Rano jutro posle velikog
nevremena koje je pogodilo Boku Kotorsku. Ne računajući domaćice i domaćine
koji sređuju dvorišta od lišća, plodova maslina, granja i svega ostalog što je
oluja bukvalno počistila, ništa ne ukazuje da je ovim delom Crne Gore prošlo
nevreme koje je nanelo štetu od oko million evra. Stariji Bokelji kažu da tako nešto nisu
videli u životu. Ja sam bio prilično miran jer su pre mog dolaska u Crnu Goru,
Beograd i Srbija preživljavali vremenske
kataklizme iz dana u dan, pa sam se valjda navikao. Budi me pesma Miligrama
“Anđeo” (vidi link), i dvoje male dečice koja đuskaju uz hitove ove grupe kao u
transu. Kada im dosadi, prebacuje se muzika na “Kad si srećan lupi tada dlan o
dlan”. Sećeta se ove dečije pesme. Ako ste srećni možete da pucketate prstima,
udarate se po kolenima, lupite nogama o pod. Ako ste baš, baš srećni onda treba
glasno da viknete URA!!! E što je to lep period života, probude se, pesmice,
klopica, spavanje, pa onda ispočetka. Nema kredita, posla i problema. Sve u
svemu, retko mi se dešava da vidim ljude u okruženju koji pucketaju prstima ili
viču iz sve snage URA!!!
Između čišćenja dvorišta i pomaganja u sanaciji
posledica nevremena i pravljenja ribe sa iskusnim moreplovcem, opredelio sam se
za varijantu B. Da pomognem čoveku da nešto ne zezne, a svakako nisam dobar u
čišćenju, naprotiv. Pravimo gavice, u
prevodu girice. Moreplovac deluje autoritativno. Ribice ubacuje u brašno, pa na
vruće ulje.
-Jel mora to brašno – upitah.
-Otkuda ja znam – odgovori moreplovac.
-Pa što ih ubacuješ u brašno?
-Vidi ovako. Tako ih pravi moja majka, moja
ujna, pa onda i ja tako. Što bi se ja sada pravio pametan. Smeta mi malo to brašno, lepi se za tiganj. Ali izdržaću – junači se
moreplovac.
I tako uz pravljenje ribica, raspričasmo se o
turizmu u Tivtu. Moreplovac, pazeći da mu ribica ne zagori iznese više nego
zanimljivu teoriju.
-Ovde u Tivtu je to sve lepo organizovano. Lepo
je grad tačno od ove kuće gde smo sada podeljen na dva dela. Levo je turizam za
sirotinju, to ti je motorijada, sajam starih automobila, kampovanje, žica za
skijanje. Jeftino piće, nema ležaljki, nema suncobrana. Kao u stara vremena. Sa
desne strane je Porto Montonegro i luksuzni turizam.
-Čini mi se da će uskoro zabriniti i šetnju
kroz Porto – rekoh ja.
-Nema teorije. Pa ti bogataši, što imaju te
jahte od nekoliko miliona evra ne mogu da žive bez nas, odnosno šetača. Oni se
bukvalno hrane na taj način. Uživaju kada vide zadivljene poglede ljudi koji
nikada neće stići do njihovog bogastva. To im je duhovna hrana. Kao i svuda i
ovde ima izuzetaka, ali uretko.
Odoh da propratim sirotinjski turizam.
Činjenica da je razlika između desne i leve strane kao nebo i zemlja, ali je
jako lepo na ovoj levoj strani. Na velikoj poljani sajam automobila Volkswagen
Buba. To su oni automobili koje su gotovo svi uz legendarnog Fiću vozili kada
smo mi pevali pesmicu „Kad si srećan lupi tada dlan o dlan“. Ima raznih vrsta.
Od onih baš starih, do maksimalno sređenih i napucanih. Okolo ljudi nasmejani i
opušteni. Spavaju u šatorima i čekaju koncert u Crnoj Gori popularne hip hop
grupe „Who See“ iz Kotora. Blizu Wake Parka na Župi gužva ogromna. Trešti
muzika kao u diskoteci. I ovde su ljudi nasmejani i veseli. Svi čekaju koncert.
S obzirom da sam došao sa idejom da popijem kafu i pročitam novine posle
plivanja, odlučih da promenim lokaciju s obzirom da uslovi za uživanje na moj
način nisu postojali. Usput za sve zaljubljenike u more, adrenalinske sportove
i uživanje, predlažem da pogledaju dva klipa u nastavku ovog teksta. E to je
Wild Beauty!
Uveče sam bio pred “dilemom”. Da
li da pratim derbi domaćeg šampionata u fudbalu između Vojvodine i Crvene
zvezde ili finale Olimpijade u boćanju, između Brđanina i Palme. Naravno, šalim
se. Izabrao sam finale OIimpijade. Za razliku od fudbala ovde sam imao priliku
da na delu vidim momke koji su u samom svetskom vrhu kada je ovaj sport u
pitanju. Da čovek ne poveruje kakvi umetnici. Atmosfera nekoliko puta bolja
nego na našim fudbalskim stadionima. Slavi se svaki poen (punat), a onda kao na
tenisu usledi potpuni muk da se ne dekoncetrišu finalisti. U pozadini se čuje
tiha muzika. Smenjuju se klapice, Čola, Bajaga, Riblja Čorba, a u pauzama
finala puste se malo jače Severina i Rozga da podignu atmosferu. Na tribinama
porodična atmosfera i veliki jaz generacija. Možete da se družite sa malom
dečicom, omladincima i omladinkama kao i sa starim iskusnim Bokeljima. Pažnju
mi je privuklo da većina navijača iz publike pije gemišt (špricer), a u
šarolikoj ponudi najbolje prolazi “Banatski rizling”. Kada smo mi bili mali to
je praktično bilo jedino belo vino u ponudi. Finale je trajalo od 18 časova do
1 ujutro. Pobedio je Brđanin koji u sastavu ima aktuelnog šampiona planete i
iskusnog vuka koji je nekada bio neprikosnoven u svetu. U borbi za treće mesto
slavio je “Vrmac”, sastavljen od mojih bliskih prijatelja. Olimpijada je prvi
put organizovana 1952. godine. Na osnovu svega što sam imao priliku da vidim
trajaće vekovima. Ljubav prema boćanju i Olimpijadi se prenose sa kolena na
koleno. To je tradicija koja se poštuje i ceni. Svi se prema ovom takmičenju
ophode za poštovanjem. Ljubav prema Olimpijadi se oseća na svakom koraku. U
očima velikog broja dečaka koji su pratili finale iako je već bilo kasno,
videla se glad i velika žalje da u bliskoj budućnosti oni budu ti kojima će publika
skandirati posle sjajnih poteza na terenu.
Naravno da je već sada poznato ko
će biti domaćin naredne Olimpijade. Igraće se u Lastvi, a priliku da se osvete
Brđaninu za poraz u velikom finalu imaće ekipa Palme. Ja ću naravno biti uz
ekipu Vrmac. Ko zna, možda dogodine i ja namestim ruku pa budem skriveni adut u
borbi za prvo mesto!
Iz maštarenja o tome kako dižem
pehar sa sve zlatnom medaljom oko vrata, a navijači skandiraju moje ime,
prekinu me prekoran pogled one dece sa početka priče. Kao da su mi rekli, ajde bre prestani da
gledaš u prazno i smeškaš se. Oblači se da nas vodiš na plažu. Naravno da sam
odmah krenuo na kupanje, ali i dalje mislim da je boćanje sport za mene.
Ne verujete? Dajte mi godinu dana. Lastovljani,
Brđani, Kalimanjci, Tivćani... Spremite se dobro!
Нема коментара:
Постави коментар