Nacionalna terapija

Srbiji ne treba Diznilend. Šta će nam. Mi se zabavljamo super i bez Mikija Mausa, Mini i Šilje.  Bar se meni tako čini. Nedelja je prepodne a vesti stižu li stižu.  Doktor Stfanović inače ministar unutrašnjih poslova najavljuje čistku u policiji. Kaže da je njegov prethodnik Dačić zatekao tešku situaciju ali da je mogao da uradi mnogo više da je popravi. Dačić nije reagovao, jel pomno prati situaciju u Ukrajini i apeluje na smirivanje situacije!? Kaže da Srbi znaju kroz šta prolazi Ukrajina. Blago nama pa smo bar u nečem iskusni baš, baš. Ministar odbrane, Gašić takođe radi punom parom. I on najavljuje čistku u vojci. Ministar pravosuđa Selaković kaže da dolazak Šešelja u Srbiju zavisi od toga kakav će dogovor postići Šešelj i sud u Hagu. Ne nego će biti kako mi kažemo.  Na pitanje zašto EU smatra da je naše pravosuđe na dnu, Selaković kaže da nema razloga za brigu jer su sve zemlje koje su išle ka EU imali isti problem. Baš mi je laknulo.  Ljudi moji pa da li je to moguće. Nedelja prepodne, čeka se da Đoković počne meč sa Federerom u finalu Vimbldona, a čitajući vesti dolazite do zaključka da do sada ništa nije funkcionisalo u ovoj zemlji. Jedino me raduje što će sada konačno sve biti rešeno. Smatram da treba početi od Aleksandra Šapića. Naime, sumnja se da je i njegov doktorat plagijat. To kada rešimo, stvorićemo uslove da brzinom munje krenemo napred. Više puta sam tvrdio da nama Dizniled ne treba. Šta će nam. Mi imamo Diznilend svaki dan. 

I taman kada sam pomislio da nam nema spasa, oglasio se premijer Vučić. Kaže Srbija je kao Džordan!? Mnogo puta je promašivala, ali je sada na putu neslućenih uspeha. Da ne bude zabune, Vučić se ovde pozvao na film o Majkl Džordanu, jednom od najbolji košarkaša svih vremena. Film je napravljen tako da Džordan promašuje iz mnogih pozicija (to mu se u karijeri retko dešavalo) uz poruku: Koliko puta moraš da promašiš i probaš da bi postao Majkl Džordan. Jako bi voleo da Srbija postane Majkl Džordan.... Ali moramo u jednom trenutku da počnemo da pogađamo i „trpamo“ po 50 poena na utakmici. Da li mi to možemo? Nisam optimista. U međuvremenu, građani Obrenovca, grada koje je poplava gotovo uništila, protestvovali su što im ne stiže finansijka pomoć. Obratio im se ministar Vulin i rekao da moraju malo da budu strpljivi dok se ne donese zakon. A onda je briljirao. Poručio je da niko zimu neće dočekati bez kuće.  Ako Vulin nešto obeća to je to. I tako smiren, izjavom Vuilina počeh da gledam Đokovića i Federera.

Nacionalna terapija. U 15 časova svi su zaboravili politiku, nemaštinu, svakodnevne probleme i posali jedno – Novak Đoković. Brend po kojem je Srbija i dalje koliko toliko cenjena, se bori kao lav. Gubi prvi set, dobija naredna dva. Ispušta pobedu u četvrtom setu, pa slušam komentar:

-Nemože mu se ništa zameriti. Alo bre stigao do finala. Pa ovaj Federer je isto aždaja. E da nam u svim sferama života ide kao u tenisu.

Ali neda se Nole. Miran, skoncetrisan, staložen. Gine za svaku loptu, stiže do pobede. Nacionalna terapija je uspela. Gledam ljude na dunavskom keju dok se vraćam kući. Nasmejani, zadovoljni. Srbija je osvojila Vimldon. Bravo Nole majstore! Sada mirno, možem da se spremaš za svadbu veka u Crnoj Gori. Pored toga, danas-sutra deci možeš da se pohvališ da si se oženio kao prvi igrač planete. Možda bi Vučić mogao da promeni slogan pa da kaže, umesto Srbija je kao Džordan, Srbija je kao Nole. E kamo te sreće.

Svetko prvenstvo u fudbalu ulazi u samo završnicu. Za plasman u finale boriće se Brazil I Nemačka, odnosno Argentina i Holandija. Svako ko iole prati fudbal voleo bi da u finalu gleda Brazilce i Argentince, ali to neće biti lako. Selekcije iz Južne Amerike su u velikom problem. Neimar neće igrati protiv Nemaca, a neće ni Di Marija protiv Holanđana. Mediji slave Van Gala. Izmenio čovek golmana uoči penala protiv Kostarike i pogodio. Bravo majstore. Pojedini portali idu dotle da selektora Holandije nazivaju Van GenijeGal. A meni žao Kostarike. Borili se momci kao lavovi. Došli u sutuaciju da na pleća obore Golijata, ali ih je zaustavio Krul. Pored toga, isti taj heroj Holanđana Krul, je učino sve što je u njegovoj moći da isprovocira momke iz Kostarike pre šutiranja penala. Sudije nisu reagovale na provokacije. Zašto. Pa bolje da ode Holandija u polufinale nego Kostarika. Kaže stara narodna, para buši gde burgija neće. Baš me zanima kako bi mediji reagovali da gorostasni Krul nije uspeo da zaustavi malenu Kostariku, velikog srca. U međuvremenu, kući su stigli igrači Kolumbije. Majko mila, kakav su doček napravili ljubitelji fudbala u Bogoti. Naježio sam se.

Čekam polufinalne duele i iskreno se nadam da će finale biti Brazil – Argentina. Što bi rekao moj drugar koji se nedavno vartio sa Mondijala, svi to žele.