Wild Beauty - Žanjice

Wild beauty, ili divlja, nedirnuta lepota. Istraži neistraženo – po mom mišljenju, sjajni slogani za promociju turizma u Crnoj Gori. Godinama letujem u Crnoj Gori i stvarno mi se sviđa kao destinacija za odmor. Ovoga puta sam odlučio da uz odmor i malo radim, bolje reći istražujem Wild beauty. Došao sam da istražim neistraženo i dam svoje skromno mišljenje o Crnoj Gori kao turističkoj destinaciji, kao grani privrede od koje Crna Gora očekuje mnogo. Da pokušam da primetim šta je to što bi moglo da se popravi, šta je to što mora da se oseti i doživi.

Naravno u istraživanje možete da odete sami, ali je uvek lepše u društvu. Ekipa mala, jaz generacija je tu, što je dobro da se provere različiti ukusi, želje, afiniteti a prva destinacija plaža Žanjice. Bio sam mnogo puta u ovom delu Crne Gore. Prvi put kada sam bio baš mali, ali se sećam Wild Beauty doživljaja. U tom periodu do Žanjica se stizalo uglavnom brodovima, ali ih nije bilo kao danas. Dva, maksimalno tri. Na plaži je postojao samo jedan restoran koji postoji i danas. Nije promenio ime, i danas se zove “Žanjic”, i baš ništa mu ne nedostaje, naprotiv. Plaža ušuškana između četinarskog drveća, maslinovih grana i raznog drugog cveća koje bukvalno opija mirisom. Dok se kupate, pogled puca na ostrvo Mamula i  Prevlaku, koja je tada bila jugoslovenska i na koju tada nije mnogo ljudi obraćalo pažnju. Bila je ovo destinacija na kojoj su mladi izviđači širom Jugoslavije dolazili na kampovanje.

Krenuli smo rano ujutro, kako bi iskoristili dan. Iskreno, bio sam uzbuđen  zbog druženja koje je sledilo, ali i zbog činjenice da ću posle nekoliko godina pauze ponovo doći na Žanjice sa ciljem da procenim Wild Beauty ovog dela Crne Gore. Put do Žanjica je asfaltiran, ali slažem sa sa drugarima, uzan. Vozite sporo, veoma sporo  i  uživajte u lepotama. Krećete se putem koji je okružen četinarima i drvećem maslina. Muziku utišajte, otvorite širom prozore i osetićete miris koji je pravi melem za pluća i čuti zrikavce koji sviraju opuštajuću simfoniju. Počećete da lučite hormon sreće, kao posle seksa. 

E sada, nemojte baš skroz da se opuštate s obzirom, da sa druge strane puta, pojedini momci, lete kao da im od života zavisi, a neko može i naglo da skrene ispred Vas. Žmigavac… Šta je to žmigavac?

-          - Ne sekiraj se, reče mi drugar iz Splita. Pričao sam sa momcima odavde i baš ih pitao šta je problem sa uključivanjem žmigavaca. Reče mi da u Crnoj Gori preovlađuje stav da je onaj ko uključi žmigavac homoseksualac.

Nasmejasmo se onako od srca, ali sam stvarno došao do zaključka da ovaj komentar nije baš  lud. Usput sam video veliki broj mladih momaka na besnim motorima. Voze ludo i hrabro, ali mi je nepojmiljivo da ne nose kacige. I njhov komentar je približno sličan:

-           - A što će mi… Znaš ono vjetar u kosi. Ribe više vole tipove bez kaciga…

Znam brate, ali ne daj Bože da te neko zakači, od vetra neće biti ništa, naročito ne u kosi. S toga, pazite na motocikliste, dok policija ne uvede red. Duboko verujem da će se to desiti veoma brzo, jer je to jedan od preduslova da se otkrije neotkriveno. Kroz glavu mi prođe jedna sjajna akcija, posle velike “NE BRŽE OD ŽIVOTA”.

Stigosmo na Žanjice. Spreman se za istraživanje, i dalje dišem iz sve snaga. Sada je vazduh obogaćen onim divnim mirisom mora. To mi je doduše ostalo iz detinjstva, jer kada smo god bili pored mora stizala je naredba od majke:

-         -Dišite deco, duboko dišite deco!

Nastavio sam da dišem i pratim šta se promenilo. Plaža je i dalje na istom mestu!  Lepa je kao i uvek, istinski Wild Beauty. Veliki deo prirodnih lepota je ostao sačuvan. Okružena je i dalje prelepim stenama i divnim rastinjem. Sunce kao da je sve vreme u zenitu, more je božanstveno, a ljubitelji plivanja i kupanja mogu da biraju, volja im svetlo plava, tirkizno plava ili modro plava boja mora. Nedaleko od plaže se nalazi legendarna Plava špilja, koju ovoga puta nismo mogli da posetimo zbog poprilično velikih talasa. Mamula deluje velelepno. Prevlaka je nakon ratova koji su prošli , dobila novu dimenziju. Sada je top tema kako su Hrvati objavili međunarodni javni tender za ispitivanje gasa i nafte oko Prevlake, i ako problem ovog dela nije rešen sa Crnom Gorom. 

Uh zrikavci, srećom, skrenuli mi pažnju sa politike. Za razliku od perioda kada sam bio mali, Žanjice su sada daleko urbanije, ali je priroda i dalje u centru pažnje i to je dobro. Uz plažu je načičkano nekoliko fino sređenih kafića, ali na mene je najveći utikas ostavio stari – dobri restoran “Žanjice”. Nisu ništa promenili iz perioda stare Jugoslavije, ali verujte da to nije potrebno. Drvene klupice, debeo hlad koji obezbeđuje šumica u kojoj je smešten restoran, pesma zrikavaca i ljubazno, profesionalno osoblje. Meni bogat, širok spektar jela što sa roštilja, što ispod sača, što kuvanih. Naravno da ima i italijanskih specijaliteta (pica, rižot, špagete…). Atmosfera prava domaćinska. Nemate utisak da ste u restoranu. Više liči da ste došli kod nekog pravog domaćina iz Crne Gore u goste. Jedino vas fiskalni isečak na kraju podseti da ste pogrešili. Cene potpuno prihvatljive. Naglašavam da naša ekipa nije ona sa dubokim džepovima, za sada…

Najnoviji hit ovog dela Crne Gore je “Ribarsko selo”. Nalazi se na pjenu od mora,  postoji mogućnost smeštaja, a pogled, more, zrikavci i vazduh opijaju bolje od vina. Ovaj restoran je poznat i po vrhunskoj ponudi divlje ribe, tradicionalnih luštičkih delicija. Naravno da sve ide uz vrhunsko vino. Nota eksluziviteta se oseća na gotovo svakom koraku. S obzirom da postoji dve godine, na dobrom su putu.

Da sve ne bude idealno pobrinuo se po nekom nepisanom pravilu ljudski faktor.  To ste verovatno i očekivali. U restoranu “Ribarsko selo” inače ljubazno osoblje Vam mirno saopštava da turske ili ako više volite domaće kafe nema. Mnogi će sada reći nema veze. Nema. Tačno je, ali to je najčešći topli napitak koji piju ljudi iz ovog regiona. Nema ni flaširane vode u većem pakovanju od 0,25. Leto je?! Ponovo će mnogi reći nema veze. Nema. Ali ako “Ribarsko selo” želi da postane eksluziva, a može to da bude, onda jednostavno mora da ima sve što turisti požele.  Recimo u onom starom restoranu, imaju domaću kafu i to vrhunsku, a ljubazni konobar, čika  Ljuba ti kaže:

-       - Nemoj jadan da uzimaš male vodice to ti je skupo. Uzmi ka’ čovek ovu veliku, vidi koliko Vas je. Popiće se. Možete da nosite i na plažu. - Ne smeta čika Ljubi ni što se deca igraju mešanja vode i kafe, kaže da je to sve potpuno u redu: - Ajde molim Vas, uživajte, ako se sada ne igraju kada će – veli Ljuba i u pravu je skroz.

Da ne bude zabune, nije problem da se plate kafe i mala vodica, ali se nekako lepše osećaš kada sve funkcioniše kao iz one reklame jedne od evropskih banaka. Pratili ste sigurno: “Jel može – može, sve može”.

Kafa će se rešiti, a rešiće se i voda, ali Crna Gora mora da reaguje munjevito ako želi da sačuva Wild Beauty i da nastavi sa razvojem turizma. Naime, zgrozio sam se kao i većina zaljubljenika u Crnu Goru da je more u jednom trenutku zaprljano smećem koji su ispustili ili čamčići koji dovode turiste ili restorani u okolini. Drugi nije mogao ko. Vlada Crne Gore ovo mora da kažnjava ili ako nije sposobna za to da angažuje ljude spremne da se bore za turizam. O tome da je plaža bila sa dosta smeća u ranim jutarnjim časovima ne mogu ni da pišem. Mi smo sklonili sve što je bilo na našem delu sami. Ali nije to to. S druge strane ako naplaćujete ležaljke, onda morate da sklonite i smeće. Mada bi idealna kombinacija bila bez smeća (što nije teško, ako smo mi sredili naš deo) i bez naplaćivanja ležaljki. Ono što se izgubi na ležaljkama dobiće se na piću i hrani u restoranima i kafićima.

Sunce bije li bije. Prija mi. Malo me peče ali nema veze. Baš mi je dobro. Izgoreću pomislih. Ma jok, reče mi moje drugo ja. I tako iz svađe koju sam vodio sam sa sobom, prekinu me umiljati ženski glas:

-Namaži se. Ja te neću mazati jogurtom.

Nisam ni želeo da se mažem jogurtom.

-Ima li neko kremu. Upitah naivno.

Usledila je ponuda kao na javnom tenderu. Hoćeš “Niveu” za odrsale ili za decu?. Hoćeš “Pronasol”? Hoćeš kremu sa runolistom odlična je za lice? Dileme više nije bilo. Pobedila je devojka koja je rođena ovde i koja je što bi rekli na tenderima dostavila najpovoljniju i najzanimljivu ponudu. I tako se ja namazah onom kremom sa runolistom. Rekli su mi doduše da se malo sporije razmazuje. Ja sam rekao OK, i ako nisam baš najbolje shvatio da to može da me dovede u situaciju da me cela plaža gleda kao da sam nešto ozbiljno oboleo. Faca mi je bila bela kao da su me pre par minuta probudili iz nesvesti. Nekoliko sati kasnije to se normalizovalo. Za to vreme, ja sam se ponašao potpuno prirodno. Kao da se ceo život mažem rukolistiom. Nisam stigao, ali prvom prilikom odoh na Google da vidim šta je runolist. Šalu na stranu. Prvi put se sa plaže nisam vratio crven kao rak. Runolist je čudo!

Pažnju sa mene, je skrenuo onaj drugar iz Splita. Hvala mu. I njemu je umiljati ženski glas više puta sugerisao da u more ne ulazi sa naočarima jer su talasi ogromni i baš ljuljaju o obalu. On je kao pravi muškarac odlučio da se ogluši o ove sugestije. Po principu, na jedno uvo ušlo na drugo izašlo. Kako to obično biva u ovakvim situacijama umiljati ženski glas je bio u pravu. Te nas petoro, šestoro krenusmo u potragu za naočarima. Nabismo, kao pravi profesionalci, ko naočare za vodu, ko masku i krenusmo u potragu pod talasima koji su bacali nazad na obalu. Ništa se ne vidi. Ali ne predajemo se. Dirkamo rukama, nogama. I tako posle celog sata borbe sa talasima i peskom, pozvao nas je sa obale čikica sa sledećim pitanjem:

-Izvinite možda vi tražite naočare? Evo ih, isplivale su na obalu.  

Svi su bili srećni, pa i ja. Mada, baš sam želeo da se istaknem onako beo u faci. Splićo je posle dugo pio pivo sa onim čikicom dok smo se mi čvarili na suncu. Lako je nama kada smo imali kremu sa runolistom. Tada meni i drugaru priđe jedna devojka i upita da li je i lopta vaša. Jeste i nju smo  izgubili. Ali devojku nismo odveli na pivo. Naočare imaju priču, marke su “Oliver peoples”, MADE IN SAD, srebrni ram, komad br.8 i isti model, samo br.5 nosi i pirat sa Kariba – Džoni Dep.

Doživeli smo i priliku da gledamo “Opstanak” uživo. Nadam se da ste gledali ovu kultnu seriju o životinjama. Ogroman pauk je ispleo mrežu koja izgleda bolje nego na većini naših stadiona. U nju se uhvatio stršljen. Dobro, ja sam mislio da je pčela, ali su mi lepim rečima objasnili da sam u zabludi. Borba je trajala par minuta, a pogađate pobedio je pauk. Stršljen se borio kao lav, ali…

Pobedu pauka (ja sam navijao za stršljena jer je pauk bio ružan i veliki) nisam propratio baš do kraja jer mi je papuča pukla na pola (a baš mi je bila draga). I tako bosonog krenuh put kola. Peče asfalt ali ćutim i trpim. Ne pomaže.

-       - Kako je moguće da se uvek tebe desi ovakve stvari – reče jedan od prethodno spomenutih umiljatih ženskih glasića.

Otkud znam. Ja mislim da je to maler. 

Wild Beauty - Žanjice to jesu i razvijaju se u pravom pravcu. Pravi se polako ali sigurno ponuda za razne turista. Želite domaćinsku atmosferu? Imate je. Želite ekskluzivitet? Imate ga. Želite kafiće u kojima se sluša moderna muzika i što bi rekli mladi, kulira se? Imate i to. Želite tursku ili domaću kafu? Ima i to.  Neistražena lepota u vidu neverovatne prirode je tu.

Šta nedostaje? Smanjiti štetni efekat ljudskog faktora. Što je najgore, u pitanju su neodgovorni pojedinci koji žive od turizma, koji žive od divlje lepote, koju nesavesnim i neodgovornim ponašanjem narušavaju.

NASTAVIĆE SE…