Trenutak dokolice na poslu bio je dovoljan da
se uključi mašina za povratak u prošlost. Razmišljajući šta bi mogli da slušamo
od muzike, kako bi napravili ugodnu i prijatnu atmosferu za rad, dok smo pili
prvu jutarnju kafu, krenuli smo od kultne grupe „Zabranjeno pušenje“. Ređali su
se stari dobri hitovi uz koje su odrastale generacije i gereneracije u staroj
Jugoslaviji: „Pišonja i Žuga“, „Guzonjin sin“, „Dan republike“, „Na straži
pored Prizrena“. Nedugo zatim iz
beoemskog Sarajeva, prebacili smo se u Zagreb, na koncert takođe kultne grupe
„Prljavo kazalište“. Počeli smo od sada već legendarnog koncerta iz 1989.
godine na Trgu Bana Jelačića na kome se okupilo više od 100 hiljada ljudi i
koji je po mišljenju mnogih bio najava svih strahota koje su nam se kasnije
dešavale. Pesma je „Mojoj majci“. Iskreno meni jedna od najdražih koju sam
ikada čuo. Bila i ostala. (vidi link). 
Nada onih koji su od srca voleli staru
Jugoslaviju da će ostati cela i da ćemo uspeti da nastavimo sa normalnim
životima, rušila se kao kula od karata. Iz dana u dan. A sve u režiji
političara koji su očajnički želeli da posle Tita postanu Tito. Kao klinac
nisam mnogo pratio politiku ali jesam sport i to fanatično. Tu su udarci bili
najjači. Prvo je prekinuta utakmica Dinamo – Crvena zvezda, a nešto kasnije
Hajduk – Partizan. Bila je to velika četvorka jugoslovenskog fudbala. Tada smo
imali razloga da se ponosimo na naš klupski fudbal, a sada uglavnom
doživljavamo krah za krahom, stres za stresom. Srce mi se cepalo kao i svim
mojim drugarima koji nisu bili politički obojeni, niti su bili vaspitani da
razmišljaju na taj način posle utakmica u Zagrebu i Splitu (vidi linkove).
Kao nepopravljivi optimisti (čitaj utopisti)
verovali smo da će sve što se dešavalo na stadionima pasti u zaborav. Nadu nam
je ulivala naša fudbalska reprezentacije koja je otputovala na Svetsko
prvenstvo u Italiju. Jaki kao zemlja, sa iskusnim Ivicom Osimom na klupi stigli
smo do četvrtfinala gde nas je posle mnogo sreće prilikom izvođenja penala
eliminisala Argentina (vidi link). 
Imali smo reprezentaciju koja bi da je ostala
na okupu sigurno osvojila neko ako ne i više velikih takmičenja. Uz iskusne
vukove, stasavala je generacija koja je bila šampion planete za igrače do 20
godine u Čileu. Još dominantnija je situacija bila u svim ostalim sportovima.
Ko zna? Možda su u pravu oni što smatraju da su nas rasturili između ostalog i
zbog toga. Umesto jedne moćne države i moćne sportske sile, napravljeno je više
manjih i daleko nestabilnijih država pogodnih za kontrolu i upravljanje od
strane velikih sila. Mi smo im oberučke pomogli. Doduše ne toliko mi (čitaj normalni
građani stare Jugoslavije) koliko oni koji su uz pomoć medija i raspirivanja
mržnje među narodom hteli da posle Tita postanu Tito! Usput, postavlja se
pitanje zašto niko nije pokušao da rasparča državu dok je Tito bio živ? Odgovor
je janas. Nisu smeli. Nije im padalo na pamet. Znali su da su osuđeni na
propast. Zato su čekali da Tito umre, pa da ostvare svoje bolesne ambicije i
ideje.
Posle stravičnih razaranja, zločina od kojih
se ledi krv u žilama, Jugoslavija je razbijena. Velike sile su se u jednom
trenutku smorile od igranja rata, pa su naredile normalizaciju odnosa. Pod
pritiskom „dušebrižnika“ konačno je sve stalo, ali ništa nije ni blizu onoga
što je bilo i o čemu su mi pričali stariji ljudi, momci i devojke koji su imali
priliku da žive, rade i druže se u staroj dobroj Jugi. Na ovaj vremeplov
dešavanja me je inače naterala ekipa daleko mlađih kolega rođenih 80-tih godina
prošlog veka, koji su bili u šoku i neverici dok sam im u kratkim crtama pričao
o tome šta se dešavalo u tom suludom periodu. Zainteresovani pričom, naterali
su me da im napravim mini vremeplov svega što ste do sada pročitali. Sa
modernim tehnologijama to nije problem.
Najbolji dokaz da nam ratovi i sukobi nisu
trebali. Da smo mogli sami da se dogovorimo oko razlaza, da se izbegnu ogromne
žrtve širom stare Jugoslavije su Jadranska liga u košarci, Jadranska liga u
vaterpolu.... Ili još bolje, koncert „Prljavog kazališta“ u Beogradu 2012.
godine. Svi su se njihali i pevali uz već pomenuti kultni hit „Mojoj majci“ koja
je posvećena majci Jasenka Houre lidera ove grupe (vidi link).
Zapitajte se samo, kako bi živeli da je
Jugoslavija ostala cela?
Нема коментара:
Постави коментар