Jadac i gladac

Na papiru gladac, na terenu jadac, a oko terena jad i beda – mogao bi ukratko da glasi opis situacije u kojoj se nalazi naš reprezentativni fudbal. Odmah da naglasim da se ovo ne odnosi na mlađe selekcije koje su nam jedina uteha u ovim sumornim vremenima. Kao i svi ljubitelji fudbala u Srbiji i ja se pitam kako je moguće da igrači koje ceni i respektuje cela planeta, koji brane boje klubova od kojih se ledi krv u žilama, u dresu sa državnim grbom liče ne grupu slučajno skupljenih prolaznika. Šta je uzrok tome? Mislim da je u pitanju motivacija. Gledajući ih na terenu protiv Danske stekao sam utisak kao da jedva čekaju da se agonija završi i da se vrate u toplo porodično gnezdo. Nije im zameriti. Kako da budete motivisani, kada igrate pred praznim tribinama, kada od početka kvalifikacija umesto bezrezervne podrške na svim nivoima, pratite okršaje vlasti i opozicije a sve u cilju fotelja u Fudbalskom savezu Srbije. Jad i tuga. Šta drugo može da se očekuje, nego da doživimo poniženje. Jedno za drugim. Prvo protiv Jermenije, drugo protiv Albanije i treće protiv Danske. Ovo treće je bilo najbolnije, jer su nas ljudi potpuno ponizili na terenu.

Kao utopista, verovao sam da ću dan posle utakmice sa Danskom pročitati vest da je predsednik Saveza Tomislav Karadžić podneo neopozivu ostavku, zajedno sa selektorom Dikom Advokatom iz Holadnije. Ja bih to uradio odmah posle meča. Usput bih zamolio javnost da mi oprosti ako sam iz najboljih namera napravio greške koje su dovele do toga da ne odemo na Evropsko i Svetsko prvenstvo, a kako sada stvari stoje nećemo ni u Francusku. Ja bih priznao da sam preterao što sam Radomiru Antiću uručio otkaz jer nije uspeo da izbori plasman u drugu fazu Svetskog šampionata u Južnoj Africi. Priznao bih da sam napravio veliku grešku što nisam poslušao stav ljubitelja fudbala u Srbiji i nisam priliku pružio Ljubinku Druloviću, nego sam angažovao Dika Advokata. Ali ja nisam Tole Karadžić!!! A nije ni Advokat. Holanđanin je kao moralna osoba sa ogromnim iskustvom, odlučio da se zahvali svima na dosadašnjoj saradnji i da se vrati kući. Voleo bih, ali sam siguran da takva klauzula ne postoji u ugovoru. Advokat bi za vreme provedeno u Srbiji morao da nam plati neke penale, a ne da dobije platu za ono što je uradio, ako se to uopšte može nazvati radom. Bruka i sramota. Samo jedan bod u duelima sa Jermenijom i Danskom. Albaniju ne računam, mada se slažem sa drugarom sa kojim sam gledao utakmicu sa Dancima, koji smatra da je super što je meč prekinut, jer bi nas i Albanci dobili.

-Ljudi dobili Portugal, remizirali sa Danskom a evo sada 1:1 sa Francuzima. Dobili bi nas 100%!

Ali, Tole ne odustaje. On vodi borbu sa opozicijom (čitaj Crvena zvezda i Zvezdan Terzić). Kaže neće da prepusti Savez kriminalcima i menadžerima. Država ćuti. U principu i mora da ćuti jer UEFA i FIFA ne tolerišu mešanje politike u fudbal. Ko isptašta u ovom ratu? Pa mi koji volimo fudbal. Mi koji bi iz moralnih razloga podneli ostavku bez razmišljanja. Ali mi smo naivni. Vlast se teško stiče pa se samim tim i teško napušta i prepušta drugima. U međuvremenu, vruć krompir je uvaljen Radovanu Ćurčiću, mladom treneru koji se mladom reprezentacijom napravio čudo i stigao do Evropskog prvenstva koje je ujedno kvalifikaciono za Olimpijske igre. Radovan će debitovati u prijateljskom meču protiv Grčke koji se igra u utorak, a posle toga mu ostaje pet meseci da smisli kako da nadoknadi minus koji mu je ostavio iskusni Dik Advokat. Zvuči ludo, ali šanse za plasman u Francusku još uvek postoje. Da bi se dokopali baraža moramo da budemo ispred Albanije i Jermenije. “Naši prijatelji Albanci” nam beže tri boda. S druge strane, ja kao nepopravljivi optimista posle svega viđenog do sada, stvarno ne verujem da ćemo u duelim sa Portugalom (dva puta), Danskom i Albanijom (u gostima), Jermenijom (kod kuće) uspeti da nadomestimo ono što smo prokockali do sada. S druge strane, niko nije verovao da će Radovan Ćurčić bez Jojića, Mitrovića, Markovića, Nastastića, Đuričića (bili u A timu) uspeti da eliminiše Španiju (dvostruki uzastopni šampion u konkurenciji mladih reprezentacija), pa je uspeo. Na našu veliku žalost, ostaje da se nadamo čudu. A čuda se u sportu retko dešavaju.

S obzirom da se kvalifikacije nastavljaju za pet meseci, eto lepe prilike da se u narednom period rat između čelnika Saveza i opozicije nastavi punim intenzitetom. Što se ljubitelja fudbala u Srbiji tiče, ni jedni ni drugi ne zaslužuju da vode Savez. Potrebna je sveža krv, mladi ljudi koji shvataju moderne trendove, kojima će uspeh reprezentacije biti iznad lične sujete i fotelje. Ljudi koji će u slučaju neuspeha znati da je ostavka jedini moralni porez koji mogu da urade. 

Ljudski je grešiti, ali nije ljudski greške prebacivati na druge. Ovo se odnosi  i na čelnike Saveza i na predvodnike opozicije!!!