu Republikanci koji imaju većinu u oba
doma Kongresa i brzo sam shvatio da oni pod komromisom podrazumevaju da Obama
povuče ovaj predlog i to u najkraćem mogućem roku. Ni to nije kompromis, to je
ultimatum.
Kompromis su tražili i Islamska država (IDIL)
i Jordan. IDIL je predlagao da pusti na sloboda jordanskog pilota u zamenu za
Iračanku Rišavi, koja je osuđena na smrt zbog terorističkog napada u Jordanu
2005. godine kada je u hotelu ubijeno 60 ljudi. Posle nekoliko dana umesto
kompromisa, imali smo priliku da se zgrožavamo vestima da je pilot brutalno
ubijen (spaljen) a Iračanka obešena. Kompromis, kompromis, kompromis... svaki
dan viču Ukrajinci sa jedne i Rusi sa druge strane, a žestoki sukobi i ubijanja
ne prestaju. Isto je u Siriji, isto je na Bliskom istoku gde o kompromisu već
decenijama pričaju Izrael i Palestina.
Kada je već tako širom planete, kako da
očekujemo da obični građani pristanu na kompromis, pa to ne bi bilo u trendu. Sve
mi se više čini da je dogovor na obostrano zadovoljstvo postao pravi raritet.
Umesto toga kompromis se koristi kao argument za poruke tipa: „Sada ćemo
brutalno da štedimo i optuštamo radnike, a vi ćete da ćutite zarad lepše
budućnosti“, „Ako se pobunite ili budete tražiti bolje uslove, znajte da je to
u suprotnosti sa kompromisom koji smo napravili“, „Ako tražite bolji život,
opet rušite kompromis“, „Ako ste uzeli
kredit u Švajcarcima pa molite za kompromis, geladju na vas kao da ste sa marsa
pali“, „Morate da odlučite ili Istok ili Zapad, tu kompromisa nema“...
Divna reč kompomis koja potiče od latinske
reči compromissium, polako ali sigurno počinje da prerasta u latinsku reč
ultimus. Umesto uzajamnog rešavanja problema dogovorom, lakše je koristiti
zahtev propaćen pretnjom, ili ti ultimatum!
Нема коментара:
Постави коментар