Wild Beauty - Tivat

Wild beauty. Istraživanje neistraženog se nastavlja. Ni sam ne znam koliko sam puta u preiodu stare Jugoslavije prošao kroz Tivat. Tada su centri turizma u Crnoj Gori bili Herceg Novi, Budva i Kotor. Prilično neuredna autobuska stanica nije ostavljala utisak da je Tivat mesto za uživanje, naprotiv. Sudbina me je navela da posle par godina dobijem priliku da bolje upoznam Tivat i shvatim da je u pitanju jako lepo mesto. U tom period idealno za porodični turizam. Veliki nedostatak je predstavljao nerešen problem kanalizacije i otpadnih voda. Naravno i ovde je do izražaja često dolazio ljudski faktor, pa se dosta otpadnih voda puštalo u more. Sve je počelo da se menja u trenutku kada je vlada Crne Gore odučila da brodogradiliše “Arsenal” po kojem je Tivat bio prepoznatljiv decenijama proda kanadskom investitoru i milijarderu Piteru Manku.  Naravno da je otpor bio veliki. Kako i ne bi kada je orgoman broj ljudi gotovo preko noći ostao bez posla. 

I sada su mišljenja podeljena. Mnogi smatraju da nije trebalo od brodogradilišta praviti ekskluzivnu marinu za brodove koji vrede i po nekoliko desetina miliona evra, luksuzne jahte, skupe glisere. Ipak, Crna Gora je procenila da od Tivta može da se napravi novi centar turizma, koji će biti poznat širom Evrope i  koji će donositi mnogo više novca nego “Arsenal”. Gradnja je krenula. Što kaže naš narod, kada investitor redovno plaća svoje obaveze sve može da se završi i pre roka. U Tivtu je nikla prelepa marina, sa hotelima, stambenim kompleksima napravljenim u mediteranskom stilu, čije usluge koriste širom sveta poznati Abramovič, Deripaska, Vidić i mnogi drugi. Tivat je postao poznat po Portu Montenegru širom planete.

Turisti koji dolaze u Crnu Goru bez obzira na mesto gde su odseli ne propuštaju priliku da prošetaju i upoznaju sa sa lepotama ovog dela Tivta koji je kada je izgrađen izgledao kao svemirski brod. Poprilično je odadarao od ostalog dela Tivta. Svesni su toga bili čelnici Tivta, vlasnici ugostiteljskih objekata, ljudi iz ministarstva turizma, pa je iz godine u godinu Tivat menjao izgled. Za nekih pet, šest godina gotovo sve je promenjeno pa sada Tivat izgleda prelepo. Odmah da naglasim da se i dalje radi. Ljudi koji su nekada dolazili u Tivat pa odlučila da ga posete sa distance od desetak godina, vraćaju su kući u šoku. Često slušam pitanje – pa da li je ono moguće? Usput, rešen je problem kanalizacije i otpadnih voda. Sve plaže u Tivtu su sređene i doterane. Usluga je vrhunska i profesionalna a cene više nego prihvatljive. Čak i u Porto Montenegru. Ulice i bulevari su čisti kao apoteka. Što bi se reklo, možete da jedete sa poda.

 

Evidentno je da Tivat teži ka luksuznom turizmu. Naravno da to još uvek nije i da treba dosta vremena da se stigne do cilja. Ali gledajući šta je ostvareno u proteklih desetak godina, siguran sam da ću za deset pisati o Tivtu kao prestižnom mestu za letovanje i odmor. Ono što je meni malo zasmetalo je izmena izgleda hotela “Pine”. Koristeći marketiniški jezik, “Arsenal” i “Pine” su bili brendovi Tivta. “Arsenal” je otišao u istoriju a vreće će pokazati da li je povučen pravi potez. Meni se trenutno čini da jeste. “Pine” nisu otišle u istoriju, ali kao da jesu. U pitanju je hotel koji je napravljen još u periodu stare Jugoslavije i takav je izgled imao. U bilo koje doba dana, restoran je bio uspunjen do poslednjeg mesta. Usluga, prava domaćinska. Ljudi opušteni, čitaju novine, pričaju u svakodnevnim problemima, bistre teme iz sporta i politike. Hrana, bolja nego kada je napravite kući, a cena ista kao da spremate kući. 

Pogled puca na Ostrvo Sveti Marko, opija Vas miris mora. U međuvremenu, izvršeno je renoviranje. Hotel “Pine” sada izgleda svetski. Sobe su renovirane i sređene  u stilu koji odgovora i najprobirljivijim gostima. Kvalitet hrane i cene  po kojima su “Pine” bile poznate nije promenjen, kao na kvalitet domaćinske usluge. Ipak, meni su bar “Pine” nekako izgubile dušu. S druge strane, ko mene pita. Turizam je u pitanju, a ljudi sada mnogo više vole luskuzne restorane nego one sa prepoznatljivim kariranim stolnjacima. Vreme se menja.

Pa gde je ovde Wild beauty. Nedaleko od vas. Plaža Župa je poznata svim turistima koji su bilo kada stigli do Tivta. Generacije i generacije su odrastale na ovoj plaži. Okružena šumicom, sa pogledom na već pomenuto Ostrvo Sveti Marko i Ostrvo Cveća, uz pesma zrikivaca obezbeđeni su vam uslovi za maksimalno uživanje. Ako imate malu decu, možete lepo da se prošetate po Župi i upoznate decu sa domaćim životinja tipa: koze, krave, kokoške… Pravi seoski turizam. U međuvremenu, godinama su trajala sporenja oko privatizacije Župe, te je samim tim došlo do narušavanja izgleda, koje je prekinuto pre dve godine. Agilna i ambiciozna ekipa momaka iz Vojvodine, zakupila je veći deo plaže i napravila avanturistički park. Uz šankić koji se nalazi na pjenu od mora (potpuno čistog) napravljena je žičara za skijanje na vodi. Skije, bordovi i nibordi su najtraženija roba. Pored toga pruža vam se mogućnost da se baviti mnogim drugim adrenalinskim sportovima. Volite kajak? Može. Volite streličarstvo. Može i to. Volite skutere? I to može. Za one koji nisu baš fanatici za ove sportove, napravljen je teren za fudbal na pesku, i odbojku na pesku, ugodan kafić sa pogledom na sve lepote koje pruža ova plaža. 

 

E da, ako želite da decu upoznate sa kozama i kravama. Može i to. One su doduše udaljene od plaže, ali šetnja kroz šumicu je isto rekreacije. Kada stignete do žičare iznenadiće vas činjenica da je broj turista koji stižu širom planete sve veći. Od Amerikanaca, preko momaka i devojaka iz EU, pa sve do Rusa koji u Crnoj Gori imaju status domaćih turista iako je vlada opalila sankacije Rusima zbog krize u Ukrajini. U ponudi Tivta je i rentiranje bicikala. Mogu da vam kažem da vam je ugođaj zagarantovan a destinacije raznolike. Moj predlog je da se provozate starim putem od Tivta do Kotora, ali iako ste u boljoj kondiciji da malo prođete Grbljom koji rastinjem, mirisom i atmosferom koju osećata neodovljivo podseća na Provansu. Nije sređen kao Provensa ali bi mogao da bude, vrlo lako. 

Jedino nemojte da dugo slikate kozice. One onako deluje bezopasno. Ustvari, bezopasne su. Ali ako ste mnogo dosadni kao ja, može da vam se desi da glavni jarac, odluči da vas malo pojuri. E sada, ne znate vi dokle je on spreman da vas juri, pa trčite koliko vas noge nose. Sam sam sebi ličio na one Špance što beže od bikova po gradskim ulicama tokom tradicionalne manifestacije poznate širom planete. Na svu sreću niko me nije video, pa sam mogao mirno da dođem do šanka i naručim pivo, a da mi se ne smeje cela plaža. Napominjem da se svi oni koji nisu atletski građeni i nisu istetovirani bar negde po telu, pripreme psihički da slučajno ne bi fasovali neki kompleks. Ovo se odnosi i na muškarce i na žene.

Već sam rekao da iz svakog dela Tivta pogled puca na Ostrvo Sveti Marko. Imao sam priliku sa drugarima da posetim ovo Ostrvo i mirne duše mogu da kažem da je u pitanju pravi mali raj. Sveti Marko je Wild beauty, ali ne mogu baš da kažem da je neistražen, s obzirom da je u period stare Jugoslavije ovde postojao klub Mediteraneo. Stari Tivćani pričaju da je to bila preteča modernog turizma. Uglavnom su dolazili stranci a zanimljivo je da se plaćanje bar na Ostrvu nije vršio novcem nego kamenčićima, odnosno perlama koje ste dobijala kada stignete. Praktično jedna perla je značila da je sve gratis ceo dan. All enkluzive. Gosti su bili smešteni u bungalovima koji su bili raspoređeni duž celog Ostrva. Imao sam priliku da ulazim u neke od njih. Deluju nestvarno lepo. Pravi avanturizam. Šta je sad sa tim? Sve su pokvarili imovinsko – pravni odnosi. Ostrvo je trenutno zapušteno i ne preporučuje se šetanje po njemu ni slučajno. Možete da dođete čamcima do neke od uvala i da uživate u kupanju iz snova, s obzirom da je more ovde nestvarno lepo. Međutim, siguran sam da bi Sveti Marko, u bliskoj budućnosti mogao da postane još jedan centar za luksuzni turizam.  Čak mi se čini da nisu neophodna ni neka ogromna ulaganja. Samo vratiti Ostrvu izgled koji je imao kada je bio pod zakupom Francuza i ništa više. Ništa više. Ostalo je da se reše imovinsko – pravni odnosi a to je uvek najveći problem za realizaciju investicije.

Ostrva cveća se takođe svi sećamo. Mislim da niko iz moje generacije nije propustio priliku da tokom ekskurzija ili letovanja sa školom, obiđe ovaj, iz perioda stare Jugoslavije raj na zemlji. Imao sam nedavno priliku da ponovo posetim ovo Ostrvo. Prilika je bila divna, a Ostrvo je okupano suncem izgledalo kao iz snova. Jedini problem predstavlja činjenica da se mnogo ljudi naselilo na Ostrvo tokom ratova koji su potresli staru Jugoslaviju. Nije problem što su oni stigli na Ostrvo, nego je problem što oni pokušavaju i nastoje da Ostrvo prilagode svojim načinima života, a ne da se oni prilagode Ostrvu. Ako dolazite sa kontinentalnog dela to može da bude loše, ako želite da se bavite turizmom. Uveren sam da bi živeli mnogo bolje od ove grane privrede, nego od poljoprivrede i stočarstva kojem teže.

Prednost Tivta kada je razvoj turizma u pitanju je sjajna lokacija. Sve vam je blizu. Kotor, Budva, Herceg Novi, Perast, Prčanj. Blizu su  vam i sve najbolje plaže u Crnoj Gori – Žanjice, Jaz, Rt Veslo, Žukovica, Plavi horizonti, Oblatno, Bigovo, Verige... Sporna autobuska stanica sa početka ovog teksta je izmeštena i sređena i nalazi se na ulazu-izlazu iz Tivta. Na mestu gde se ona nalazila nikao je veoma lep stamebni – ugostiteljski – smeštajni kompleks, sa sačuvanim parkom, sa igralištem za decu, sa veoma dobro opremljenom pijacom, na kojoj možete da pronađete takve delicije da vam voda krene na usta i pre nego što ste ih probali.

U međuvremenu izabrana je i mis Crne Gore koja će braniti ugled ove zemlje na izboru za mis sveta u Londonu. Svečanost je organizovana između Bara i Ulcinja, a trijumfovala je Nataša Novaković. Odakle je? Pa iz Podgorice. Žao mi je što nisam mogao od odigram negde neki tiket. Siguran sam bio da pobednica mora da bude iz glavnog grada Crne Gore. Što bi rekli Crnogorci: Okle će drugo, jadan!

NASTAVLJA SE….