Zenga Srbine!

Ljubinko Drulović  ili Valter Zenga pitanje je sad. Naravno u pitanju je izbor selektora  koji bi Srbiju posle dva neuspeha trebalo da odvede na Evropski šampionat. Informaciju da čelnici našeg Saveza pregovaraju sa Zengom, dobili smo „što je i logično“ od Italijana. Jedan od najboljih golmana u ustoriji svetskog fudbala, preneo je kolegama na Apeninskom poluostrvu da je obavio razgovor sa ljudima iz Srbije. Kaže sviđa mu se ideja, veliki izazov. Ali, ipak mora malo da sačeka da vidi šta nude neki klubovi iz Turske.

Klasično cenkanje.

Posle ove vesti, oglasio se i predsednik našeg Saveza, Tole Karadžić. Kaže, Drulović je v.d. selektora i dalje je najbliži da povede Srbiju ka Francuskoj (domaćin Evropskog prvenstva). U proteklih nekoliko meseci našem Savezu su se nudili mnogi širom planete priznati treneri, ali s obzirom da se na uklapaju u planirani budžet, mi smo odustali od pregovara, veli Karadžić. Na pitanje, šta je rekao Zenga, Tole ležerno objašnjava da je razgovor u Milanu trajao nekoliko sati, ali da ništa nije dogovoreno. I laiku je jasno da je u pitanju klasično spinovanje. Čelnici našeg Saveza hoće da provere kako nacija reaguje na dilemu Zenga ili Drulović pa da donesu odluku. Možda grešim, mada sumnjam. Uveren sam da je prvi pik Srbije Zenga, ali treba naši neko rešenje zašto smo se zahvalili Druloviću, za kojeg, mahom svi ljubitelji fudbala u Srbiji, smatraju da treba da ostane na mestu selektora. Da ne bude zabune. Nemam ništa protiv Zenge, naprotiv. Za njega mislim da je bio jedan od najboljih golamana u istoriji. Sa Zvezdom je osvojio duplu krunu. Kasnije je radio u Palermu, Kataniji, Steaui, Dinamu iz Bukurešta, Gazientapu, Ali Džaziri. Ali iz sveg srca verujem da je Drulović bolje rešenje i pored toga što je Zenga izjavio da voli Srbiju u Beograd, što je osnovni kriterijum za mesto selektora ako je stranac. Ovo nisam ja smislio nego je rekao Tomislav Karadžić.

Pored toga, da li je bre normalno da vest o tome da se pregovara sa Zengom dobijemo od Zenge. Šta je Vama?

Za razliku od nas koji uoči svakog kvalifikacionog ciklusa dovedemo novog trenera, pa kasnije uz analizu loših rezultata veliko takmičenje pratimo pored TV ekrana, Hrvati su se odlučili za kontinuitet. Svašta. „Kakvi ludaci“. Naime, predsednik Saveza Davor Šuker je poručio da Niko Kovač najverovatnije ostaje na mestu selektora, ali mora da pristane na dva kriterijuma: podmlađivanje reprezentacije i obavezan plasman na Evropsko prvenstvo. Pa šte je sa vama Hrvati. Samo mislite o rezultatima. Pa gde su vam kriterijuma slični našima. Recimo:

-Da Niko podjednako voli kontinetalni deo Hrvatske kao i primorski.

-Da podjednako voli pesme Đibonija i Cetinskog, kao i klapice.

-Da obavezno pusti suzu kada čuje neki stari hit Novih fosila.

-Da voli ribu, školjke, škampe na buzaru.

-Da postane dobar poznavalac raznih vrsta vina po kojima je Hrvatska poznata, ali da pije i Ožujsko i Karlovačko pivo.

Iz razmišljanja o novom selektoru Srbije, prekinuo  me je velelepan doček koji su ljubitelji fudbala u Alžiru priredili pulenima Vahida Halilhodžića. Pomislih da li ćemo mi ikada imati priliku za ovakvo slavlje kada je državni tim u fudbalu u pitanju. Igrači se voze ulicama, a reka ljudi oko njih. Igrači hoće da se odreknu premija samo da Vaha ostane. Na društvenim mrežama više od 80 hiljada ljudi moli Vahu da ostane. A on neće. Podneo čovek ostavku i hoće u Trabzon za tri milona dolara. Ne verujem, majke mi. Pa čoveče bog si u Alžiru. Finansijska ponuda sigurno nije manja od one iz Trabzona. Tamo ćete posle dva loša rezultata oterati bez razmišljanja, a u Alžiru posle najvećeg uspeha i istoriji ove zemlje, imaš status ikone. Međutim, svako razmišlja svojom glavom. Ja bih ostao u Alžiru, ali Vaha neće. U svakom slučaju srećno u Trabzonu.

Za razliku od Vahe koji je svoj posao na Mondijalu završio na mestralan način, Felipe Skolari nikada neće zaboraviti Mondijal, bez obzira kako se završio po njega i njegove izabranike. Ako prođe bez čira na želudcu, dobro je. Pre početka Mondijala, saznao je da mu je u saobraćnoj nesreći poginuo sestrić, ali je kao pravi profesionalac ostao uz svoje igrače. Ubrzo je svestan šta ga je snašlo tražio da Savez dovede u pomoć pishologa. U pitanju je izvesni Brandao sa kojim Skolari sarađuje već 20 godina. Zadatak pishologa je bio da rastereti igrače, kako bi Brazil pregrmeo prvu fazu takmičenja. Uspeo je Brandao. Zatim je Brazil dobio Čile u meču koji će svi dugo pamtiti a posebno Skolari. Verovatno je bio u šoku gledajući svoje igrače. Plaču dok se intonira himna. Plaču na poluvremenu. Plaču na kraju utakmice. Plaču pre penala, pa posle penala opet. Razmišljam, brate mili šta će se desiti ako izgube od Kolumbije a nije nemoguće.

Setih se. Možda bi Skolari mogao da dovede majke svih fudbalera. Pa ako izgube, onda onako uplakani nek se sjure svak do svoje, sisu u usta i mirni su. Dobro, može i cucla.

I tako. Dok pišem o Brazilcima, zamalo ja nisam zaplakao, ali zbog nepravde. Ovoga puta nam duševnu bol nisu naneli EU, Amerikanci, Nemci ni Rusi, već Evroliga. Znam da će mnogi koji me poznaju reći da sam subjektivan ali stvarno nije to u pitanju. Partizan je 13 godina igrao u Evroligi. U pitanju je privatno takmičenje u kojem je zarada prioritet. To je normalno. U tom periodu, dvorana je bila uspenjena do poslednjeg mesta a čelnici Evrolige oduševljeni promocijom i zaradom koju su ostvarivali. Pored toga čitava plejada vrhunskih igrača je stiglo u moćne klubove i tamo nastavila da doprinosi razvoj elitnog evropskog takmičenja. A onda je Partizan poražen od Cedevete sa zvukom sirena, a Zvezda koja je prošle sezone sjajno promovisala Beograd i Srbiju, ali kao i Partizan pomogla čelnicima Evrolige da se bogate, je pala protiv Cibone. Čekale su se specijalne pozivnice. Zvezda je dobila direktno učešće u elitnom takmičenju. Bio sam pomalo iznenađenjen, jer sam bio uveren da će ispaliti crveno – bele i pored toga što su bez konkurencije bili najbolji u ABA ligi. Pojavila mi se nada da bi i Partizan u situaciji u kojoj su odustali Cibona i Sijena, mogao da dobije poziv za kvalifikacije. Međutim, kao čovek koji od kako zna za sebe prati košarku, zaboravio sam na istitucije evropske klupske košarke, koje su dobile šansu od Evrolige pre Partizana. U pitanju su: Asvel, Starzbur, Ostende, Jerusalim, Nimburk, Zelena Gora, Uniks i Levski iz Sofije. E sada kreće dodatni bezobrazluk. Bugari su se javili i rekli da nisu zainteresovani jer nemaju para. Nema veze. Tu je drugoplasirani tim Letonskog šampiona, Riga?!

Sram Vas bilo!