Svi putevi vode u Rio!

Dobro došli u zemlju košarke!  Bio je to slogan za Evropsko prvenstvo koje se daleke 2005. godine igralo u našoj zemlji. Slovili smo za favoita i to velikog. Opijeni uspesima koji su se nizali kao na filmskoj traci kada je magična igra pod obručima u pitanju, bili smo uvereni da nam zlato neće izmaći. Međutim, doživeli smo takav nokaut od kojeg se još uvek nismo oporavili. Loša atmosfera u timu, lični sukobi, pritisak, prouzrokovali su težak poraz od Francuza u osmini finala. Bol koji su u tom trenutku doživeli istinski ljubitelji košarke, ljudi koji su u tim teškim vremenima praktično jedinu utehu pronalazili u uspesima naših košarkaša teško je opisati rečima. Sa ponosom smo tada tvrdili da smo „beli Drim tim“.  

Verovao sam da ćemo uspeti brzo da se vratimo na staze uspeha, ali se po ko zna koji put se pokazalo da duboko u meni čuči utopista. Od 2005. godine do danas, stigli smo samo do jedne medalje i to srebrne na Evropskom prvenstvu u Španiji. Plasman na Olimpijske igre u Londonu nismo izborili. Iskusni Dušan Ivković je odlučio da napusti poziciju selektora, a čelnici našeg Saveza napravili, duboko sam uveren pravi potez. Kormilo državnog tima preuzeo je Aleksandar Đorđević. Asistiraće mu Miroslav Nikolić, a svu moguću podršku imaće od Dejana Bodiroge. 

Na žalost „operacija Rio 2016. godine“ nije počela dobro, naprotiv. Čini mi se da gore nije moglo. Zbog povreda, Svetsko prvenstvo će propustiti Lučić, Kuzmić, Dangubić. Veličković je otkazao dan pre okupljanja državnog tima. Na povredu kolena se žali Krstić, pod znakom pitanja je i Micov, a već posle prve prijateljske utakmice i pobede nad Bosnom i Hercegovinom iz stroja je ispao Nedović. Našem beku je nastradala metatarzalna kost. Pauza je oko četiri nedelje.... I pored svega navedenog, atmosfera u reprezentaciji je na vrhunskom nivou. Podseća na periode kada su igrači jedva čekali okupljanja, jedva čekali da krenu u pohod ka novim uspesima. Kada su brinuli jedan o drugom, kada su zajedno patili i radovali se. Iako su znali da su im šanse da saniraju povrede ravne nuli, Kuzmić, Lučić i Dangubić su stigli na okupljanje i tako pokazali da znaju da vrednuju i cene dres sa državnim grbom. Koji bi za svakog sportistu morao da bude svetinja.

Đorđević je napravio spoj mladosti i iskustva, a nosioci igre će biti momci koji su navikli da osvajaju medalje. Doduše u mlađim selekcijama. Srbija je u grupi sa Egiptom, Francuskom, Španijom, Iranom i Brazilom na Mundobasketu koji se od 30. avgusta igra u Španiji. Primarni cilj je plasman u četvrtfinale, ali što reče Đorđević ako ne težimo višem, nećemo ni uspeti da stignemo gde želimo. Priliku da ispratimo naše košarkaše na Svetsko prvenstvo i poželimo im puno sreće, imaćemo na turniru koji se igra u Beogradu 16. i 17 avgusta, kada će naši gosti biti Argentina, Portoriko i Turska.

Važno je još jednom naglasiti da je Španija prva stanica na putu ka Olimpijskim igrama. Karte za Rio će se deliti na Evropskom prvenstvu koje se igra naredne godine. Gde? Još uvek se ne zna. Ukrajina je ostala bez domaćinstva, javilo se osam kandidata u jednom trenutku smo i mi bili u igri. Odustali smo zbog visokih troškova. Šteta. Podrška publike bi mogla mnogo da znači našim košarkašima na šampionatu, na kojem bi mogli da se umešaju u borbu za medalju. Mislim da je to u Španiji, malo nerealno. Posebno ako se u obzir uzmu svi problemi i maleri koji prate reprezentaciju Srbija .Vetar u leđa našim seniorima, stigao je od naslednika. Naši košarkaši su osvojili srebrnu medalju na juniorskom prvenstvu Evrope uz plasman na Svetsko prvenstvo i bronzanu na šampionatu za igrače do 20 godina. Sjajno. Alal vera momci.

Alal vera i devojke. Naše košarkašice (U20 i U18) nisu stigle do medalja. Na oba takmičenja su bile četvrte, ali su pokazale da sigurnim koracima idu ka samom kremu, ženskog basketa. Trenutno su realno gledano bolje od njih bile Francuska i Španija. Velesile kada je ženska košarka u pitanju. Pored košarkaša i košarkašice će ove godine igrati na Svetskom prvenstvu i to u Turskoj od 17. septembra. Sam plasman je ogroman uspeh i ne treba opterećivati naše košarkašice rezultatski uoči duela sa Angolom, SAD i Kinom. Naša ženska košarka već godinama ide uzlaznom putanjom. Selektor naših košarkašica Marina Maljković je svesna konkurencije koja nas očekuje jasno stavila do znanja da je predstojeći Mundobasket prilika da steknemo iskustvo, da vidimo šta nam to nedostaje da bi na Evropskom šampionatu mogli da se uključimo u borbu za Olimpijske igre.

Obrni okreni, svi putevi vode u Rio. Samo da nas pehovi koji nas prate na početku ostave na miru kada to bude najvažnije! I da, da mi budemo normalni i realni. Sale Đorđević i Marina Maljković su zacrtali cilj, a to je plasman na Olimpijske igre. Da ne bude zabune, nisu se oni unapred odrekli medalja, ali ih ne treba ni pritiskati da urade nešto što nije realno u ovom trenutku. Imamo potencijal, imamo budućnost. Samo treba biti strpljiv i vredno raditi i stvarati. Mogli bi mi sada da se ugledamo na Špance, koji su godinama čekali da dođe njihovih pet minuta i sačekali su. Moramo da verujemo u Đorđevića i Maljkovićevu. Igrači im veruju, stručnjaci takođe. Uz podršku medija, uz veliku ljubav koja u ovoj zemlji postoji prema košarci, pitanje je dana kada ćemo se vratiti na staze uspeha. 

Uveren sam da će uskoro Srbija moći kao nekada da se ponosi magičnom igrom pod obručima i da ćemo ponovo moći da kažemo –Dobro došli u zemlju košarke!