Ko rano rani dve sreće grabi.
Poučen ovom poslovicom odlučih da se rano probudim i da lepo jutarnje vreme
iskoristim da sa kumom prošetam Dunavskim kejom, iako je nedelja. Dan za
spavanje i lenčarenje. Kako za koga. Dok brzim hodom grabim ka Ušću gde je dogovoren
sastanak a zatim pravac Brankov most, prolazim pored velikog broja turista iz
inostranstva koji šetaju i uživaju u blagodetima i lepotama koje pruža Dunav i
sunce koja mazi ovaj deo Beograda. Stižem do Ušća, kum je već tu, a atmosfera
užurbana i radna, s obzirom da za koji dan počinje “Beer Fest”. Festival piva koji je već postao
tradicionalan i koji okuplja veliku pažnju turista širom Evrope, skoro kao Guča
ili Exit. Gledajući već danima atletski građene momke kako se bore sa
konstrukcijama, mogu da kažem da je već sada sve spremno i da žurka može da
počne. Uz poruku koju podržavam iz sve snage. Nemojte dolaziti kolima, nemojte
da vozite ako hoćete da pijete. A sigurno ćete da pijete na festivalu piva.
Inače što dolazite.
Dok pešačimo ka već pomenutom
Brankovom mostu pažnju nam odvlače, devojke koje na rolerima pokušavaju da se
domognu lepe linije i forme. Mada, što se mene i kuma tiče sve je potpuno u
redu. Što bi Hrvati rekli sve je 5. Ali treba to održavati. I tako stigosmo do
cilja i shvatismo da smo malo ostarili iako to ne bi priznali ni za živu glavu.
Naime, nekoliko splavova pre mosta atmosfera deluje pomalo nadrealno. Naime,
sunce već počinje da greje sve jače i jače, skazaljke na časovnicima pokazuju
da je veoma blizu osam časova, a muzika bije li bije. I neka što bije, nego
mladi momci i devojke đuskaju kao da je zezanje tek počelo.
-Ja ti pričam da smo ostarili a
ti ne veruješ. Još samo da baciš ruke iza leđa i ko oni stari Crnogorci da
počneš da pričaš kako nam je omladina iskvarena i kako u naše vreme ovoga nije
bilo. Ćuti bre i hodaj. Ko što ti gledaš njih i čudiš se, tako se čude i oni.
Sigurno kažu, vidi onu dvojicu matoraca kako pokušavaju da srmšaju, a mi
đuskamo – reče kum.
Kum nije dugme, pa ja ućutah i
ubrzah ritam. Usput sam razmišljao da li da mu kažem da kada dođe kući i
istušira se baci pogled na poslednji dan Svetskog prvenstva u kajaku i kanuu,
gde imamo šanse da osvojimo dosta medalja ali rekoh sebi ne. Kum doduše voli
ostale sportove, ali slušajući one koji prate samo fudbal i zastupaju teoriju –
koga to zanima, odlučih da sam pratim dešavanja u Moskvi. A tamo spektakl.
Smenjuju se finala, smenjuju se podvizi naši momaka i devojaka. Ponosan sam što
sam Srbin. Pomno sam pratio uspehe. Gde? Na Eurosportu. Zašto toga nije bilo na
RTS-u? Pa nije moglo. U tom terminu ide “Žikina šarenica” na prvom, a na drugom
priča o legendama svetskog džeza i bluza, s obzirom da smo mi Srbi poznati kao
džezeri i bluzeri… Posle se čude što niko neće da plati RTS pretplatu. Pa idite
po džez klubovima ili neka Žika naplaćuje na licu mesta, samo mu dajte
uplatnice…
A u Moskvi spektakl. Divno vreme.
Tribine ispunjene do poslednje mesta. Srbija u sportu koji bi mogao da nam bude
jedna od glavnih aduta na Olimpijskim igrama u Brazilu osvojila pet
medalja. U subotu su bronze osvojili
Tomićević i Torubarov (K2 1000) i Dalma Benedek (K1 1000). U nedelju je usledilo ludilo u režiji Srba. Novaković
i Grujić su osvojili zlato (K2 200), Nikolina i Olivera Moldovan srebro (K2
500), a Nikolina i bronzu (K1 200). Sestre Moldovan su u trećem finalu u jednom
danu (K2 200) bile četvrte, za treptaj oka im je izmakla medalja. Eh das u bile
odmore. Ali ne treba preterivati. Ako se
tome doda da su Boltić, Torubarov, Holpert i Terzić
bili četvrti (K4 1000), da je evropski šampion Dragojlović bio šesti (K1 500),
da je Tomićević bio četvrti (K1 5000), a Benedek peta (K1 5000) jasno je da
imamo razloga za optimizam uoči Olimpijskih igara u Riu. Jedino je sada bitno
da se malo uključi država ili sponzori. Sponzori bi bili bolji jer država nema
para. Dve godine su ostale do Olimpijskih igara, a momci i devojke koje su nam
ulepšali nedeljno prepodne, nama koji ne pratimo samo fudbal, treba pomoć. Ne
velika. Ni do sada je nisu imali. Samo da im omogućimo bar nešto više i oni će
sigurno stići do medalja u Brazilu. Ako posle pet medalja na Svetskom prvenstvu
to nisu zaslužili, ja stvarno ne znam ko je.
RTS
nije prenosio Svetsko prvenstvo iz Moskve. Ko se nadao da će biti uspešno. Ali,
donekle se iskupio prenosom utakmica sa prijateljskog košarkaškog turnira iz
francuskog Poa. Srbija u velikim problemima sa povredama ali se bori. U velikom
derbiju protiv Hrvatske pobeda na volšeban, bolje reći srpski način (vidi
linkove). Trojka Simonovića od table za produžetak, Bogdanovića za pobedu. Kažu
mediji, da ovo i nije toliko bitno jer je prijateljska utakmica u pitanju. Ne
slažem se. U ovakvim utakmicama se gradi pobednički mentalitet i timski duh.
Usput koristim priliku da se izvinim Simonoviću. Bio sam jedan od onih koji
smatra da njemu nije mesto u reprezentaciji. Posle svega viđenog do sada,
mislim da mora da ide na Svetsko prvenstvo u Španiju.
Bliži
se Beer Fest, a sabiramo utiske uz Guče. Ponovo briljira RTS. Napravili ljudi
anketu među posetiocima i turistima, sa pitanjem da li ste dobijali fiskalne
isečke prilikom kupovine piva, svadbarskog kupusa, pečenja, roštilja... Ljudi
zbunjeni. Jedan kaže nije dobio isečak ali nije bitno, neki klinci kažu da su
uvek dobijali isečke, mada pojma nemaju šta ih uopšte pitaju...Ne znam. Ako
treba, napravite istragu, pa ako nije bilo fiskalnih isečaka, ugasite
manifestaciju koja u Srbiju privuče veliki broj turista širom planete. Siguran
sam da se Ivica Dačić, minister inostranih poslova, neće složiti sa ovakvim
epilogom, s obzirom da je tokom trajanja Sajma trubača u Guči, organizovao kao
na ekskurziji, posetu ovom mestu, sa sve stranim ambasadorima iz Srbije. Skoro
svi su se odazvali. Zlatnu trubu osvojio
je Saša Krstić, a najbolji orkestar je orkestar Dejana Jevđića. Usput dobili
smo još jednog pobednika. U pitanju je Jelena Obradović (na slici), koja je proglašena za
mis dekoltea u Guči.
Žiri u sastavu Era Ojdanić,
Ivan Gravrilović i Filip Mitrović je doneo konačnu odluku. Nagrada – put u
Tunis.
Alal
vera!
Нема коментара:
Постави коментар