Može, sve može!!! Na današnji dan, kada
pravoslavni vernici slave Svete Vrače, posle ozbiljnih administrativnih
peripetija i teških pregovora sa bankom, uspeli da realizujemo stambeni kredit
i uselimo se u toliko željeni stan. Našoj sreći nije bilo kraja. Delovalo je u
tom trenutku da je Srbija u zamahu da sigurnim koracima grabi napred. Na TV
ekranima su se do besvesti vrteli reklamni spotovi u kojima se banke bukvalno
apelovale na građane da uzmu kredit za revoniranja stanova i kuća, kupovinu
kola, pokretanje biznisa, rešavanje stambenog pitanja, keš. Sa ove tačke
gledišta bilo je to stvarno dobro i lepo vreme. Sedam godina kasnije situacija
se promenila iz korena. Svetska ekonomska kriza je pogodila i Srbiju, pa se
sada naša zemlje drastičnim merama štednje, uključujući smanjivanje plata i
penzija bori da izbegne bankrot. Umesto optimizma, zavladala je za sada blaga
depresija koja ima tendenciju da preraste u tešku. 
Na ulicama sa trenutno smeju samo školarci
koji razmišljaju o tome kako da poprave neku ocenu da ne bi nervirali ionako
nervozne roditelje i kako da smuvaju neku devojčicu ili dečaka. Umesto kredita,
sada gledamo reklame u kojima apeluju na nas da kupujemo u domaćim radnjama sa
nižim cenama, jer ćemo kupiti više, a možda i uštedimo da odemo na more. Sada se
stalo i sa reklamama u kojima zovu penzionere da uzmu kredit i na taj način
obraduju unučiće ili decu. Logično, pa i njima su smanjena primanja. Moja banka
se ne predaje. Oni su smislili slogan „Jel može? Može! Sve može!“. U principu
nisu mnogo ni slagali. Stvarno sve može ako imate novca. Međutim, u slučaju da
ste u nekom problemu, pa zakasnite slučajno sa nekom od rata, evo ih agilni operateri
koji zovu na svakih 15 minuta da pitaju kada ćete da izmirite obaveze. Ako ih u
skladu sa reklamom lepo upitate – Možete li da nas ostavite na miru? Očekujući
odgovor – Može, sve može! Grdno se iznenadite kada vam ljubazni momak ili
devojka sa druge strane žice, nagovesti kakve sve posledice možete da trpite
ukoliko ne namirite dug u što je moguće kraćem roku.
Međutim, to je sada druga priča. Ono što moram
da se priznam je da je marketinški tim moje banke uspeo slogan „Može, sve
može“ da upari sa sjajnim promoterom i
napravi pravi bum. U pitanju je jedan od najboljih igrača u istoriji evropske
košarke i selektor naše reprezentacije Aleksandar Đorđević (vidi link).
Mislim da će se svi složiti da je Sale jedna
od retkih ličnosti u Srbiji i staroj Jugoslaviji za koju može da se kaže da mu
je karijeru obeležio slogan – „Može , sve može“. Mnogo puta smo mislili da je
sve gotovo, da je utakmica završena, da je poraz na pomolu. Ali Sale je mislio
drugačije. Ono što je ostvarivao kao igrač, nastavio je i kao trener. Malo je bilo
onih koji su verovali da Srbija može do medalje na Svetskom prvenstvu. Njih su
smatrali utopistima. Meni je bilo dovoljno što je Sale rekao da možemo do
medalje i verovao sam u to. Sale me nikada nije prevario. Jel može? Pa naravno
da može! Svi smo bili na dočeku, a srebro je imalo zlatni sjaj.
Iako se utisci još uvek nisu slegli i neće još
dugo, moramo polako da se okrećemo Evropskom prvenstvu naredne godine koje će
ujedno biti kvalifikaciono za Olimpijske igre. Za mesto u Brazilu treba nam
finale. Često se čuje pitanje da li možemo do cilja? Dilemu je oktlonio Sale
Đorđević. Na Evropsko prvenstvo idemo po zlato, poručio je.
Može li? Bože svašta. Pa naravno da može!
Нема коментара:
Постави коментар