Prvojamski uranak. Baš sam
uranio, ali stvarno. Tek je 6 sati ujutro a ja spreman kao zapeta puška da
krenem malo do Crne Gore. Na ulicama nema nigde niko. Na taksi stanici samo
jedno vozilo. Veliko je pitanje ko je bio srećniji u tom trenutku, ja ili stariji
gospodin koji je uspeo da na praznik rada stigne do prve vožnje tog dana.Kako to obično biva neobavezno ćaskanje počinje pitanjem:
„Kako ste imali posla“?
„Me nema. Udarila kriza. Tebe da
odvezem da pravac u Obrenovac tamo imam neku kućicu pa da raspalimo roštilj“.
Pitanja nije bilo potrebno
postavljati, taksista je nastavio monolog.
„A Vi u Crnu Goru. Baš lepo. Još
kada bi mogli da se spustite malo do mora da se nadišete onog lepog vazduha, to
bi bila prava stvar. A ja baš volim more, ali sam poslednji put bio pre
dvadesetak godina. Ma i više ima. Tada sam radio u Zmaju, još je Tito bio živ.
E moj dečko što je to bilo dobro vreme. Ja fizikalac, a svi iz Upravne zgrade
hoće da se menjaju sa mnom. Tada se znalo koliko proizvedeš toliko para dobiješ
u petoparac si mogao da izračunaš platu. A onda su se pojavili ovi pametni.
Uveli koeficijente, bonuse, pravila. Uništili firmu, kao i sve ostale i sada
svi grcamo, a onda kažu Tito nije valjao“
.
Stigosmo na stanicu, a od autobusa
za Crnu Gore voze samo „lenji“ Crnogrci. Odlučio sam da kao po običaju bacim
malo oko na novine. Kad tamo na svakoj drugoj strani se neko sa setom seća
Tita. Dok čitam članak u kojem se podseća na njegovo vreme kako se gradilo i
stvaralo a sada ne može da se okreči ni ono što je napravljeno u Titovo vreme,
prolazim pored Kraljeva gde većina stambenih objekata deluje prilično
ruinirano. Na prvi maj, Tita se setio je
jedan od “omiljenih” ministara u Srbiji, Aleksandar VulIn. “Veliki borac” za
prava radnika i socijalno ugroženih građana, kaže da je naša vlada ista kao i
Siriza?! Vulin navodi da je divno videti toliko levičarskih poteza u Srbiji i
Grčkoj.
“Primera radi. Tito i Staljin su
bili levičari ali su imali različite principe rada. Tako je i naša vlada
izabrala nešto drugačiji pravac u odnosu na Sirizu, ali se međuosbno razumemo i
podržavmo”
Odmah sam ostavio novine i
opredelio se da malo uživam u prirodi. Dok smo se vozili pored predivne reke
Ibar, gledajući u ekipu momaka koji su se kajacima borili sa talasima,
obradovala me je informacija da uskoro sledi pauza od 20-ak minuta. Taman kada
sam se video kako sedim sa pogledom put reke i ispijam kafu, usledio je šok.
Stali smo ispred restorana ili kafane “Fontana“. Prvo sam mislio da je u
pitanju neka ozbiljna šala, ali na žalost bili je zbilja. 
Ako režiseri kultnog
filma od „Sumraka do svitanja“ budu čitali ovaj tekst, a imaju ideju da naprave
drugi deo ovog filma u kojem vampiri ubijaju sve pred sobom, ovo je idealno
mesto. Apelujem na legendarnog Alvirovića da snimi emisiju kako se stiže do
Crne Gore i ovim putem. Usput ga savetujem da ne svraća u „Fontanu“!!!
Kultna grupa “Zabranjeno pušenje“
je svojevremeno snimala mega hit koji se sluša i dan danas „Pišonja i Žuga“.
Nele bi posle priče koja sledi mogao da snimi još jedan hit. Naime, iz mira
koji sam obezbedio na poslednjim sedištima busa, pekinuli su me drugari iz
Novog Pazara. Njih trojica. Imaju oko 15 godina. Slušam priču i uzbuđenje koje
doživljavaju. Nikada nisu bili na moru. Pa su slagali roditelje da će to veče
spavati zajedno. Dobili su zeleno svetlo. Umesto za spavanje, opredelili su se
za avanturu. Skupili su pare za karte i kenuli put Budve. Vraćaju se rano
ujutro. Jedino se boje da ih roditelji ne provale. Iskreno se nadam da ih
roditelji nisu provalili.
Ušli smo u Crnu Goru, a film od “sumraka
do svitanja” nas i dalje prati. U Crnoj Gori se on menja iz kadra u kadar. Prvo
dugo uživate u prirodnim lepotama, prelepim planinama na kojima sneg još uvek
nije okopnio, što celom prizoru uz sunčan dan daje posebnu dimenziju. S druge
strane gradske sredine Rožaje i Berane izgledaju jako loše. Gore nego Kraljevo
kada su fasade i objekti u pitanju. Doduše u Rožaju sređuju put, pa ko zna
možda sledeći put kada prođem slika ipak bude nešto lepša. Rožaje sam brzo zaboravio
jer na putu prema Podgorici uživam reci Tari. Prolazimo pored Mojkovca i Kolašina
koji su pravi odmor za oči i dušu. Usput budi rečeno za one koje zanima, hotel
Bjanka u Kolašinu ima akciju korišćenje SPA za dvoje 54 evra!!! Ne piše da li
je prenoćište uračunato u cenu.
Nastavljamo ka Podgorici a iskreno jedva čekam
da krenemo iz glavnog grada ka Boki i već u glavi vidim onaj trenutak kada se
spuštate ka Budvi a pogled puca na more i Wild Beaty koji Crna Gora ima. To je
trenutak kada shvatite da je odmor počeo i da možete da dišete punim plućima.
I dok udišem vazduh sa mora setih
se da sam zaboravio da kažem taksisti da u stvari idem na more. Ali on je
pričao a ja slušao, što je retkost, kada sam ja u pitanju.
Нема коментара:
Постави коментар