Treća sreća

Treća sreća, mogao bi da glasi rezime utakmice Partizan – Bešiktaš. Kako sreća? Kako, kada je Partizan doživeo najteži poraz u istoriji međunarodnih mečeva na svom terenu? Jednostavno. Bio je ovo treći duel na stadionu Partizana u oktobru, a prvi posle koga se priča i piše o onome što se dešavalo na terenu, uz sve pohvale za ponašanje van terena. Odmah da se ogradim, pričam o srpskim navijačima, koji nisu podlegli provokacijama gostiju iz Turske. Usput njih 19 je završilo u pritvoru zbog remećenja javnog reda i mira. Eto konačno pohvale i za policiju.

Iskreno bio sam u strahu od ovog duela. U dana kada smo svi sa zebnjom iščekivali odluku UEFA o prekinutom meču Srbija – Albanija, sve oči su bile usmerene ka stadionu Partizana, koji je od kako je postavljana nova travnata površina delovao kao uklet. Prvo je došla Albanija. Dron sa zastavom je poleteo, navijači su uleteli na teren, potpuni haos, utakmica je prekinuta. Na svu sreću, nije bilo žrtava. Par dana kasnije ponovo je u centru pažnje stadion Partizana. Večiti derbi. Na tribinama haos, ludnica. Tri bakljade, tri prekida od po desetak minuta. Sudija Milorad Mažić je bio na ivici nervnog sloma. Odlučan u nameri da utakmicu kako zna i ume privede kraju. Uspeo je, mada mu nije bilo lako. Usput uveren sam da bi  bez griže savesti prekinuo derbi da nije usledio posle već pomenutog meča Srbija - Albanija.

Stigao je Bešiktaš sa navijačima željnim sukoba i incidenata. Prvi trener, Hrvat, Slaven Bilić. Hladno vreme, kiša pada kao iz kabla. Stadion Partizan i pored toga što je deo južne tribine prazan zbog kazne UEFA posle meča sa Totenhemom, dobro popunjen. Navijači Partizana dobro raspoloženi, pesma nije prestajala. Na terenu – surova realnost. Bešiktaš je bio bolji za klasu. U jednom trenutku sam čak pomislio da gosti iz Istanbula i naš šampiona igraju dva potpuno različita sporta. Bešiktaš inače filijala Čelzija je bez problema stigla do ubedljive pobede. Svesni da je rival daleko bolji, navijači Partizana su znali da cene trud i napor koji ulažu igrači u crno – belim dresovima. I pored debakla sa terena su ih ispratili aplauzima. Oduševljen onim što je video, par minuta je pored južne tribine zastao i Slaven Bilić. Veliki šmeker je zbog ovog poteza ispraćen aplauzima sa terena.

Posle dužeg vremena konačno lepa slika sa stadiona Partizana, a malo je nedostajalo da sve ispadne daleko crnje. Samo nekoliko časova pre početka meča stigla je informacija da utakmica neće biti odigrana jer je teren pod vodom? Kiša je padala 24 sata? Čitam i ne verujem. Pa nova travnata površina je postavljena pre desetak dana. Da li je moguće da nije dobro urađena drenaža terena. Da li je moguće da sve moramo da uradimo onako ofrlje. Ipak, zahvaljujući ljudima koji rade u Partizanu i koji ne dobijaju platu nekoliko meseci unazad, stanje terena je zadovoljilo kriterijume delagata UEFA koji je dao zeleno svetlo da se krene sa centra.

U međuvremenu je stigla i odluka UEFA o utakmici Srbija – Albanija. Čitao sam je više puta i došao do zaključka da ljudi koji su donosili pomenutu odluku sigurno nisu bili potpuno strejt. Veću budalaštinu nisam video nikada u životu. Kažnjeni smo i mi i Albanci sa po 100 hiljada evra. Mi ćemo dve utakmice igrati bez gledalaca. Mi smo dobili utakmicu sa 3:0, a istovremeno smo kažnjeni oduzimanje tri boda u tekućim kvalifikacijama. Ako pođemo sa idejom da bi Srbija kao favorit verovatno dobila meč protiv Albanije da nije bilo prekida, dolazimo do zaključka da je Albanija zbog izazivanja haosa kažnjena sa tričavih 100 hiljada dolara.

Strašno!!!