Resetovanje!

Proslavili smo pobedu nad fašizmom baš lepo. Vojna parada, dolazak Vladimira Putina, svečanost i muzičko – glumački perfomans u „Sava centru“. Sve što se dešavalo, uključujući i teroristički akt na utakmici Srbija – Albanija, kao da je konačno probudilo delić nacionalnog ponosa. Posle dugog niza godina nismo pristali na uslove i pritiske sa Zapada. Svesni šta je bio cilj Albanaca sa dronom koji je nosio zastavu velike Albanije, doneli smo odluku da ne dozvolimo premijeru Albanije, Edi Ramu da 22. oktobra dođe u zakazanu posetu našoj zemlji. Verovatno su grešku shvatili i ljudi sa Zapada, pa je preko noći pritisak smanjen, a lopta spuštena na zemlju. Oglasili su se premijer Vučić i premijer Rama koji je sa svojim timom odradio posao u skladu sa zahtevom. Složili su se da treba nastaviti sa radom na unapređenju diplomatskih odnosa ali ne sada. Poseta je odložena do 10. novembra. Do tada, će biti doneta odluka i izrečene kazne za sve što se dešavalo na stadionu Partizana, a veruje se da će do tada biti smanjene tenzije koje su se rabuktale preko noći. Iskreno, smatram da tenzije mogu samo da se maskiraju. Kako unaprediti odnose sa zemljom koja od završetka Drugog svetskog rata mašta o obnavljanju velike Albanije, o ideju da svi Albanci žive u jednoj zemlji. Kako unaprediti odnose sa zemljom koja je spremna da fudbalsku utakmicu iskoristi za teroristički akt koji je  mogao veoma lako da dovede do krvoprolića kako na stadionu, tako i širom regiona u kojem koegzisiraju Albanci i građani druge nacionalnosti. I dalje smatram da je premijeru Albanije trebalo jasno i nedvosmisleno poručiti da nije dobro došao u zemlju koju Albanija ne voli. Da građani poznati kao sjajni domaćini, a koje Albanci pogdrno nazivaju Škije (kako sam uspeo da saznam to znači svinje), ne žele da vide Edi Rama u Beogradu. Iskreno, u početku mi je ideja o resetovanju odnosa sa Albanijom delovala kao dobra, ali posle svega viđenog na stadionu Partizana, promenio sam mišljenje kao i većina građana Srbije.

U sklopu svih dešavanja u proteklih desetak dana (vojna parada, dolazak Putina, Srbija – Albanija, Partizan – Crvena zvezda, slikanje sa peharom Lige šampiona u centru Beograda), stadion Partizan se sa sve novom travom pokazao kao mesto za izbegavanje. Par dana posle utakmice Srbija – Albanija, na teren su istrčali večiti rivali. Pre ovog duela pročitao sam apel navijačima da se ujedine, da se međusobno ne napadaju, da pokažu veličinu, baš zbog incidenata protiv Albanije. Iskreno, poverovao sam da je nešto tako moguće. Utopista ostaje utopista. Šibanje u tunelu, tuča na tribinama, bakljada „Delija“, dve bakljade „Grobara“. Utakmica je prekidana tri puta po desetak minuta. Uveren sam da bi najbolji sudija Srbije Milorad Mažić sigurno prekinuo utakmicu, da nije želeo da je privede kraju po svaku cenu i na taj način sačuva ugled naše zemlje uoči donošenje odluke od strane UEFA o utakmici Srbija – Albanija. Mažić je briljirao, ali policija nije. Ljudi moji šta se dešava sa organima reda u Srbiji. Teroristi nam lansiraju dron sa zastavom velike Albanije, navijači posle toga gotovo bez problema uleću na teren. Par dana kasnije niko nije uleteo na teren, ali je na stadion unet gotovo kontejner pirotehnike i zapaljivih sredstava. Sva sreća te se niko nije setio suzavca pa da se svi lepo isplačemo što od muke, što od suzavca. S druge strane, Milorad Mažić je spakovao kofere i krenuo put Atine gde će deliti pravdu na meču Lige šampiona između Olimpijakosa i Juventusa. Da se čovek malo odmori!

E ljudi moji kada se nisam šlogirao večeras nikada neću. Vest stiže iz Japana. Ministarke pravde Macušima i privrede Obući, podnele su nepozive ostavke. Pojavile su se pred kamerama i javno se pokajale zbog greha koje su napravile. Obući je tokom izborne kampanje delila lepeze sa svojim likom, a Macušima je kupovala kozmetiku iz budžetskih para. Pred kamerama se pojavio i premijer Abe. Pokunjen i tužan, tražio je oproštaj od nacije zbog greške koju je napravio prilikom formiranja vlade. Trebalo mi je par minuta da se dozovem. Pa šta je bre sa Japancima. Kakve lepeze i kozmetika, kakvi bakrači. Kod nas se niko nikada nije pokajao, a sada udaraju po platama i penzijama da Srbija ne bi doživela bankrot!