Lens Armstrong, krivac ili žrtva?

Lens Armstrong će odlukom suda u Dalasu morati da plati 10 milona dolara kako bi utešio napaćenu Kompaniju "SCA Promotion" glasi jedna i nizu vesti koja stiže iz meseca u mesec. Bio je to povod da napravim priču koja Vas ostavlja da razmišljate da li je Lens krivac koga treba baciti u blato ili žrtva viših interesa na planeti (čitaj moćnih ljudi i Kompanija). Nesalomivi, nepobedivi Lens Armstrong. Momak iz Amerike, koji nije znao da leti kao Supermen, nije znao da se penje po zgradama kao Spajdermen, ali je bio veoma blizu njih. 

Do zvezda je stigao na dva točka. Svi smo, ili velika većina kao nas u detinjstvu vozili bicikl. Uživali smo u tome. Družili se, stvarali prijateljstva. Ponekad smo pokušavali da se takmičimo ali smo vrlo brzo odustajali od te ideje. Ili bi se umorili, ili je neko uplakan morao kući s obzirom da je pao sa svog ljubimca. Tako je sigurno počeo i Lens Armstrong, ali za razliku od nas, kod njega se razvila neopisiva ljubav, moglo bi se reći ovisnost. Iako se radi o jednom od najtežih sportova na planeti, odlučio ja iskoristi svoju ljubav i posvećenost cilju, da stigne do zvezda, da bude slavan. Niko mu nije bio ravan. Sedam puta je bio šampion Tur D’Fransa, jedne od najtežih trka na planeti koja od čoveka iziskuje natčovečanske napore. Do cilja je neophodno preći 20 etapa, po kiši, vrelini, planinskim vrletima Alpa. Pored toga Armstrong je uz mnoštvo trka širom planete stigao do bronzane medalje na Olimpijskim igrama 2000. godine. Rođen je 18. septembra 1971. u Tekasu. Vrlo je bitno da je sportom počeo da se bavi kao triatlonac, ali je trčanje i plivanje uskoro zamenio samo biciklom. Pažnju javnosti skrenuo je na sebe pobedom na Svetskom kupu u Oslu sada već daleke 1992. godine. Godinu kasnije je postao šampion planete i šampion SAD u drumskim trkama. Priča o velikom heroju je počela ali je ubrzo stigla zastrašujuća vest za svakog čoveka. Armstrong je oboleo od raka testisa, a odmah zatim je dobio i otkaz od čelnika tima Kofidis. Nije se predavao. Pobedio je rak, potpisao ugovor sa Us Postalom iz SAD i bajka je počela. Poznat kao nesalomiv na etapnim trkama, neuhvatljiv na hronometru Lens je od 1999. godine do 2005. godine bio neuhvatljiv na uz Điro D’ Italija najprestižnijoj trci na planeti. 

Međutim, 2012. godine bajka je počela da prerasta u horor. Posle mnogobrojnih članaka i tvrdnji da je Lens Armstrong koristio nedozvoljena sredstva, Američka antidoping komisija (USADA) je suspendovala a međunarodni biciklistički savez (UCI) doneo odluku o oduzimanju svih titula Lensu Armstrongu. Kasnije mu je zabranjeno da se bavi biciklizmom. Lens se nije predavao. Tvrdio je da je nevin, borio se kao lav. Ali, usledila je prva predaja u karijeri ovog sportiste: -Još na početku karijere postalo mi je jasno, s obzirom na rasprostranjenost upotrebe dopinga u samom vrhu svetskog biciklizma, da nije moguće takmičiti se na najvišem nivou bez njega. Žalim zbog izbora koje sam napravio, i iskreno se izvinjavam svojoj porodici, kolegama i navijačima", rekao je Armstrong, pogleda spuštenog ka zemlji, skršenih ruku u emisiji (šou programu) koji već godina vodi legendarna Opra Vinfri. 

Dan posle objavljivanja prvog dela senzacionalnog intervjua s Oprom Vinfri, u kojem je bivši biciklistički šampion prvi put javno priznao uzimanje dopinga, Holivud je izrazio želju da snimi film o njemu. Američka produkcijska kuća ‘Paramount Pictures’ već je otkupila autorska prava još neobjavljene biografije ‘Cycle of Lies: The Fall of Lance Armstrong’ novinarke ‘New York Timesa’ Džuli Monkur, koja je o Armstrongu pisala celu deceniju. Svi mo koji smo voleli i cenili Armstronga, jedva čekamo da se verovatno prvi u nizu filmskih ostvarenja koji će se baviti ovom temom pojavi na tržištu, kako bi sagledali iz kog ugla će bti napravljen. Najlakše je za sve okriviti Lensa, a pitanje je da li je baš on kriv za sve. Ja sam dubuko uveren da nije. Lako je reći ne drogama. Ali, dali to smeš da kažeš dok to ne odgovora onima koji zaradjuju milone na tebi. Kako to obično biva u ovakvim situacijama mediji koji su nekada nastojali na sve načine da stupe u kontakt sa čeličnim Amerom, počeli su da se utrkuju u vređanju sjajnog Amerikanca. Teško je rečima opisati sve epitete koje je dobio za samo nekoliko dana. Malo je bilo onih koji su i pored svega ostali na strani Lensa Armstronga. Velike korporacije i kompanije, koje su u periodu najvećih uspeha Lensa Arnstronga i US Postala, koristeći reklame, prodajući prozvode koje je reklamirao Lens, zaradili milione isto kao i US Postal, odmah su okrenuli ćurak. 

Lens je postao persona non grate, najavljene su tužbe sa zahtevom da se novac koji je dobio od ugovora mora vratiti. Niko, ali ama baš niko od čelnika velikih Kompanija, zvaničnika tima US Postal ni od čelnika međunarodne biciklističke federacije nije postavio pitanje zašto je Armstrong odlučio da krene pogrešnim putem. Zašto je koristio nedozvoljena sredstva. Odgovor verovatno leži u činjenici da su ga upravo oni svojom politikom i željema da steknu milione naterali na to i ne samo njega. Kada je pobedio već pomenuti rak testisa i kada se vratio na stazu Armostrong je bio drugačija osoba. Momak koji je u dresu Kofidisa počeo da pravi vrhunsku karijeru (verovatno bez nedozvoljenih sredstava) jer to nikada nije dokazano, želeo je da se vrati na staze uspeha. Pri tome svestan da u svetu kojem se nalazi milosti nema. Podatak da je umesto podrške od čelnika Kofidisa dobio otkaz (pri tome mu nisu isplatili dva miliona evra koje su mu po ugovoru pripadala) kada je smrt vrebala i bila jako blizu, naučila ga je da mora da postane drugačiji, lošiji i to je uradio. Lens Armstrong je priiznao da je koristio nedozvoljena sredstva jer je to bio jedini način da ostane u trci sa konkurentima koji su takođe mahom koristili nedozvoljena sredstva. 

Postavlja se pitanje da li je moguće da su to svi radili samoinicijativno i da niko iz njihovih klubova koji inače zarađuju milione nije znao za tako nešto. Lavina je krenula 2006. godine kada je zbog korišćenja dopinga Amerikancu Flojdu Lendisu oduzeta titula sa Tura. Lendis je svojveremeno sarađivao sa Armstrongom u US Postal timu. Posle oduzimjanja titule, tvrdio je da je lično gledao kako Arsmtrong izima nedozvoljena sredstva. Ako je to tačno i ako je to znao Lendis onda su to znali i svi u US Postal

timu, u svim ostalim timovima kao i predstavnici međunarodne biciklističke federacije ali su zatvarali oči pred hrpom zelenih novčanica. A sada šta će biti sa sportistima koga je briga. Kada ih iskoristimo odbacićemo ih kao što je to uradio tim Kofidis kada je Armstrong bolovao od raka testisa. Svi koji su pomislili da je u pitanju slučajnost brzo su se razuverili. Naime, trostruki šampion Tura, posle odlaska Armstronga, Alberto Kontador, sarađivao sa Armstrongom u timu Discaveri, takođe koristio nedozvoljena sredstva pa mu je oduzeta jedna titula sa Tura. Kontador je u međuvremenu osvajao dva puta Điro i jednu Vueltu. Ponovo je krivac bio samo Kontador. 

Ako ne grešim, to bi praktično značalo da se sam krio od svih i dopingovao se, s obzirom da su čelnici njegovog tima bili šokirani kada je ova vest ugledala svetlost dana. Pored toga, u vreme dominacije Lensa Armstronga, zbog korišćenja nedozvoljenih sredstava supsnedovan je njegov glavni konkurent Jan Urlih koji je 1997. godine slavio na Turu. Posle toga je pet puta bio drugi iza Armstronga, kada je uspendovan. Međutim, Urlih se nije pojavio pred TV kamerama, usmesto toga poslao je dvomislenu poruku: 

-Sigurno neću krenuti Armstrongovim putem i govoriti pred milionskom publikom, čak i ako me neki ljudi budu pritiskali da to uradim, a možda čak i očekivali to od mene", rekao je Ulrih za nemački magazin Fokus. Postavlja se nekoliko pitanja ko to može da vrši pritisak na Urliha da prizna da se dopingovao. Dali je moguće da više od jedne decenije šampioni koriste nedozvoljena sredstva a da sa tim nisu upoznati čelnici timova čije su boje branili. Šta je sa međunarodnom biciklističkom organizacijom i sredstvima koji su ulagani za borbu protiv dopinga u tom periodu. 

Da li je moguće da su svi znali šta se dešava a da su ćutali o tome. Ili su Arnstrong, Urlih, Kontador i Lendis bili organizovana mafija koja se tajno dopingovala a da to niko ne zna. Pri tome prethodno spomenuti momci koji su krvarili na stazi, su bili za korak ispred antidoping agencije. Svaka čast, ali to jednostavno nije moguće. Nemoguće je da biciklisti i sportisti budu pametniji od čitavog tima stručnjaka, ukoliko uz sebe nisu imali drugi tim stručnjaka koji je za korak bio ispred rivala. Da li je neko postavio pitanje odgovornosti timova, koji su na leđima spoprtista zgrtali milione i milione dolara. Nije niko. Blago rečeno, vrhunsko licemerje na delu, a o tome dovoljno govore dešavanja posle priznanja Lensa Armstronga da se kao i svi koji se takmiče biciklizmom na vrhunskom niovu dopinguju. 

Nekadašnju sportsku ikonu Amerike vlada SAD će tužiti za povraćaj sponzorskog novca koji je dobijao dok je vozio za US Postal Service (1996. do 2004. godine) čiji je vlasnik američka vlada. Advokati Lensa Armstronga nisu uspeli da izdejstvuju kompromis, tako da će američka vlada na sudu tražiti vraćanje novca. Procenjuje se da je u US Postal Service, dok je Armstrong vozio za taj tim, uloženo više od 30 miliona dolara. -Pokušavali smo pošteno da rešimo ovaj slučaj, ali US Postal Service tvrdi da je pretrpeo štetu od ugovora sa Armstrongom iako istraživanja pokazuju da je ta kompanija sponzorisanjem Armstronga zaradila više od 100 miliona dolara - rekao je Armstrongov advokar Robert Luskin. Ipak, američka vlada u tužbi protiv Armstronga nije navela finansijsku štetu kao razlog za pokretanje postupka. Jedini razlog koji je američka vlada navela kao razlog za tužbu jeste taj što je Armstrong „prevario naciju". Kako je ovo moguće. Lens je prevario naciju, Lendis takođe, Kontador isto a US Postal nije.

Da nije smešno bilo bi strašno. Da ne bude zabune, Armstrong jeste kriv što je koristio nedozvoljena sredstva. Ne opravdava ga ni to što su ga koristili svi. Tačno je da je zaradio milione, ali s druge strane u borbi sa timom koji je vlasništvo Vlade SAD-a, se postavlja pitanje da li je mogao i smeo da kaže ne. Doduše, u jednom trenutku je pokrenut postupak protiv US Postal tima u vezi sa optužbama da su organivano dopingovali svoje bicikliste, ali nisu postojali dokazi koji bi potkrepili tužbe protiv US Postala . Istovremeno, Američki mediji, pre svih „Njujork tajms“, tvrde da će Armstrong biti spreman da svedoči protiv visokih funkcionera Svetske biciklističke unije (UCI), koji su mu pomogli da godinama prikriva dokaze o dopingu.U zamjenu za svedočenje, Armstrongu bi, navodno, bilo vraćeno pet titula od sedam osvojenih na „Tur d’ Fransu“. Vlada SAD i US Postal tim nisu krivi naravno. 

Iza Armstronga je brak sa bivšom manekenkom Kristin Ričard, sa kojom je bio vjenčan četiri godine. Razveli su se 2001. godine, a imaju sina i ćerke bliznakinje.Veza sa čuvenom kantri pjevačicom Šeril Krou trajala je tri godine, a završila se par mjeseci nakon vjeridbe, 2006. godine. Sada je u vezi sa Anom Hansen, sa kojom ima dvoje djece, a žive u njegovom rodnom Ostinu u Teksasu. Doping je bez ikakve sumnje rak rana u svetu biciklizma. Odgovornost snose svi. Od spiortista koji su u želji da ostanu u vrhu pristajali na sve, preko čelnika timova i međunardne biciklističke organizacije, koji su sve znali a ćutali su jer se novac slivao kao iz slavine, do Vlada pojedinih zemalja koje takođe nisu želeli da diraju učesnike u doping skandalu jer su naravno imali korist od svega toga. Međutim, za razuliku od svih njih koji se sada bore na sudovima, međusobno optužuju i uglavnom peru ruke od svega, s obzirom da šou mora da se nastavi, najgore je prošao legendarni Marko Pantani, popularni Pirat pobednik Tura iz 1998. godine, samo godinu dana pre početka dominacije Lensa Armstronga, koji je iste godine slavio i na Điru. Legendarni Pirat koji je pažnju privlačio sjajnom vožnjom i izgledom, suspendovan je zbog korišćenja nedozvoljenih sredstava. U februaru 2004. godine glavna vest svih medija na planeti je glasila – Pantani, popularni Pirat, legenda biciklizma, izvršio samoubistvo u sobici motela u Riminiju, gradu gde je i rođen.

Reci ne, ako smeš!