Devojke su ponos Srbije!

Uobičajeno nedeljno prepodne, kako to rekoše neki novinari tokom trajanja „Parade ponosa“ je završeno mnogo bolje nego što sam mogao i da sanjam. Za većinu nas, koji su pretkle dve decenije proveli u Beogradu, nedeljno prepodne se i može okarakterisati kao uobičajeno jer su borna kola i do zuba naoružani pripadnici žandarmerije na žalost postali deo našeg folklora. Na kraju, srećan što se nisu desile nemile scene iz prethodnih godina i što smo konačno omogućili „legendarnu Paradu“, okrenuo sam se dešavanjima koje naš narod čine srećnim i ponosnim. Naravno da su u pitanju sportisti. Ovoga puta, košarkašice i obojkašice.

Posle 12 sušnih godina stigli smo na Svetsko prvenstvo u košarci. Naravno, da smo na papiru miljama daleko od uloge favorita i konkurenta za medalju. Ali posle duela sa Angolom i SAD, jasno je da devojke koje vodi Marina Maljković nikome neće istaći belu zastavu, dok ih na parketu ne uveri da je stvarno bolji od njih. Angolu smo pregazili, a protiv Amerikanki, koje već decenijama dominiraju planetom, prikazali igru za ponos i neizmernu sreću. Uspeli smo da pariramo do početka poslednje deonice, kada su velika želja, umor i fizička dominacija Amerikanki došle do izražaja. Plasman u drugi krug je obezbeđen, a posle duela sa Kinom, saznaćemo ko nam je rival u osmini finala. Nama je iskreno svejedno, ali postavlja se pitanje da li je posle prikazanog u duelu sa SAD, svejedno selekcijama kojima preti duel sa nama. Idemo devojke, vi ste već sada opravdali očekivanja ljubitelja košarke u Srbiji. Na početku ste zacrtale cilj – plasman u Rio. Sudeći po prikazanom Brazil je bliži nego što se mnogima čini. Ja vas vidim u zemlji kafe, sambe i karnevala.

Isto važi i za odbojkašice. Redom su padale Turska, Bugarska, Kamerun, Kanada a onda je stigao derbi i okršaj sa Brazilom. Bio je to meč za istinske zaljubljenike u sport. Atomska obojka, borba za svaku loptu na terenu, poeni za koje su devojke dobijale ovacije na otvorenoj sceni. Nijanse su odlučivale, a one su ovog puta bile na strani strašnog Brazila, najvećeg favorita na šampionatu. Nama slede dueli sa Holandijom, SAD i Rusijom. Biće stravično teško izboriti se za jedno od tri mesta koje vode u treću rundu takmičenja. Srbija je uz Vas. Pokazali ste da imate srce u junaka. Samo vam malo sreće nedostaje, a sreća će valjda biti na vašoj strani, jer bi trebalo da prati hrabre.

I tako ponosan na naše košarkašice i odbojkašice, otišao sam na spavanje. Jutro je već bilo „uobičajeno“. Trebalo je da donesem odluku da li sam za to da me rebnu 30% od plate ili da narednih nekoliko meseci živim od minimalca. Na moju i na žalost zaposlenih u Srbiji, danas je slobodan dan na oba šampionata. 

Izdržite prijatelji do sutra!!!!