Rad oslobađa?!

Rad te čini slobodnim ili Rad oslobađa! Natpis je na tabli koja je stajala na ulazu u zloglasni koncentracioni logor Aušvic, u stratište u kojem je na najsuroviji način ubijeno više od milion nedužnih civila. Slogan u Aušvicu koji je oslobodila Crvena armija 27. januara 1944. godine smislio je ideolog nacističke nemačke Jozef Gebels. Među istoričarima i analitičarima iz tog perioda Gebels, koji je imao nadimak Otrovni patuljak je bio jedan od najžešćih zagovornika rata, čovek koji se svim srcem zalagao za satiranje svega što nije Nemačko, naročito Jevreja, Roma i Slovenskih naroda. Ludilo porodice Gebels najbolje ilustruje podatak, da je njegova supruga Magda, kada je postalo jasno da je Nemačka izgubila rat, otrovala njihovo šestoro dece, a zatim su izvršili samoubistvo, kao i njihov vrhovni vođa Adolf Hitler. Iz godine u godinu, broj preživelih iz Aušvica se smanjuje. Svedoka jednog od najcrnjih perioda ljudske istorije je sve manje. Naslednici nesrećnih ljudi iz koncetracionog logora se svake godine okupljaju kako bi odali počast nevinim žrtvama. Da u savremenim uslovima malo toga može da ostane sveto u žestokoj borbi za geopolitičke interese pokazuje i priprema za obeležavanje 70 godina od oslobođanja Aušvica – Međunarodni dan sećanja na holokaust.

Prvi put kada sam pročitao vest da vlada Poljske gde se nalazi Aušvic, zbog sukoba Rusije i SAD, zbog sankcija koje je EU uvela Rusiji zbog ratnog sukoba u Ukrajini, neće pozvati delegaciju Rusije, mislio sam da je u pitanju neka vrsta dodatnog pritiska na Rusiju. Neprihvatljivog pritiska, na dan kada se obeležava spašavanje ljudi koji su imali sreću da nekako prežive torturu i ludilo u koncentracionom logoru. Nekoliko dana kasnije, kako se bliži 27. januar, ostao sam u dodatnom šoku. Poljaci su poručili Rusima da im neće uputiti zvaničan poziv ali da mogu da dođu ako hoće. Sve mi je u jednom trenutku ličilo na studentske dane, kada smo pokušavali da kao „padobranci“ upadnemo na žurku na koju nismo pozvani. Da zabuna bude još veća u borbi protiv nacizma tada su uz Ruse između ostalih bili Francuzi, Britanci, Amerikanci, a sada ne mogu da se slože ni oko elementarnih stvari. Zar je na globalnom nivou potrebno da nas pogodi zlo kao tokom Drugog svetskog rata pa da se bar malo opametimo.

Nije mi cilj, niti mi pada na pamet da stajem na stranu Rusije ili da se borim protiv SAD i Evropske unije, ali mi kao utopisti, nije baš najjasnije i ne mogu da shvatim da na jedan tako tužan i težak dan za sve porodice nesrećnih ljudi, ne može da se napravi jedinstvo svih ljudi na planeti. Naročito lidera država od kojih u svakom slučaju zavisi i budućnost svih nas. Da li je moguće da se preko Aušvica u kojem je na najsuroviji način ubijeno više od milion ljudi, nastavlja ponovo započeti hladni rat. Tužno i jadno.

Nije samo Aušvic bolan primer. Svi svetski lideri se deklarativno zalažu za borbu protiv terorizma, ali se ne slažu koji je način najbolji za tu borbu. Posle strašnog Aušvica o kojem se priča samo uoči Međunarodnog dana borbe protiv holokausta, u poslednjih nekoliko godina je jedna od top tema zatvor u Gvantanamu i metode koje se koriste za prikupljanje informacija o teroristima i njihovim organizacijama. Govorimo u najstrašnijim vidovima mučenja. Svet je podeljen kada je reč o kazamatu na Kubi. Amerikanci koji su ga i osnovali posle napada 11. septembra 2001. godine, sada pokušavaju da ga zatvore ali da istovremeno ne ispadnu gubitnici i da pretrpe što manje kritika zbog metoda koje su primenjivali i koje se graniče sa ludilom. Osnivači ovog zatvora tvrde da je sve urađeno u cilju spašavanja planete i da im se treba zahvaliti na svemu. S druge strane, borci za ljudska prava su došli do podataka da je mnogo zatvorenika provelo nekoliko godina u najstrašnijim mukama a da nisu imali pojma zbog čega se tu nalaze. Verujem i nisam jedini, da u sklopu borbe protiv terorizma, zatvor u Gvantanamu treba zatvoriti odmah, jer su nas dok smo bili deca učili da represija izaziva represiju. Gebels je tvrdio da rad oslobađa. Kakav čovek moraš da budeš da se probudiš ujutro i odeš da ubijaš ljude u Aušvicu, ili ih zverski mučiš u Gvantanamu, pitam se?

Međunarodni dan borbe protiv holokausta je možda i prilika da Jevreji koji su najviše stradali u Aušvicu, upute apel vladi u Izraelu da prestane sa terorisanjem nekoliko miliona ljudi u Gazi. Uveren sam kao i mnogi ljudi širom planete uključujući i vlade pojedinih zemalja, da držanje ogromnog broja ljudi u getu kakav je napravljen u Gazi nikada neće doneti ni „m“ od mira na Bliskom istoku.

Svetska ekonomska kriza 30-tih godina prošlog veka je iznedrila Hitlera i Gebelsa ( na slici). Da nam se ne ponovi slogan – Rad oslobađa, verujem da je krajnji momenat da se opredelimo za slogan – Pamet u glavu, ili slogan za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji – Mir brate mir!!!