Velikog rata za svaki pedalj
tržišta, surove borbe za svaki milimetar na rafovima velikih prodajnih centara,
nije bilo u periodu 80-ih godina prošlog veka, kada je odrastala moja
generacije. Pa normalno da nije kada u periodu stare Jugoslavije nisu postojala
dva konkurentna proizvoda na tržištu, reći će mnogi. Međutim, tri decenije
kasnije, ispostavlja se da nisu u pravu. Većina artikala koju smo konzumirali
kao klinci i u periodu odrastanja i danas su najjači brendovi na tržištu stare
Jugoslavije, veoma cenjeni na evropskim i svetskim tržištima.
Kao svi klinci i mi smo strašno
voleli sladoled. U tom periodu, imali ste dve solucije. Ili da ga napravite
kući (bio je odličan) ili da otrčite do najbližeg frižidera tadašnje Pekabele i
kupite omiljeni kornet ili štapić. Tri decenije kasnije, većina sladoleda koje
smo imali tada priliku da probamo su i dalje glavni u asortimanu i borbi
hrvatskog Frikoma na veoma zahtevnom tržištu. Sumnjam da ima neko ko nije čuo
za Čoko moko, Kapri, Rumenko, Šarenko, Sneško, Rum koktel... Međutim, surovost
na tržištu je dovela da promene u načinu borbe. U periodu dok smo mi ludovali
za sladoledom, Pekabela je imala vrhunsku reklamu u kojoj su slatki klinci
nastojali da naprave vizuelni identitet sa imenom sladoleda kojeg su
reklamirali (vidi link).
Mislim da je reklama potpuno
pogodila ciljnu grupu. Realno, ko više voli sladoled od dece. Šta se dešava u
poslednjih nekoliko godina nije mi baš najjasnije. Gotovo svi prozvođači
sladoleda marketinške kampanje baziraju na prelepim devojkama koje Vas ubeđuju
da pažljivo ližete ili u sladoled gledaju na atakav način da deci često rukom
preklopite oči da se ne zbune, uplaše. Da ne počnu da Vam postavljaju čudna
pitanja. Primera radi, već pomenuti Frikom nije žalio finansijskih sredstava da
za reklamu angažuje popularnu pop pevačicu Severinu. Splićanka izgleda odlično,
kornet Maximo je vrhunski, ali je meni mnogo bolja reklama koju je Pekabela
napravila 1980. godine. (vidi link).
Kompanija „Kraš“ koja je bila
jedan od sponzora košarkaša Cibone, koji su u tom periodu sa Draženom
Petrovićem na čelu, bili neprikosnoveni u Evropi ponudili su nam tada da
probamo Kraš expres, bombone Bronhi, Slatka tajna i Kiki, bajadere, keks
Domaćica i Petit Beurre. Prošle su tri decenije od prvih iskustava sa
slatkišima od kojih dok pišete o njima Vam krene voda na usta. U međuvremenu,
„Kraš“ se tržištu stare Jugoslavije bori sa vrhunskim sloganima po mom
mišljenju: „Ukus koji spaja generacije“ i „Ništa se nije promenilo“. Kada neko
ima kvalitet samo treba da ga održava a potrošači će to znati da cene. Kada je
prošle godine naša fudbalska reprezentacija gostovala u Hrvatskoj, tadašnji
selektor Siniša Mihajlović je tražio da se njemu i njegovim izabranicima u
svlačionici dostave proizvodi „Kraša“ kako bi nadoknadili izgubljeni energiju.
Što se kaže, stara ljubav zaborava nema. Iz perioda mog odrastanja, najviše su
zapamćene reklame za bombone Bronhi i Slatka tajna. Bile su genijalne (vidi
linkove). .jpg){kind=logo}
Svetske Kompanije Coca Cola i
Pepsi su naravno bile na našem tržištu. Apsolutnu pobedu je izvojevala Coca
Cola. Stvarno ne mogu da se setim nikoga ko je u tom periodu pio Pepsi. Ono što
je remetilo planove američkih giganata bila je Kokta, sa sloganom – piće vaše i
naše mladosti. I dan danas kada želim da popijem nešto gazirano opredelim se
pre za Koktu, mada više volim gaziranu vodu. Uvek sa setom pogledam reklamu za
vodu Radenska tri srca, koju smo čini mi se svi pili tada. Reklama je snimljena
80-ih godina prošlog veka i ilustruje jedistvo u SFRJ. Šteta što smo se
raspali, reklama je vrhunska (vidi link).
Iskreno, nisam neki zaljubljenik
u gazirana pića. Više volim sokove. Ako mogu da biram uvek ću izabrati
Cedevitu. Ne toliko zbog toga što je zdrava i što ima puno vitamina, nego zbog
toga što sam kao mali mogao satima da gledam u TV i čekam reklamu sa Sanjom
Doležal, pevačicom Novih Fosila. Nadam se da neću preterati ali mislim da je
pola stare Jugoslavije ako ne i više bilo zaljubljeno u Sanju, što zbog izgleda
što zbog glasa (vidi link).
Za razliku od današnjih potrošača
koji kada žele da kupe konerzviranu ribu pa onda ne mogu da se odluče kada
stanu ispred rafa na kojem se nalazi čitav spektar ponuđača sa raznim ukusima,
mi iz perioda 80-ih godina prošlog veka nemamo ama baš nikakav problem.
Isključivo kupujemo Eva sardine. Kako zbog kvaliteta koji traje decenijama tako
i zbog reklame koju niko nije zaboravio. Bila je pravi hit u tom periodu (vidi
link). Hit je bila i reklama za čokoladni krem Cipiripi. Deca su godinama posle
ove reklame pokušavala da imitiraju simpatičnu vevericu čak i da pričaju kao
ona (vidi link). Cipiripi je kasnije kao brend je kupio Nestle. Promenio je
šeširić veverici, a kako mi kažu drugari i ukus više nije ni približan onome na
koji smo navikli.
Naravo da nisam zaboravio na
čokoladnu bananicu i legendarni smoki. Nisam ni zaboravio trenutak kada je
srpski brend koji je prozvodio Štark, kupio Emil Tedeschi, vlasnik Atlantik
Grupe i vlasnik košarkaškog kluba Cedevita. Mnogi su tada jadikovali nad
sudbinom naše ekonomije kada moramo da prodajemo takve brendove, ali meni nešto
nije bilo žao naprotiv. Tedeschi je krenuo gotovo od nule i uspeo da je spoji
biznis i strast. Sjajnim odlukama je jačao Atlantik Grupu, a stečeno ulagao u
strast – košarku. Da je uspešan na oba bolja govori podatak da Cedevita ove
sezone igra u Evroligi. O kakvom se biznismenu i profesionalcu radi, najbolje
govori podatak da je nedavno odlučio da kupi još jedan srpski brend – Bakinu
tajnu. Atlantik Grupa u asortimanu između ostalog ima Grand i Bonito kafu, Donat MG i naravno
Cedevitu! Novi slogan glasi – Život kako ga piše Cedevita! (vidi link).
Setićete se mnogo lepih stvari iz detinjstva.
Нема коментара:
Постави коментар