Karadžić ili kasa, pitanje je sad?

 

Nemam ništa protiv smene predsednika Fudbalskog saveza Srbije, odmah da naglasim. Mora se priznati da su ostvareni veliki uspesi u mlađim kategorijama kako u minulim tako i u tekućoj godini (igraćemo na SP za igrače do 20 godina, EP za igrače do 21 godine, u poslednjim krugovima kvalifikacija za EP za igrače do 17 i 19 godina), da je napravljena „Kuća fudbala“ u Staroj Pazovi, ali isto tako ni jednog trenutka se ne sme zaboraviti da smo Evropsko prvenstvo iz Poljske i Ukrajine, kao i Svetsko prvenstvo iz Brazila gledali pored malih ekrana, zajedno sa našim reprezentativcima i čelnicima. Izgubljeni su milioni i milioni evra. Smatram da ako neko prisvaja uspehe mlađih selekcija i ponosi se njima sa razlogom, mora da snosi odgovornost i konsekvence za neuspehe najvažnijeg segmenta fudbala u državi. Istovremeno, smatram da čelnici Crvene zvezde i Partizana takođe moraju da snose odgovornost a samim tim i konsekvence za sivilo ili bolje reć mrak u kojem sa nalazi naš klupski fudbal. 

Pali smo na najniže moguće grane, a podatak da se kao mala deca radujemo kada neki naš klub izbori mesto u Ligi Evrope dovoljno govori o aktuelnoj situaciji. O Ligi šampiona maštaju samo oni koji su izgubili kriterijume i koji večite rivale gledaju kao iste one timove iz sada već dalekih 80-tih i 90-tih godina prošlog veka. Legendarni Stanislav Karasi je u razgovoru za tiražnu „Politiku“ lepo objasnio situaciju: „Nisu drugi vanzemaljci, nego smo mi potpuno zaribali“. Ali, očigledno to čelnicima večitih rivala ne smeta, jer se vode premisom „Bolje biti prvi u selu nego drugi u gradu“. Pored toga ne treba zaboraviti ni jednog trenutka da je kasa FSS i dalje poprilično popunjena za razliku od one koja je u rukama večitih rivala. Da li je meta Karadžić ili kasa, pitanje sa sad?

Uveren sam da bi svi istinski zaljubljenici u fudbal, svi oni koji žele uspeh reprezentacije i večitih rivala, ovacijama dočekali vest da su svi kolektivno podneli ostavke i da su priliku dobili ljudi koji znaju šta znači rukovođenje. Ono sa sobom nosi privilegije ali i odgovornost. Zaslužan si za uspehe, a kriv za neuspehe. Valjda je to svima logično? Ali nije. Umesto da snose odgovornost, oni naš fudbal guraju sve dublje i dublje. Zvezda kao najveća opozicija FSS traži smenu Karadžića već dve godine. Bez uspeha. Rekao sam da nemam ništa protiv smene Karadžića, ali ima protiv tajminga koji se koristi za to. Zaista mi nije jasno zašto mora da sa kvari ionako nategnuta atmosfera uoči svake kvalfikacione utakmice. Ostavka je tražena uoči Jermenije – 1:1. Svi smo gle čuda bili jedinstveni uoči Albanije – utakmica još nije gotova. Uoči Danske (14. novembra) ponovo ista priča. Zvezda želi da Nebojša Leković (predsednik FSS kada smo bili u zajednici sa Crnog Gorom) zameni Tomislava Karadžića. I dok se svi bore za fotelje naš fudbal tone li tone. Šanse da se nađemo na Evropskom prvenstvu u Francuskoj, posle osvojenog jednog boda od planiranih šest iz duela sa Jermenijom i Albanijom su u domenu teorije. Čuda se u sportu dešavaju, ali ne toliko često. Da bi se nadali eventualnom čudu, moramo da dobijemo Dansku bez navijača. Istovremeno, da se nadamo da će UEFA promeniti odluku da smo dobili sa 3:0, a da su nam oduzeta tri boda. Mada realno gledano, da smo bili malo pametniji da smo zaustavili ulazak navijača na teren, sada bi sa mnogo više nade čekali nastavak kvalifikacija. Istovremeno, Albancima bi mogli da darujemo sporni dron sa sve zastavom velike Albanije kao poklon i to brzo. Pa premijer ove zemlje Edi Rama stiže nam u posetu 10. novembra.

Ovako, iako po prirodi veliki optimista, mnogi kažu i utopista, stvarno sumnjam da ćemo uspeti da se dokopamo smotre najboljih selekcija Starog kontinenta. Šta će se dešavati posle toga i ko će voditi Fudbalski savez Srbije stvarno neće biti toliko važno. Ponovo ćemo slušati priče kako imamo ogroman potencijal koji poseduju mlađe selekcije i da samo nedostaje strpljenja da se napravi dobitna kombinacija (čitaj spoj mladosti i iskustva) pa da se dokopamo nekog velikog takmičenja. Opravdanje ćemo pronaći u spletu nesrećnih okolnosti. Verovatno ćemo se pozivati i na nekorektnost čelnika UEFA, a niko se neće baviti krivcima u sopstvenim redovima, naprotiv. Loptica za ulazak navijača na teren će se prebacivati između policije i redara koje je angažovao FSS, a dok se dvoje svađaju, treći profitira. Albanija je najbolji primer za to.

Voleo bih, iskreno bih voleo da nisam u pravu jer sam i dalje veliki navijač reprezentativnih selekcija u svim sportovima!!!