Kraj balansiranja!!!

Balansirali smo na tankoj žici baš dugo. Šmekerski smo uspevali da igramo popularnu igru iz našeg detinjstva – „Između dve vatre“. Za one koje ne znaju, to je igra sa loptom u kojoj nastojite da vas drugar ili drugarica ne pogodi kako ne biste ostatak igre pratili sa strane. Bili smo uzorni domaćini. U goste su nam dolazili sa svih strana sveta. Vladimir Putin je gotovo kampovao u našem glavnom gradu, a ostali visoki zvaničnici Vlade i velikog biznisa su nam obećavali kule i gradove. Priredili smo im i spektakularnu vojnu paradu. Predstavnici EU su nas hvalili na sva usta i često dolazili da vide kao napredujemo u reformama. Sa setom se sećam posete francuskog premijera Manuela Valsa. Baš smo bili ushićeni, a bogami i on. Ketrin Ešton je u međuvremenu tokom pregovora oko normalizacije odnosa Beograda i Prištine, postala zaljubljenik u našu zemlju. Leteli smo danima na krilima zmaja. Premijer Kećijang je otvorio most koji povezuje Zemun i Borču. Mi smo podržavali Amere u borbi protiv IDIL-a i nudli pomoć, a oni nam se od srca zahvaljivali. Preuzeli smo predsedavanje OEBS-om, sa zadatkom da utičemo na smirivanje ratne situacije u Ukrajini. Kao savetnike angažovali smo širom sveta poznate političare Dominika Stros Kana, Tonija Blera i Franka Fratinija. Baš smo bili šmekeri. Ali to vreme je na našu žalost prošlo. Bolji poznavaoci poličkih prilika u svetu naglašavaju da je samo bilo pitanje dana kada će se to desiti.

Kuvalo se danima, a onda je napad krenuo sa svih strana. Prvo je TV kanal Russia Today opalila po „braći Srbima“. Uz sliku porušenih mostova i nastradalih civila tokom NATO bombardovanja postavljaju pitanje kako je moguće da Toni Bler (udarna pesnica napada) bude savetnik Srbima. Ruku na srce „braća Rusi“ su upravo. Stvarno koako je moguće da od svih uglednih političara širom planete mi izaberemo Blera koji je danima poručiovao da će nas udariti jako i da kamen na kemnu neće ostati?! Nedugo zatim, Rusi nas pitaju zašto pregovrama sa Amerima oko gasa. Oglasili su se i „drugari“ iz EU. Kažu da je baš lepo što mi hoćemo u „EU porodicu“ i da oni jedva čekaju da mi ispunimo nekih milion uslova pa da nas prigrabe u toplo naručje.  Ali pre tog grljenja, za početak bi mi trebali da uvedemo sankcije Rusiji, zbog dešavanja u Ukrajini i ako nam nije neki problem priznamo da je Kosovo nezavisno. Što bi rekao naš narod „Gde svi Turci tu i mali Mujo“. Oglasile su se i SAD, koje su sve samo nisu „mali Mujo“. I to se nije oglasio bilo  ko, nego  državni sekretar Džon Keri.

„Srbija je na liniji vatre između Moskve i Vašingtona“ – rekao je Keri. Doduše Keri je pored Srbije spomenuo još Kosovo, Crnu Goru, Makedoniju, Gruziju, Moldaviju.

Pa šta je sad? Ostao je zbunjen narod u Srbiji. Pa bili smo više nego dobri. Pokazivali smo ljubav prema Rusiji, Kini, SAD i EU. Sve što su od nas tražili mi smo rekli OK nije problem.

Gde smo pogrešili? 

Pogrešili smo u tome, što nismo slušali savet koje su nam davali stariji ljudi – „Ne može

se sedeti na dve stolice“! 

Ma nemoj reći će mnogi. A kako je mogao Tito?

E na našu žalost period nesvrstanih je ostao negde tamo daleko.

Šta sad? Kako izabrati pravu stranu a ne pogrešiti? Iskreno, čini mi se da to i nije nekakav veliki problem. Za koju god stranu da se opredelimo dobićemo kao i do sada, veliko ništa. Obrni okreni, za sve ove godine balansiranja jedina opipljiva stvar koju smo dobili je most koji povezuje Zemun i Borču (uradili ga Kinezi). Rusi su nam obećavali blagodet od života. Samo da se malo strpimo pa kad krene Južni tok ima bog da nas vidi. Amerikanci nam sada obećavaju gas umesto Rusa.  Kažu da su uljani škriljci čudo! U međuvremenu su nas dva puta onako muški ispalili za Železaru Smederevo. Prvo US Stil pa Esmark. Evropljani nam obećavaju investicije svaki put kada dođu kod nas ili sretnu predstavnike naše vlasti u inostranstvo. A šta smo dobili? Dobili smo 1,2 milijarde evra za ugovor iz predostrožnosti sa MMF-of. I vrapci na grani znaju da ako pipnemo bar jedan evro od pomenute sume ima da im vratimo bar dvostruko.

S obzirom da se savetniku Dominiku Stros Kanu (bivšem predsedniku MMF-a) trenutno sudi zbog seksualnog napastvovanja i organizovanju orgija, a da Franko Fratini verovatno nije u Beogradu, nama Srbima omiljena politčka figura, Toni Bler je popričao sa našim ministrima. O čemu, niko se ne izjašavanja. Kažu bilo je to predavanje ili ti savetovanje uz kaficu. Na pitanje šta imate da pričate sa čovekom koji se od srca borio za bombardovanje Srbije, naši ministri lakonski odgovaraju: „Pa šta i Žak Širak (bivši predsednik Francuske) se zalagao za bombardovanje pa je posle bio među prvima koji je došao u Srbiju“.

Što se mene tiče, lakše bi mi palo da je savetovanje organizovao Domik Stros Kan. To bi bilo i zanimljivo. Uveren sam da čovek koji ne može da poceni šta znači mnogo orgijati, da li je jednom mesečno mnogo? (postavio pitanje na suđenju) ima mnogo više da nam kaže od Blera. Bez obzira na to šta će se dešavati u narednom periodu i za koju stranu ćemo se opredeliti jer moramo, angažovanje Tonija Blera je atak na inteligenciju i uvreda za sve nevine žrtve NATO bombardovanja.

Oterajte ga. Ne vređajte nas!!!