Utopisti i mazohisti!

Startovali smo u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u fudbalu. Kako? Sjajno! Remizirali smo u gostima sa Jermenijom – 1:1. Otišli smo u Jerevan kao veliki favoriti. Stizala su obećanja o novom startu, o pobedi koja će nam dati vetar u leđa, koja će biti pozivnica navijačima da u velikom broju dođu na predstojeći duel sa Albanijom u Beogradu. Posle svega viđenog, možemo da se lupamo nogama u guzicu što smo uspeli da se dokopamo jednog boda u delu sa selekcijom za koju nije igralo pet standardnih reprezentativaca. Kako se zovu? Nemam pojma, kao ni većina ljubitelja fudbala u Evropi. Naše znaju svi, ali šta to vredi, kada oni jedno igraju u klubovima, a drugo (čitaj ništa) u reprezentaciji.

Već sada je jasno da će ove kvalifikcije biti teške za praćenje. Predlažem RTS-u da pre svake utakmice ide neka od sledećih najava, ne preporučuje se: ljudima koji vole dobar fudbal, ljudima koji veruju da će naša selekcija konačno početi da prikazuje dobre partije, ljudima koji su skloni nerviranju. Može i drugačije: samo za mazohiste! U svakom slučaju preporučujem da ne počinjete da gledate utakmice našeg državnog tima bez piva. Ovo piće ima malu količnu alkohola u sebi, ima malo i vitamina B. Taman kako treba da se malo umrtvite i smirite. Ako imate dilemu koje pivo da uzmete, kupite Lav. Zašto? Pa ljudi su se baš potrudili i napravili reklamu koja je stvarno odlična (vidi link).

https://www.youtube.com/watch?v=Y4hrSLNohcY

Nas četvoro utopista ili mazohista, smo počeli da gledamo utakmicu pokušavajući da našim igračima pošaljemo pozitivnu energiju. U nadi da ćemo konačno uspeti da gledamo Srbiju na nekom velikom takmičenju. Taktika koju je postavio Dik Advokat nas je oduševila. Jermenija se brani sa 11 igrača, a mi napadamo sa jednim. Oko našeg Đorđevića je u svakom trenutku bilo po pet defanzivaca domaćeg tima. I pored toga, uspeli smo da napravimo dve prilike. Promašili su Tošić i Ivanović.

-E dobro. Ajde ljudi lepo da se pripremimo da će ova utakmica biti završena 0:0. To je po mom mišljenju najbolje. Što pre shvatimo da nećemo pobediti biće nam lakše. Posle se nećemo nervirati – reče jedan od drugara.

Ne maleriši, povikasmo mi ostali.

Počelo je drugo poluvreme. Imamo više loptu u nogama, ali se ne krećemo. Svi igrači stoje na terenu i čekaju da se nešto desi. Jermeni mirni disciplinovani. Brane se ljudi. Oni žele bod. Međutim, mi Srbi smo poznati i kao dobri domaćini i kao dobri gosti. U skladu sa našim načinom ponašanja odlučili smo da Jermenima poklonimo gol – 1:0. Kamera prikazuje predsednika Jermenije i našeg predsednika Tomislava Nikolića. Ponašaju se diplomatski, bez emocija.

-Ako se završi rezultatom 1:0, kunem se da neću pogledati više ni jednu utakmicu u kvalifikacijama. Pa šta meni ovo treba. Bolje da sam gledao polufinale ženske odbojke, nego što se nerviram po ko zna koji put – obećao sam naglas.

Nedugo zatim, penal za Jermeniju.

-Evo brate. Sad si miran. Kad nam tresnu i drugi gol, možem da gledaš i ostale utakmice. Neće biti 1:0 – našalio se jedan od drugara.

-Stojković brani! Stojković interveniše i drugi put, bravo Vladmire u delirijumu je komentator RTS-a.

-E baš mi je drago što nije morao da interveniše i treći put. Alo bre, pa ovo nije normalno. Ovi naši stoje i gledaju šta se dešava umesto da pritrče i pomognu Stojkoviću. Dugo nisam video nešto ovako – reče jedan od drugara.

Mazohisti, ostaju mazohisti. Nastavljamo da gledamo i navijamo sve jače i jače. Advokat nastavlja da nas oduševljeva. Gubimo 1:0, a on umesto Đorđevića, uvodi Lazovića. Pa „zemljače“ mi jurimo rezultat. Ubaci sve napadače koje imaš. Naredi presing, naredi ofanzivu. Kao da nas je čuo. Ubacio je Mitrovića. Vreme ističe, grickamo nokte i cirkamo pivo. Peta Lazovića, Tošić – 1:1.

-Ajde bre. Imamo još pet minuta – povikasmo u glas.

-Mora da bude bar još jedna šansa – malerišemo u glas.

Izmalerisali smo dobro. Ivanović sam kao duh u 90+5, ali se okliznuo. Kraj utakmice. Atmosfera za nevericu. Jermeni autsajderi na papiru, bez pet standardnih igrača tužni a hteli su bod, a mi srećni kao mala deca sa sve zvučnim imenima u timu što nismo doživeli debakl.

Sledi duel sa Albanijom, koja je u prva dva kola pobedila Portugal 1:0 i odigrala nerešeno sa Danskom 1:1. Koje favorit? O bože glupog li pitanja. Pa naravno mi! Mi smo uvek favoriti, a velika takmičenja pratimo pored malih ekrana. Ko je kriv za neuspeh. Pa mi navijači, bar sam ja tako shvatio izjavu Aleksandra Kolarova:

-Nikada nismo imali podršku. Naš narod želi da se ovako nešto desi, pa da za kompjuterom piše komentare, vređa i leči frustracije. (vidi link)

http://mondo.rs/a735470/Sport/Fudbal/Kolarov-zestoko-po-navijacima-Srbije.html

Aleksandre mi smo navijali iz sve snage. Nervirali se i davali Vam punu podršku i šta sad. Hoćete da Vas hvalimo što ste na volšeban način ostali neporaženi u Jermeniji!