Pre otprilike mesec dana sam na kratko boravio
u Tivtu. Bila je to uvertirara za odmor koji sledi. U tom periodu je svečano
otvorena 59. Boćarska Olimpijada u organizaciji kluba „Češljar“ a na terenima
kluba „Kalimanjac“. Tom prilikom je organizovana prigodna svečanost sa sve pleh
muzikom. Gotovo mesec dana kasnije, dok sam pratio rezultate Lige šampiona i
već upadao u san, probudi me navijanje koje je podsećalo na ono sa fudbalskih
utakmica. Ko bre igra fudbal u ovo doba (oko 22 časa) pomislih. Objasniše mi da
Olimpijada ulazi u završnicu. Odlučih da skočim na noge lagane i odem do mesta
gde se odigrava ovo takmičenje. Dobio sam i koordinate. Iza radnje „Panonka“,
ideš malo napred, pa onda uličicom gore. Kada čuješ buku to ti je tu. Bolje od
GPS-a. Stigao sam. Atmosfera za nepoverovati. Prava fudbalska, mada je stadion
daleko manji. Za mesto u završnicu bore se domaći Kalimanjac i Brđani, a na
drugom terenu Mladost iz Tivta i Waikiki Beach. Ovaj meč pratim verovatno samo
ja jer mi se sviđa klinac koji ima nešto više od deset godina i bori se kao lav
za pobedu Waikiki Beacha. 
S druge strane, sve se ori. „Ilko, Ilko, Ilko“. Ko je
Ilko? Upitah. Pa kapiten Kalimanjca rekoše mi pomalo zbunjeno sa pogledom tipa
– šta ti radiš ovde ako ne znaš Ilka. Odlučih da odem do šanka koji se nalazi
odmah uz teren. Ponuda sjajna. Domaći sendviči sa pršutom i sirom, domaće vino.
Belo ili crno, šta volite. Ima i piva. Nikšićko, veliko i malo. Odlazim kući,
odlučan u nameri da pratim finale a i
dalje se ori „Ilko, Ilko, Ilko“. Nema
dileme Kalimanjac je u završnici. Nadam se i Waikiki Beach. Organizatorima ovog
tradicionalnog takmičenja treba odati priznanje. Atmosfera je puna naboja sa
jedne, a potpuno opuštena sa druge strane. Navijači uglavnom piju gemišt
(špricer) ili crno vino. Dok traje borba za svaki poen oseća se napetost, ali
čim se meč završi svi zagrljeni uz piće, dva pre toga napuštaju borilište. Isti
je situacija i sa navijačima. Boćanje je pravi sport za sve ljude koji su pod
stresom. Pravila su laka, jedino vam treba mekana ruka. Ako ste pre toga trenirali
košarku ili stoni tenis, nema glava da vas boli, imate dobre predispozicije. 
Podatak da je prva Olimpijada organizovana 1952. godine na stadionu Kopište i
da je sačuvana do dana današnjeg na najbolji mogući način ilustruje koliko ovi
ljudi znaju da cene i vrednuju tradiciju. Usput okršaj između Kalimanjca i
Brđana je derbi u rangu okršaja između Crvene zvezde i Partizana. Svaka čast i
samo nastavite dalje.
Dok napuštam Olimpijadu, pored mene prođe momak
kao od stene odvaljen sa majicom na kojoj piše Arsenal Tivat, ragbi klub. Znam
za brodogradilište Arsenal i fudbalski klub, ali ragbi? Odlučih da malo
istražim. Ragbi u Crnoj Gori nije postojao do 2011. godine. Tada je kako navode
mediji u Crnoj Gori, grupa entuzijasta zaposlenih u Porto Montenegru, formirala
klub Arsenal iz Tivta. Trenutno u Crnoj Gori postoje još pet klubova iz:
Podgorice, Cetinja, Nikšića, Kotora i Bara. Formiran je i Savez, a presednik je
Australijanac Beket Taker. Pomenuti 
Taker je došao u Tivat 2009. godine da bi
radio u Porto Montenegru, ali je družeći se sa Crnogorcima shvatio da su
predodređeni za ragbi, pa je sa grupom istomišljenika krenuo u akciju. Taker
ima 33 godine i veruje da Crna Gora može da ostvari mnogo u ovom sportu. Slaže
se da je sve još uvek u fazi razvoja, ali ga raduje brzina napredovanja.
Pokrenuta je i liga a šampion je Arsenal iz Tivta. Zanimljivo je da Tivat i
Podgorica imaju i ženske klubove.
U međuvremenu, Crna Gora je primljena u
Evropsku ragbi federaciju, tako da će moći da igra kvalifikacije za međunarodna
takmičenja. Istovremeno, ova zemlja je dobila i prvog internacionalca u
ragbiju. U pitanju je Damir Abdinović (na slici) igrač Arsenala iz Tivta, koji je dobio
angažman u Škotskoj u klubu Witsoninane. Malo sam „guglovao“ u pitanju je jedan
od najpoznatijih klubova u Škotskoj, koja je u samom svetskom vrhu kada je
ragbi u pitanju. Treba napomenuti da je ragbi Olimpijski sport još od 1900.
godine. Crna Gora sigurno neće igrati u Brazilu, ali ko zna. Možda ja Taker u
pravu, možda uskoro, ragbi bude sport kojim će se Crna Gora ponositi.
-Volim Australiju, ali volim i Crnu Goru. Život
u Crnoj Gori je ipak mnog lepši i opušteniji, valjda zbog blizine mora, planina
i sunca. Voleo bih da moja kćerka odrasta u Crnoj Gori i da igra ragbi –
poručio je simpatični Australijanac (na slici sa porodicom) kojeg ovde doživaljavaju kao domaćeg. Kako
i ne bi kada je predsednik Saveza.
U međuvremenu Tivat je gotovo preko noći postao
medijski centar Crne Gore. Dobar glas se daleko čuje. Sjajna organizacija
prvenstva Crne Gore u jedrenju u režiji kluba „Delfin“ iz Tivta, kao i
činjenica da je ostalo još malo vremena do Svetskog prvenstva na kojem će mladi
Tivćanin Igor Les pokušati da se dokopa mesta na Olimpijskim igrama, privukla
je pažnju medija. Tivat je posetila, ambiciozna ekipa emisije „Život sa morem“
koja se emituje na TV „Vijesti“ u Crnoj Gori i na TV „Nova“ u Hrvatskoj. Stigli
su sa mnogo entuzijazma, a Tivat napustili oduševeljeni. Imali su priliku da vide
jedan običan dan jedriličara i jedriličarki iz Tivta. Mogli su da snime kako
devojčice i dečaci sa osmehom na licu spremaju svoje Optimiste i Lasere za
spuštanje u more. Kako vode računa o svakom detalju na jedrima da bi se što
bolje borili sa vetrom i talasima. Kako posle treninga sve vraća na svoje mesto
sa istim osmehom na licu.
Vreme idealno za jedrenje. Oblačno, vetra je
bilo dosta, a talasi su kompletnoj slici davali novu dimenziju. Tada je u borbu
sa talasima krenuo Igor Les (na slici). U jedrilici klasa Laser standard, je odradio dva
treninga od po sat vremena. Delovao je kao i uvek odlučno i hrabro. Uoči
Svetskog prvenstva i borbi za plasman u Rio, odiše samopouzdanjem. Siguran ja
de će on, ili njegov prijatelj iz Herceg Novog, Milivoje Dukić sigurno izboriti
plasman u Brazil. Ake ne u španskom Santanderu (od 8. do 15. septembra) a onda
sigurno u Kanadi naredne godine.
Pažnja medija mnogo znači ovoj dvojici
golobradih ali hrabrih mladića. Verujemo da ekipe emisije „Život sa morem“ neće
biti poslednja koja je pokazala sluh i shvatila koliko je jedrenje lep i zdrav
sport, a ujedno i prilika za afirmaciju Crne Gore kao sportske i turističke
zemlje. Pored toga Les i Dukić su zaslužili svaku moguću pomoć i podršku.
Idemo momci! Punim jedrima do Brazila!
S druge strane obale, stigla je ekipa TV „Vijesti“.
Došli ljudi da informišu javnost u Crnoj Gori o Wake parku koji se nalazi na
plaži Župa. Već sam pisao o ovom delu Tivta i o sjajnim uslovima za sve koji
vole alternativne sportove a pre svega skijanje na vodi.
Sada sa nestrpljenjem očekujem šta će se dalje
dešavati. Na svakom koraku u Crnoj Gori naiđete na neku novu izuzetno
zanimljivu priču. Možda se danas – sutra u centru medijske pažnje nađu boćari
sa Olimpijade ili ragbisti Crne Gore.
NASTAVIĆE SE.....
Нема коментара:
Постави коментар