Srbija je bankrotirala!

Srbija je bankrotirala. Niko nam to nije još uvek saopštio ali brzo će. Opčinjen uspesima naših košarkaša u Španiji, naših strelaca na Svetskom prvenstvu, isto u Španiji, Davora Štefaneka na Svetskom prvenstvu u rvanju, a istovremeno tužan zbog neuspeha naših odbojkaša na planetarnoj smotri, promakla mi je ekonomska situacija u Srbiji. Bolje reći, nisam je pratio jer sam našao utehu za sve probleme. Kao po običaju nadu i razlog da verujemo u bolje sutra davali su nam sportisti. Iz Vlade nas ubeđuju da se bore kao lavovi da nas spasu. Međutim, ukoliko država dođe u situaciju da udara po penzijama, da smanjuje plate zaposlenima, da briše minuli rad, što nikada niko nije uradio, da otpušta radnike, jasno je gde se nalazimo. Doček košarkaša je bio spektakularan. A dan kasnije sam shvatio da od svih reprezentacija na šampionatu, jedino smo mi imali na dresu pored grba, stranog sponozora „Suisse Gas“ iz Švajcarske. Pa šta? Reći će mnogi. Procenili ljudi da ćemo ostvariti uspeh pa investirali u našu selekciju. 

Na žalost nije to u pitanju. Sale Đorđević je kao trener Milana i organizator Beogradskog maratona, imao priliku da upozna i postane prijatelj sa vlasnikom Kompanije, Đanlukom Borelijem, koji sponzoriše Fudbalski kluba Milan i legendarnu biciklističku trku Điro D' Italija. Prijatelji se međusobno pomažu kada je teško, pa je Boreli odlučio da pomogne. Sreća prati hrabre, nekada. Srbija je stigla do srebra, a Kompanija „Suisse Gas“ do promocije o kakvoj nije ni sanjala. Uveren sam u to. Od domaćih Kompanija, pomogla je Komercijalna banka i „MK Group“ biznismena iz Vrbasa. I ova pomoć je obezbeđenja direktnim vezama Saleta Đorđevića sa Miodragom Kostićem. Drago mi je što je moj Vrbašanin pomogao. Mogu da ga napadaju sa svih strana, ali sve firme koje je privatizovao Kostić rade. I to dobro! Pored toga, Kostića i njegove grupe nije bilo na dresovima državnog tima. Jedino mi je sada žao što Đorđević nije odlučio da odigra finale, ubaci Amerima 41 poen kao Litvancima u finalu Evropskog prvenstva 1995. godine, osvoji zlato, a onda se zahvali svima na podršci. Da čovek ne poveruje. Razmišljam, da li su i ostali selektori imali sličnih problema. Uveren sam da nisu!

Ne mogu da prihvatim pisanje tabloidnih medija da je pomoć države, državnih i javnih preduzeća izostala zbog toga što je na čelu Saveza, Dragan Đilas. To bi stvarno bilo strašno, rekao bih nezamislivo. Pa da li je moguće da pomoć reprezentaciji Srbije u košarci izostane zbog različitih političkih mišljenja, interesa i stavova. Na svu sreću, bolje reći na našu veliku žalost, nije tako. Pomoć ne dobijaju ni ostali uspešni sportisti. Svaki dan možemo da čitamo apele za pomoć ljudi koji brane ugled Srbije na najbolji mogući način širom planete. Ali, avaj. Pomoći nema i kako sada stvari stoje neće je ni biti. Zašto? Zato što smo bankrotirali ali nam to još uvek nisu rekli. Svaki dan čitam o investicijama u Srbiji, o interesovanju stranaca, a jedina prava investicija je ulaganje „Suisse Gas“ iz Švajcarske!!! Hrvati su kao generalnog sponzora imali Hrvatsku elektroprivredu, a Slovenci kablovskog operatera Telemač. Blago njima, a i oni se žale da žive loše. E moji Hrvati i Slovenci, ne znate vi šta je loše!

Dok čekamo da nam neko saopšti da je država bankorirala u Beograd stiže Totenhem, na megdan Partizanu u prvom kolu ligaškog dela Lige Evrope. Pročitao sam da je procenjena  vrednost tima iz Londona oko 230 miliona evra. Pomislio sam da bi bilo dobro da ih sve kidnapujemo pa tražimo otkup, pa uložimo u naše sportiste za Olimpijske igre u Brazilu, ali nismo mi takvi. Nismo mi teroristi. Tako nas samo predstavljaju u svetu. Mi jedino možemo da pokušamo da ih nekako nadmudrimo na terenu. Kako? Stvarno ne znam. Iskreno, ostao bih u pozitvnom šoku ako crno – beli ne budu poraženi. I to ubedljivo. Sada bih potpisao da rezultat bude 0:0. Sada će mnogi reći da mračim, ali naš fudbal je u tolikom problemu da je svaki pozitivan rezultat na evropskim terenima, koji su jedino merodavni, ravan podvigu. Podatak da je predsednik kluba Dragan Đurić, dan uoči utakmice odlučio da isplati neku crkavicu zaposlenima na stadionu i na taj način spreči štrajk, na najbolji mogući način ilustruje gde je Partizan, gde je srpski fudbal, a gde je Totenhem sa svojih 230 miliona.

Kada smo već kod Totenhema i Veliki Britanije, pade mi na pamet referendum u otcepljenju Škotske. Hoće li Velika Britanija, ostati velika ili neće. Sa jedne strane je Šon Koneri, legendarni glumac (za otcepljenje), sa druge Mik Džeger frontmen Rolingstonsa i  Džej Kej Rouling autorka bestselera o Hariju Poteru (za Uniju). Nisam opredeljen. Mada čitajući dešavanja na Ostrvu, veleo bih da Velika Britanija, iako nas je ostavila na cedilu u poslednjih nekoliko decenija, ostane Velika! Dosta je brate mili secesionizma, daj malo da se ujedinjujemo, kriza je velika i teška!