Bogovi su pali na teme!

Da mi je neko pričao ne bih mu verovao. Ne da mu ne bih verovao nego bih mu rekao da je lud. To sam i mislio za jednog od drugara koji je tokom utakmice Brazil – Čile izgovorio:

-Ne daj bože da Brazil danas igra sa Nemačkom. Ovi bi um uvalili pet komada i ne bi se namrštili.

Nije da se nisam setio ovoga pre meča, ali kao veliki navijač Brazila i nepopravljivi optimista, često utopista, ubedio sam sebe da će Brazil da pobedi. Verovao sam da će činjenica da u timu nema Neimara biti dodatni motiv za pulene Felipea Skolarija. Da će ih huk sa tribina, ritam sambe i ljubam prema Brazilu voditi do pobede protiv moćnog rivala. Ali umesto toga, usledilo je nešto o čemu nisam mogao ni da sanjam. Doduše, meni se često dešava da sanjam gluposti, pa sam jutro posle utakmice čak pomislio da sam sve sanjao. Ali, TV je ostao upaljen pa sam se brzo vratio u realnost. A realnost za navijače Brazila, uključujući i moju malenkost surova. Brate mili. Krajnji rezultat 7:1 za Nemce. Domaćin Mondijala je pred 100 hiljada navijača  primio pet golova za manje od 30 minuta igre. Dva gola za 69 sekundi. Isti ti navijači su počeli da plaču već posle trećeg gola, a zamalo i ja. Utehu sam pronašao u činjenici da sam na kladionici odigrao da pada šest ili više golova, verujući da će konačni rezultat biti 4:2 za Brazil.

Utakmica za anale sa čak 24 rekorda na Mondijalima. Jedan od najvažnijih je da je Miroslav Klose postao najbolji strelac svetskih prvenstava u istoriji , sa 16 pogodataka čime je nadmašio slavnog Ronalda. Nadam se da neću nikoga uvrediti ali ovo mi je palo možda i teže nego debakl Brazila. Klose je stvarno vrhunski igrač, ali je iluzorno čak i smešno ga porediti sa mnogim drugim napadačima na Mondijalima, posebno sa Ronaldom i Milerom, o Peleu i Maradoni ne treba ni trošiti reči. Šta ćete ponovo se isplatila tradicionalna upornost Nemaca. „Panceri“ su postali selekcija sa najviše golova u polufinalu Mondijala. Brazil prva selekcija u istoriji koja je za 29. minutu primila pet golova. Toni Kros prvi igrač koji je za 69 sekundi postigao dva gola. Istovremeno, pažnju mi je privukla informacija da je Brazil samo jednom u istoriji primio 8 golova i to protiv Jugoslavije u prijateljskom meču, daleke 1934. godine u prijateljskom meču koji je završen rezultatom 8:4. Mnogo godina smo se ponosili nadimkom „Brazilci sa Balkana“ pa sam stvarno ostao u šoku šta se desilo sa nama.

S obzirom da je meč bio rešen već u prvom poluvremenu, rekoh da vidim kakve su reakcije mojih prijatelja na društvenim mrežama. Kada ono ljudi moji, svi, ajde ne svi ali skoro svi slave pobedu Nemaca. Kada se bre to desilo da Srbi i Crnogorci više vole Nemce u odnosu na Brazilce. Da kuriozitet bude veći, ja imam mnogo prijatelja i u Hravtskoj. Oni su mahom bili uz Brazil...

 Kada već spomenuh Crnu Goru, ona je u stanju svečarskog raspoloženja, gotovo euforiji. Novak Đoković će se na Svetom Stefanu oženiti sa Jelenom, a slavlje će trajati dva dana. Najpoznatiji srpski brend je pomno pratio dešavanja u Brazilu, pa je na Twiteru objavio: „Šta se tamo dešava! Auu“.

Ajde bre Nole pusti fudbal, spremi se za ludi kamen. Srećno!!! Usput, hvala ti što si od svih destinacija na ovoj planeti, a mogao si da biraš, izabrao baš Crnu Goru za svoje venčanje. De ako se građani zemlje u kojoj su mi rođeni otac i majka, malo opamete da iskoriste prirodne lepote koje Crna Gora ima na pretek. Bolju promociju od tvog venčanja Crna Gora nije mogla da dobije. Bolje reći ni da sanja.  

Brazilci kao Brazilci. Prvo su plakali i tugovali, a onda je tuga pod uticajem alkohola prerasla u bes, pa je u Sao Paolu spaljenje više od 20 autobusa. Bilo je incidenata i na Kopakabani, ali na svu sreću nije bilo povređenih. Stradalo je nekoliko stranaca koji su odžepareni, zapaljeno je i nekoliko dresova, među njima i Neimarov (šta bi sa onim svi smo mi Neimar pre početka meča), ali kada se sve sabere i oduzme, noć je protekla relativno mirno.

E sada ruku na srce kada navijate za nekoga onda ne možere realno da sagledate situaciju. Dan posle debakla Brazila i posle svega viđenog od karioka na Mondijalu, kristalno je jasno da je Skolari u boj povedo jednu od najgorih i najslabijih generacija u istoriji ove, fudbalski slavne zemlje. Još kada su iz stroja ispali Neimar jedini vrhunski igrač u Brazilu i jedini pravi defanzivac u sastavu ove selekcije Tijago Silva, debakl se mogao naslutiti. Bolje reći, Skolari je uz sve probleme, uz pomoć pishologa i navijača, čak napravio vrhunski rezultat plasmanom u polufinale. Nemci kao Nemci. Motivisani do neba, pred 100 hiljada uglavnom neprijateljski nastrojenih navijača, odigrali su jednu od najboljih utakmica u slavnoj istoriji. 

Kao ajkule, koje namirišu krv, bukvalno su pokidali rivala. Najilustrativnij primer dominacije Nemaca, je bes fenomenalnog golmana Nojera, posle počasnog gola koji je postigao Brazil dok je na semaforu pisalo 7:0. Na kraju, uplakani Brazilci su po ko zna koji put pokazali koliko vole i kako doživljaju fudbal. Nemci su sa terena israćeni aplauzima, koje su zaslužili. Blago rečeno. S druge strane, Brazilci nisu ličila na Brazilce. Stvarno je bilo patetično gledati nemoćne napadače ove reprezentacije kako se besumučno bacaju po kaznenom prostoru u cilju da iznude penal. Oglasio se i Pele. Poručuje glavu gore. 

Nemamo vremena za kukanje, moramo da se spremamo za Rusiju. Tamo ćemo osvojiti šestu titulu, poručio je legendarni Pele koji je osvojio tri od dosadšanjih pet titule. A ja mislio da je Pele sujetan kada je rekao pre početka Mondijala da ne vidi Brazil u krugu najužih kandidata za osvajanje trna. Iskusan je Pele.

-Baš sam se čudio kako je moguće da Hulk koji je igrao za Porto pređe u ruski Zenit. Mislio sam da može da igra za mnogo veće klubove a on otišao zbog para. Sada mi je sve jasno – reče drugar sa kojim sam pratio debakl Brazila.

E sada, ovoj generaciji Brazila neće biti lako. Mondijali se na zaboravljaju. Oni ostaju upisani u istoriji. Za 50, 100 godina, igraće se Svetska prvenstva. Ljubitelji fudbala će se sećati šta se dešavalo kroz istoriju. Stvarno nesmem ni da pomislim kakav je osećaj ostati upamćen da si u dresu Brazila izgubio sa 7:1 To boli. Baš boli. Iskreno, žao mi je pulena Felipea Skolarija. Jednostavno nisu bili miljenici fortune. Naleteli su na boljeg rivala u polufinalu. Njihova nesreća je što je to bila Nemačka. Zemlja i selekcija, koja je poznata po tome, da ako može da te zgazi, uradiće to bez razmišljanja i iz sve snage.

Dobro, šta je tu je. Život ide dalje. Neću gledati Brazil – Argentina u finalu i Brazil neće biti šampion. Nadam se da će uspeti da se oporave od udarca kojeg su preživeli i koliko toliko spremni dočekaju meč za treće mesto. Slažem se da to ne znači mnogo, ali zbog onog klinca koji roni suze tokom Tv prenosa sa sve koka kolom koju je zgužvao od tuge, zbog svih navijača koji su iskreno plakali celu noć, moraju da izađu na teren i bore se. Brazil je institucija i ne smeju da dozvole sebi luskuz da sruše sve što je stvarano decenijama, vekovima.

Sada bih voleo da gledam Argentince i Nemce u finalu. U tom slučaju navijaću za gaučose, kako bi se osvetili za poraz  sa Mondijala iz 1990. godine. Podsećanja radi, tada su Maradona i Kaniđa, praktično sami doveli Argentinu u finale, gde je slavila Nemačka sa 1:0 golom Bremea sa bele tačke. Pre toga, Argentinci bi morali da dobiju izuzetno kvalitetnu Holandiju.

-Brazil je izledao tužno. Mi idemo u finale, a tamo do trona. Pregazićemo nemačke tenkove kao 1986. godine uliva optimizam i hrabri svoju reprezentaciju Dijego Armando Maradona.