Danilo Pantić mladi reprezentativac Srbije i
jedan od najblistavijih izdanaka Partizanove škole fudbala, poptisao je za
engleski Čelzi. Naravno da se neće dugo zadržavati u timu iz Londona, koji se
legendarnim Murinjom juriša na titulu Premijer lige i Ligu šampiona. Pantić je
doveden kao zalog za budućnost i gotovo sigurno će odmah biti prosleđen u
holandski Vitese. Ljubiteljima fudbala u Srbiji ostaje da Pantiću požele mnogo
sreće i uspeha, da se nadaju da će mladi as u bliskoj budućnosti uspeti da se
priključi Matiću i Ivanoviću u moćnom timu iz Londona, od čega će u perspektivi
veliku korist imati i naš državni tim. S druge strane, čelnicima Partizana
ostaje da se dobro zamisle nad načinom poslovanja. Obeštećenje koje će dobiti
crno-beli nije precizirano. Cifra varira od 600 hiljada do dva miliona evra. Naravno
da je malo, ako se zna da je recimo Dinamo iz Zagreba za daleko slabije igrače
dobijao i do deset puta više novca. Međutim, s druge strane, čelnicima
Partizana ostaje što bi naš narod rekao da se lupaju nogom u g..., jer koliko
god novca da dobiju u pitanju je čista premija! Kako? Lepo! Ne znam koje je
odgovoran ali mi ne ulazi u glavu kako je moguće da se sa jednim od
najtalentovanijih igrača Evrope profesionalni ugovor potpiše na samo godinu i
po dana. U prevodu, da nisu prodali Pantića sada, crno-beli bi u junu dobili
jedno veliko ništa. U stvari dobili bi neku crkavicu za uloženi trud u razvoj
mladog igrača i to je to. Da su bili malo pametniji i profesionalniji sada bi
na duži period rešili finansijske probleme i ne bi iz dana u dan kukali u
medijima kako nemaju dinara da isplate plate radnicima na stadionu! 
Partizan je dobio nešto, a prateći dešavanja u
vezi sa nesrećnim građanima Srbije koji su uzeli kredite indeksirane u
švajcarskim francima, došao sam do zaključka da neće dobiti ništa, a izgubili
su i izgubiće mnogo. Za razliku od Vikora Orbana, premijera Mađarske, koji je
predvideo situaciju i zaštitio svoje građane odlukom da se svi krediti sa
stranih valuta prebace na forintu i Hrvata koji su već tražili pomoć od
Evropske unije i samog Orbana koji im je prosledio zakone na osnovu kojih je
spasio desetine hiljada Mađara od bede, kod nas je zavladala neka čudna tišina.
Povremeno se oglasi neko iz Narodne banke Srbije i saopšti da se rešenje traži,
ili neko od aktuelnih kritičara koji smatraju da građani sami treba da snose
sve troškove jer su sami i preuzeli rizik. Usput se obavezno napomene da nije u
pitanju kritična masa. Svega 20-ak hiljada ljudi, sa sve porodicama, koje će
najverovatnije ostati bez krova nad glavom. Konačno, zabrinutim građanima se
obratio ministar finansija Vujović.
-Država se neće mešati u rešavanje problema sa
stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima. Građani su sami krivi
što nisu pratili i slušali upozorenja koja su dobijali. To je kao da ste kupili
skupe cipele ili televizor, pa sada hoćete da ih dobijete jeftinije.
Naravno da je svima jasno da su ljudi koji su
uzeli spomenute kredite sami krivi. Ali mene kao utopistu malo muči pitanje –
gde se dede ljudska solidarnost? Zar mora da nam se dogodi neka elementarna
nepogoda pa da pokažemo da smo ipak ljudi. Možda se problem ne može rešiti, ali
smatram da je ljudski bar pokušati.
S obzirom da je danas svetski dan zagrljaja,
možda bi ljudima koji su napravili grešku u želji da reše životni problem što
jeftinije, trebalo ponuditi zagrljaj. To često može da pomogne. Bar na trenutak!
Нема коментара:
Постави коментар