Rama kao Madona

Psihološki rat se nastavlja. Premijer Albanije, Edi Rama ( na slici sa nama "omiljenim" Tonijem Blerom) je krajnje ozbiljno shvatio zadatak koji je dobio od prijatelja sa Zapada. Prvi deo plana je odradio gotovo besprekorno. Teroristička akcija na stadionu Partizana je uspela. Dron sa zastavom velike Albanije je poleteo, ali efekat nije bio u skladu sa očekivanjima. Jeste bilo incidenata na stadionu, jesu navijači uleteli na teren. Došlo je i do fizičkog kontakta. Ali primarni cilj, da se izazove krvoproliće i žestoki okršaji na svim teritorijama na kojima žive Albanci, pre svega na Kosovu u Bujanovcu, Medveđi i Preševu, a sve u cilju skretanja pažnje sa dolaska Vladimira Putina u Srbiju nisu urodili plodom. Mi smo odreagovali prilično pomirljivo. U nastojanju da balansiramo na tankoj žici između Rusije i Zapada, izdejstvovali smo odalaganje posete već pomenutog Edi Rama Beogradu, koja je bila zakazana za 22. oktobar. Pod žestokim pritiskom Zapada, lopta je spuštena na zemlju i dogovoreno je da Rama ipak dođe u Srbiju 10. novembra, a sve u cilju unapređenja odnosa i u cilju normalizacije odnosa u regionu. Naši političari u saradnji sa medijima počeli su da rade na smanjivanju nacionalnog naboja. Pozivaju nas da pokažemo da smo iznad pokušaja da se ponizimo, da budemo vrhunski tolerantne osobe i da ipak dozvolimo da Rama dođe u Beograd. Mada se mi tu mnogo i ne pitamo.

Verovalo se da vreme leči rane i da će do 10. novembra dosta toga sa utakmice Srbija – Albanija izbledeti. Ali Rama ne odustaje. Uvek nasmejani premijer Albanije, koji se deklariše kao pacifista, kao proevropska ličnost, kao čovek koji želi boljitak građanima Albanije i svim građanima u regionu, odlučio je da pošalje listu želja uoči dolaska u Beograd. Kao da je u pitanju frontmen Roling Stounsa ili Madona. Rama između ostalog očekuje da od gradonačelnika Beograda simbolično dobije „ ključ prestonice“ što znači da bi Rama postao počasni građanin Beograda, a da zatim organizuje javni skup u Preševu. Ja predlažem da mu kao znak dobrodošlice ponudimo da se dobrovoljno odreknemo bodova sa utakmice Srbija – Albanija. Da preuzmemu svu krivicu na sebe, da zatražimo od UEFA da nas izbace iz kvalifikacija a da šest bodova dodele Albaniji, pa da lepo odu na smotru najboljih selekcija Starog kontinenta. Naravno da se podrazumeva da ćemo potpisati neki sporazum kojim garantujemo da ćemo svi onako iskreno od srca navijati za Albance u Francuskoj. Posete na ovom niovu se organizuju drugačije. Domaćin (Srbija) dostavlja protokol o poseti gostu (Albanija). Ako se to ne sviđa gostu ne mora da dođe. Neka sedi kući!!! Druga je priča kada dolazi Madona, e onda onda postavlja uslove a mi letimo da joj ispunimo sve želje jer Madona je Madona.

Albanci su kao i obično jedinstveni. Disonantnih tonova nema. Angažovana je i čitava plejada lobista koji nastoje da izdejstvuju što bolju poziciju za Albaniju pred odluku UEFA. Verovao sam da ćemo i mi biti jedinstevni i odlučni, ali sam se po ko zna koji put grdno prevario. Trenutno je ključno pitanje u Srbiji da se ustanovi da li krivicu za propuste u organizaciji na utakmici Srbija – Albanija,  snosi policija ili FSS. Loptica se prebacuje sa jednog na drugi kraj terena, a suština je da krivicu snose i jedni i drugi. U kom procentu, to stvarno nije bitno u ovom trenutku. 

Ono što je bitno je da sutra u Beograd stiže Bešiktaš na megdan Partizanu u Ligi Evrope, sa sve navijačima. Stadion Partizana je već dva puta u kratkom vremenu bio u centru pažnje: Srbija – Albanija, Partizan – Crvena zvezda. Bilo bi jako dobro da se ovoga puta dobro organizijumo i da ne dozvolimo da se i posle ovog duela više priča o dešavanjima na tribinama i oko njih nego na terenu. UEFA strpljivo čeka sa donošenjem odluke, a oči istih tih ljudi iz UEFA će biti uprte ka Beogradu.

Pamet u glavu!