Euforija ne jenjava iako je Mondijal završen u
nedelju. Ljubitelji fudbala sabiraju utiske svega viđenog u Brazilu, a bilo je
svega i svačega. Nemačka je i dalje na nogama. Tradicionalno vredna nacija je
dala sebi oduška. Posle finala, više od 700 hiljada ljudi je izašlo na ulice
Berlina kako bi proslavilo četvrtu titulu šampiona sveta. Očekuje se i
spektakularan doček pulena Joakima Leva. U međuvremenu, svi portali su objavili
ludu atmosferu iz svlačionice šamiona sveta. Ni fudbaleri nisu gadljivi na popularne
selfi fotografije, mada je to uglavnom omiljena zabava pevačica, glumica i
straleta (šta god to bilo). Dodatnu „lepotu“ daje činjenica da su ovoga puta sa
fudbalerima radost podelili predsednik Joakim Gauk i kancelarka Angela Merkel. Prethodno
spomenuta kancelarka nije imala baš mnogo vremena za rodost jer je u
međuvremenu stigla u Dubrovnik na sastanak sa predsednicima iz našeg regiona.
Došla da nam svima zajedno objasni kako se igra fudbal i šta treba da uradimo
pa da svi 2018. godine učestvujemo na Mondijalu u Moskvi, a ne samo Hrvatska i Bosna i Hercegovina. 
Nas
predstavlja Tomislav Nikolić pa sa nestrpljenjem očekujemo vesti o produktivnom
i kvalitetnom razgovoru, koji će u bliskoj budućnosti doneti ogroman napredak
regiona kojeg Nemačka, kao i sve ostale zemlje EU vide kao svoj sastavni deo.
Kada? Pa brzo, relativno brzo. Tamo neke 2030. do 2040. godine, ako i tada.
Ipak, najvažnije je da ne odustajemo, da budemo uporni, radni i vredni, da
slučajno ne naljutimo „drugare“ iz Nemačke i EU.
Novinare je istovremeno zanimalo, kako Tomas
Miler reaguje na činjenicu da nije dobio zlatnu loptu.
-To me ne zanima. Uzeo sam ono što sam hteo.
Mi smo šampioni sveta, rekao je Miler uz nekoliko sočnih psovki, tako da
sumnjam da mu je baš svejedno.
Pored titule, dodatni razlog za radost je 25
miliona evra koliko je dobio fudbalski Savez Nemačke, odnosno 300 hiljada evra
koliko su dobili fudbaleri. Svaki ponaosob. Taman lepo, da imaju koji dinar da
im se nađe za mini odmor koji će imati pre početka nove sezone.
Međutim, najvažnija vest je da su Nemci
krenuli iz Brazila sa stilom. Šest meseci pre početka Mondijala, čelnici Saveza
su zauzeli stav da ni jedan objekat ne odgovara potrebama reprezentacije.
Brzinom munje je uz odobrenje vlasti u Brazilu sagrađen velelepni kompleks sa
hotelom, zdravstenim centrom, fudbalskim terenom, putem. Pored toga ni jedan
Nemac nije radio na izgradnji ovog kompleksa, iako su investirali u kompletnu
izgradnju. Pre polaska, Nemci su odlučili da sve izgrađeno ostave kao donaciju
lokalnom stanovništu u Baiji. Uz dodatak od 10 hiljada evra za kupovinu
ambulatnih kola. Nešto se razmišljam, pa to kod nas ne bi bilo urađeno nikada,
a ne za šest meseci. Dok bi se pronašla zemlja, dok bi se dobile sve dozvole za
gradnju, dok bi se našli izvođači, pa to bi trajalo ko izgradnja Koridora 10,
ako ne i duže. Doček u Berlinu ispred Brandenburše kapije,
kao iz snova. Procenjeno je da je više od milion ljudi došlo da sačeka i
pozdravi vladare planete u naredne četiri godine.
Kući su stigli i Argentinci. Više od 50
hiljada navijača je izašlo da ih pozdravi u Buenos Airesu. Međutim, ni to nije
moglo da vrati osmeh na lice „gaučosima“. Kako javljaju mediji Mesi je bez
grimase na licu (ko da on nekada pravi bilo kakvu grimasu) prošao kroz špalir,
dok je Maskerano kroz zube uspeo da se zahvali na dočeku uz konstataciju da je
verovao da će biti drugačiji.
I dok jedni vidaju rane a drugi slave, čelnici
Adidasa zadovoljno trljaju ruke. Ne samo da trljaju ruke, nego su 24 sata po
završetku velikog finala krenuli u ofanzivu. Podsećanja radi, Adidasu je praktično
bilo svejedno ko će da se popne na tron, jer su i Nemačka i Argentina igrali u
njihovoj opremi. Bilo im je potpuno svejedno ko će dobiti zlatnu loptu jer su
promoteri u sjajnoj reklami All in or nothing, Miler i Mesi.
Pre finala, sa
berze je javljeno da su akcije ove Kompanije skočile za 3 odsto. Verovatno ste
pomislili da su su čelnici Adidasa zadovoljili ostvarenim, ali gdrno ste se
prevarili. To jednostavno ne funkcioniše tako na tržištu. Kao ajkule koje osete
krv, ljudi iz Adidasa su krenuli u napad. Nike, koji se na Mondijalu zadovoljio
trećim i četvrtim mestom, ni u snu nije očekivao da nokaut tek sledi. Samo
mesec dana posle promocije novog dresa Mančester junajteda, sa kojim je Nike
sarađivao punih deset godina, čelnici Junajteda su objavili da su dogovorili
saradnju sa Aididasom od 2015. godine na period od deset godina. Vrednost
ugovora, sitnica – 940 miliona evra, odnosno dvostruko više u odnosu na ono što
su „đavoli“ dobijali od Kompanije Nike. Uveren sam da se tu borba za svetsko
tržište ne završava, naprotiv. Istovremeno, Adidas je na tržite odmah posle
finala lansirao novi dres nemačke reprezentacije sa četiri zvezdice. Cena je
bila 85 evra, a sve što je napravljeno je rasprodato za nekoliko sati. Stiglo
je i obaveštenje da je proizvodnja novog kontigenta (u Kini naravno), u toku. E
sada, uveren sam da je Adidas napravio i nove dresove Argentine sa tri
zvezdice. Što bi rekao naš narod, neće da se baci. Neka stoje negde u šteku do
Moskve 2018. godine. Za razliku od Suareza koji je prelazak iz Liverpul i
Barsu, objasni velikom željom da živi sa porodicom njegove žene, a ne zbog 90
miliona evra. Zvaničnici Mančestera su bili iskreni. Kažu, lepo je bilo sa
Kompanijom Nike dok je trajalo, ali jednostavno nisu mogli da odole ponudi
Adidasa. Iskreno, nema šta.
Mondijal je završen, a ostala je dilema, šta
je važnije: gledanje Mondijala ili seks. S obzirom da su mišljenja oprečna,
pažljivo sam propratio anketu koju je na uzorku od 15 hiljada muških osoba
uradila online agencija za upoznavalje ljudi „Ashley Madison“. Pobedio je
fudbal i to sa 72 odsto u odnosu na 28 odsto glasova. Oglasio se i portparol
prethodno spomenute online stranice Noel Biderman, koji je izjavio da je tokom
Mondijala naglao porastao broj ženskih osoba koje su posećivale njihov sajt. 
I taman kada sam planirao da završim ovaj
tekst i posle Mondijala se okrenem početku nove sezone naših klubova (Partizan
počinje kvalifikacije u Ligi šampiona protiv Toršavna, biće to teško za gledati
posle Mondijala) kada stiže vest da je Ognjen Koroman osuđen na četiri meseca
zatvora, godinu dana uslovno. Šta je uradio? Da nije dilovao drogu deci ispred
osnovne ili srednje škole, da nije opljačkao nekoga na ulici, ili ti ne daj bože učestvovao u nekoj od
spornih privatizacija Ne. Osuđen je zbog udaranja igrača Hajduka iz Kule Dukića,
u tunelu stadiona Marakana. Verovali ili ne to se desilo 2009. godine. Pet
godina kasnije stiže kazna, uz obrazloženje da će ukoliko ponovi sličan
incident Koroman morati da služi kaznu od četiri meseca. Da čovek ne poveruje.
Slika i prilika našeg pravosuđa.
Pet godina se čeka na banalnu presudu, za tuču
u tunelu. A onda kada EU saopšti da nam je pravosuđe na nivou banana država mi
se čudimo i pitamo kako. Ili još gore, ministar pravosuđa Selaković nas uverava
da razloga za brigu nema jer su kako kaže sve zemlje koje su išle ka EU imale
slične probleme.
Нема коментара:
Постави коментар