Fucking crazy understandable

 

Da mi je neko u periodu mog odrastanja rekao da će Nemačka biti stožer mira u Evropi, da će Nemačka određivati kakva će biti ekonomska politika i šta treba raditi u cilju spasa Starog kontinenta kojeg su od 1939. do 1945. gotovo unišitili u nastojanju da opravdaju tezu da je arijevska rasa dominantna na planeti, verovatno bih pomislio da je lud i vratio se u svoju sobu da gledam „Otpisane“ ili još bolje Valtera koji je maestralno odbranio Sarajevo. Međutim, ispostavilo se da sam ja kako su mi često govorili utopista. 

Prošlo je 50 godina i više od Drugog svetskog rata. Na Međunarodnoj konferenciji u Londonu 1953. „sirotim“ Nemcima koji su grcali u nemaštini i koji su se „distancirali“ od ideologije Adolha Hitlera i Jozefa Gebelsa, su oprošteni gotovo svi dugovi. Ljudski nema šta! Vredni kakvi jesu, Nemci su malo po malo stali na noge. Nisu se mnogo petljali u međunarodnu politiku da ne bodu oči, ali su stvarali poziciju da peontiraju što bi rekli ljudi koji prate košarku. Usledilo je rušenje Berlinskog zida. Bio je to trenutak ushićenja svih građana na planeti. Gledali smo očajne ljude koji se grle i ljube jer se nisu videli decenijama, jer je u tom periodu besneo hladni rat. Istok je bio Ruski, a zapad je pripadao Amerikancima. I tako mirno, istočni deo Nemačke je pripao zapadnom. Godine su prolazile, a onda je iz istočnog dela nemačke stigla Angela Merkel, učenica Helmuta Kola. Nemačka je ojačala i postala najjača ekonomska sila u Evropi, zemlja od čijih stavova isključivo zavisi ponašanje ostalih članica za nas toliko željene Evropske unije.

Idilu u razvoju Nemačke je prekinuo novi hladni rat koji je buknuo u Ukrajini. Demokratski izabranog predsednika Janukoviča oborili su demonstranti na Trgu Majdan. Oni su hteli u EU, a Janukovič nije. Usledila je ista matrica kao i u staroj Jugoslaviji. Surovi građanski rat i sada potresa Ukrajinu u kojoj je više od tri hiljade ljudi izgubilo život. Rusi su ojačali i opametili se. Uzeli su Krim o kojem sada niko ne govori jer besni građanski rat između istočnog i zapadnog dela Ukrajine. Sa gledišta Rusije, naš narod bi rekao „lezi lebe da te jedem“.  A onda se kao spasilac pojavljuje Angela Merkel. Sećate se, to je ona što je stigla iz istočne Nemačke, učila od Helmuta Kola i postala kancelarka zemlje koja sada nema ekonomskih problema a svi drugi ih imaju. Usput čvrto drži stav da oprosta dugova nema i da jedva čeka da se sretne sa levičarom Ciprasom, novim premijerom Grčke, koji verovatno kao utopista smatra: „Ako su vama oprošteni dugovi, ako niste platili reparaciju za sve što ste uništili u Grčkoj tokom Drugog svetskog rata, zašto sada dugove ne oprostite i nama“.

Neumorna Angela se preko noći pretvorila u mirotvorca. Čak mi u nekim situacijama liči na glumca Kevina Kostnera koji je glumio u istoimenom filmu koji na prilično jeftin način pokušava da opiše dešavanja na prostoru bivše Juge. Bori se Angela kao lavica. Putuje sa jednog na drugi kraj planete a sve u cilju mira u Ukrajini. Usput budi rečeno lideri ove zemlje koji su EU opredeljeni, su zatražili pomoć. Naravno da je nisu dobili. Tačnije rečeno, MMF im je ponudio kredit. Po povoljnim uslovima!? Zajedno sa Angelom, ipak je ona žensko, putuje i Fransoa Oland (predsednik Francuske) čovek koji je na izborima dobio Nikola Sarkozija tvrdnjom da je potrčko Angele Merkel i da će on Francusku vratiti Francuzima. Šta se desilo u međuvremenu, teško je proceniti. Obrni – okreni, Angela je stigla u SAD, gde je dočekao Barak Obama. 

„Šta da radimo sa Rusima. Kako da rešimo ratni sukob u Ukrajini“ – pretpostavljam da je pitala Angela.

„Ništa se ti ne sekiraj sve je super“ – uveren sam da je odgovorio Obama.

Zašto? Pa zato što su SAD  ostvarile cilj. U jednom trenutku Nemci i Rusi su bili što bi rekao naš narod „nokat i meso“. Posle uvođenja sankcija Rusiji od strane EU (čitaj Nemačke) nije baš tako. Ameri se trenutno zalažu za normalniji stav EU (čitaj Nemačke). Kažu nema potrebe za sankcijama. Treba da razgovaramo. Nemačka pregovora sa Amerikancima uz podršku Francuza na temu šta raditi sa Rusima, dok Britanci gledaju sa strane, ali su načelno protiv Rusa. Protivnici Obame (Republikanci) smatraju da je kukavica i da treba Ukrajincima poslati (čitaj prodati) oružje.

„Mi im šaljemo ćebad i hranu a to ne pomaže protiv tenkova“ – poručuju protivnici Obame.

Pratim i ne verujem šta pratim. Dolazim do zaključka da je Drugi svetski rat bio nepotreban. Što se lepo tada niste dogovorili o geopolitičkim interesima umesto da strada milionska populacija. Kako je moguće da je Rusija (ne želim da iko shvati da ih branim) kao zemlja koja je najviše stradala u ratu postala zemlja koja je neprihvatljiva za saradnju i dogovor. Da li je moguće da se put Rusije upućuju strele (čitaj tvrdnje) da su postali nacisti! Da su Francuzi, Englezi, Amerikanci bolji prijatelji sa Nemcima nego sa Rusima. Da je Srbija demonizovana, a da se glorifikuje Albanija?

 

Što bi rekli Ameri „Fucking crazy understandable“ ili ti u našem prevodu „Jebe lud zbunjenog“.